TESTOSTERON

| 23/10/2011 | 0 Comments | 39,060 pregleda
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars (8 glas/a, prosečno: 4.50 od 5)
Loading ... Loading ...

Postoji određeni broj studija kada se radi o potencijalnim štetnim (negativnim ili nezdravim) nuspojavama korišćenja anaboličko-androgenih steroida (AAS) ili suprafiziološkoj zloupotrebi. Veći deo krivice snose kako mediji,  tako i zakonodavci, koji su odreagovali na iza­zov zloupotrebe AAS-a (i drugih doping sredstava) osuđujući novi­nare, u skladu sa postojećim zakonima. Deo krivice je ipak i na strani korisnika AAS-a, koji nisu uspeli da prekinu sa upotrebom AAS-a ili nisu uspeli da sakriju ili ignorišu štetne nuspojave koje se javljaju.

Čak ni hormonska terapija testosteronom nije bez rizika, zbog opasnosti upotrebe izvan granica propisanih od strane licenciranog fizijatra. Neki od rizika potiču sa crnog tržišta, na kome se nabavlja AAS, pa takvi proizvodi često sadrže zamenske droge i supstance koje izazivaju neizbežne nuspojave.

Uobičajeni rizik po zdravlje koji se ve­zuje za upotrebu AAS-a jeste oštećenje jetre, reproduktivnih žlezda i kardio­vaskularnog sistema. Kardiovaskularni rizik se bazira na posmatranju mnogih korisnika AAS-a i njihovog dra­matičnog smanjenja u HDL-holesterolu, takozvanom „dobrom holesterolu”. Ovo nije zajedničko za sve AAS korisnike, pa čak ni za sve AAS (npr. nandrolon ne utiče na smanjenje HDL-a). HDL štiti kardiovaskularni sistem, jer vezuje holesterol iz krvi i transportuje ga prvenstveno jetri, adrenalnim (nadbubrežnim) žlezdama i polnim hormonima. Oni dalje koriste holesterol da bi sintetisali žučnu kiselinu i steroidne hormone. Drugim rečima, HDL je kao FedEx isporučuje holesterol gde je to potrebno, da bi se stvorili fukncionalni molekuli u enzimskim „fabrikama”.

Otprilike 65% HDL hole­sterola odlazi u jetru, što ga pretvara u žučnu kiselinu i posle se otprema u utrobu. Međutim, holesterol je esen­cijalni molekul za zdravlje (uvek to zaborave da kažu ljudima) i 50-90% tog holesterola se ponovo apsorbuje preko creva. Neki od prvobitnih lekova za smanjenje holeste­rola rade tako što vezuju žučnu kiselinu u crevima, tako da se on (holesterol) više ne može apsorbovati. Drugi veliki „korisnici” usluga snabdevanja HDL holesterolom su adrenalne (nadbubrežne) žlezde i polni hormoni. Adrenalni hormoni (kortikosteroidi) i polni hormoni su steroidni molekuli, koji se stvaraju od holesterola (npr. kortizol, estradiol, testosteron). Zidovi nerava i  mozga su takođe bogati holesterolom. Još jedan faktor, čiji uticaj je tek nedavno primećen, jeste veličina HDL molekula. U osnovi, što je veći HDL, to ima izraženiju za­štitnu ulogu.

LDL- SEME ZLA

„Loš” suparnik HDL holesterolu je LDL holesterol. LDL cirkuliše kroz krvotok noseći čak do 1500 molekula holesterola. Dok je HDL FedEx, raznoseći pakete koji su očekivani, LDL je kao Pošta – donosi lične korespodencije i poštu, ali takođe sadrži i junk mail koji zatrpava sto dok se ne izbaci.  Međutim, LDL  nije samo loš, niti je samo Pošta. U stvari, njegova funkcija je vitalna za zdravlje jer snadbeva ćelije holesterolom.
Holesterol je sastavni deo ćelijskih membrana koji reguliše njihovu fluidnost. Bez holesterola, ćelijske membrane bi bile sklonije oštećenju, a tkivo izumiranju. Holesterol takođe ima i neka antioksidantna svojstva, a ona isto mogu da pruže određenu zaštitu ćelijama. Naime, kada neka ćelija oseti da joj treba holesterol, aktiviraju se receptori za koje se vezuju LDL molekuli i dovode holesterol u ćeliju, kako bi bio ugrađen u nju. Kada je potreba za holesterolom zadovoljena, prestaje se sa aktiviranjem receptora, pa ćelije više ne uzimaju LDL molekule. Tada nastaju poteškoće – šta raditi sa viškom LDL-a koji se nalazi u krvi? Veličina molekula takođe utiče na atero-genetiku LDL-a, odnosno na to koliko on može biti opasan. Kao i kod HDL-a, veći LDL molekuli su „zdraviji”.
Kada se LDL holesterol ugradi preko potrebne količine, on postaje đubre. Specijalne ćelije, koje se zovu makrofage (što znači “veliki proždrljivci”), apsorbuju LDL holesterol. Međutim, ako je količina iznad zdrave granice, makrofage mogu da popuste, i postanu „penaste” ćelije (tako nazvane zbog svog penastog izgleda pod mikroskopom). Makrofage i penaste ćelije mogu da se presele u zidove arterija, stvarajući tamo masne depozite. Ovi depoziti mogu da narastu i da se stvrdnu dok ne stvore zakrečenje. Ako je zakrečenje kompletno, ili bar približno, onda tkivo, koje se snabdeva pomoću te arterije, može da se „zaguši” i ošteti, ili čak i ćelijski izumre. U srcu, koronarne arterije, neprestano pumpajući, hrane srčani mišić. Kada su one blokirane zakrečenjem, ili ugruškom, osoba doživi srčani napad. Neki korisnici AAS-a su prerano preminuli od „srčanog napada”, ali mnogi drugi koji umru, nemaju primećena zakrečenja.
Mere koje se sprovode u ishrani ne pomažu u znatnoj meri u kontroli ukupnog holesterola, ali izbegavanje unosa prekomernog holesterola se preporučuje za ljude sa povišenim ukupnim ili LDL holesterolom. Holesterol se u stvari stvara i u samom telu – samo 30% ili približno toliko, od dnevnih potreba, unosi se iz hrane. Međutim, kako holesterol služi kao kičma za mnoge hormone, izazov je smanjiti proizvodnju holesterola bez uticaja na druge sisteme.

STATINSKI I FIBRATNI LEKOVI

Pristup moderne medicine farmaceutskom lečenju povišenog holesterola u krvi usmeren je na snižavanje LDL holesterola. Ovo je dovelo do nekih poboljšanja, kada se radi o napretku bolesti ili preuranjenoj smrti, ali nema toliko veze sa problemom koji se tiče korišćenja AAS-a. Danas, postoji nekoliko vrsta lekova koji mogu da pomognu da se podigne nivo HDL-a. Popularni statinski lekovi (npr. lipitor), značajno smanjuje LDL holesterol, ali ima marginalni efekat na HDL (u najboljem slučaju 2-15%). Fibratni lekovi aktiviraju PPAR-alfa receptore, koji uključuju i isključuju  gene, koji učestvuju u metabolizmu holesterola i triglicerida (masti). Pored ovoga, da bi povećali oksidaciju masnih kiselina (sagorevanje masti) i smanjili otpuštanje triglicerida u krvotok, fibratni lekovi takođe povećavaju koncentracije HDL-a u krvi za 10-25 %.
Za sportiste, statini i fibrati imaju određene loše strane, koje se moraju uzeti u obzir i razmotriti sa fizijatrom pre nego što se krene na ovu vrstu terapije za sprečavanje ili smanjenje promena u nivou holesterola izazvanih AAS-om. Loše strane statina i fibrata su:

  1. njihov efekat na povećanje HDL-a je marginalan, a nijedna studija nije izvedena da se proceni efikasnost kod sprečavanja štetnih promena kod HDL-a tokom upotrebe AAS-a;
  2. relativno su skupi – pogotovo statini, jer su mnogi još u fazi ispitivanja;
  3. zahtevaju recept, a mnogi fizijatri će oklevati da prepišu lek za smanjenje nivoa holesterola znajući da osoba namerava da se uplete u ciklus nedozvoljene upotrebe AAS-a;
  4. fibrati mogu da izazovu stomačne tegobe kod osetljivih pojedinaca;
  5. postoji rizik od rabdomiolize (raspada skeletnih mišića) i kod statina i kod fibrata. Ovo može da postane veoma opasno i da zahteva hospitalizaciju, dijalizu bubrega, a može da bude i smrtonosno ako se zanemari. Bolovi u mišićima nisu uobičajeni, ali su uočeni kod neki korisnika statina;
  6. i statini i fibrati mogu da smanje ukupnu koncentraciju testosterona u krvi. Ovo bi mogao da bude velik problem za sportiste koji ne uzimaju ništa, ali je moguće i da bi mogli da produže postciklusni oporavak (PCT). Takođe, negativno utiču i na koncentraciju DHEA-e (dehidroepiandrosteron), faktor na koji bi trebalo obratiti pažnju tokom kontrole, naročito kod starijih pacijenata.

NIACINSKO CRVENILO

Srećom, postoji bolje sredstvo da se smanji HDL holesterol, a da se pri tome izbegnu svi negativni efekti. To je niacin, poznat i kao nikotinska kiselina ili vitamin B3. Da, jedan od B vitamina je možda jedan od najsnažnijih dostupnih terapija za povećanje HDL-a. Ranije, bodibilderi bi uzimali niacin pre nego što izađu na binu, verujući da će širenje krvnih sudova dovesti do veće pumpe tokom poziranja. Oni koji su učestvovali ili bili na amaterskim takmičenjima tokom 1980-ih, verovatno se sećaju neprijatnog štipkanja, ili takmičara koji nisu mogli da stoje mirno zbog previše niacina.
Niacin povećava HDL holesterol za 20-35%. Ova brojka je dovoljna da navede fizijatre da ga prepisuju pacijentima sa povišenim ukupnim holesterolom ili smanjenim HDL holesterolom. Uprkos skretanju pažnje medija prema redukciji HDL holesterola, naizgled isključivo izazvanoj upotrebom AAS-a, primećeno je da otprilike 54 miliona ljudi u SAD može imati koristi od povećanja HDL holesterola. Niacin se pokazao u kliničkim studijama da smanjuje kardiovaskularne bolesti i smrt kod pacijenata. Treba napomenuti da neki oblici niacina koji ne izazivaju crvenilo, tzv. “no-flush niacin” (nikotin amid i inozitol heksaniacinat) nemaju isti efekat na HDL holesterol. Takođe, iako oba oblika niacina (brzo i sporo otpuštajući) imaju relativno podjednako dejstvo kada se radi o HDL holesterolu, sporo otpuštajući oblik se više povezuje sa toksikacijom jetre (oštećenjem jetre).
U poređenju sa statinima i fibratima, niacin koji se odmah otpušta ne izaziva gore pomenute negativne efekte; efikasan je kod podizanja HDL holesterola; nije skup; može da se kupi bez recepta; ne izaziva u tolikoj meri stomačne tegobe; nema znakova da izaziva rabdomializu (osim kada se uzima zajedno sa statinima); i nema poznatih uticaja na testosteron. Niacin ipak ima neke štetne efekte, pa kao i kod svake druge terapija lekovima, pre njegove upotrebe treba se konsultovati sa fizijatrom. Najčešće su to pojave na koži, peckanje ili crvenilo koji traje oko 20-ak minuta. To može postati neprijatno, ali većina ljudi razvija toleranciju na ovu nuspojavu. Za ovo je odgovoran prostaglandin koji se stvara uz pomoć enzima ciklooksigenaza-1, pa bi uzimanje manje doze aspirina 30-60 minuta pre niacina trebalo da ublaži crvenilo. Niacin može da izazove oštećenje jetre, pa ga ne bi trebalo uzimati sa ostalim lekovima, osim ako to ne propiše fizijatar. Može malo da poremeti toleranciju na glukozu, nešto što može da zabrine one koji su rezistentni na insulin i dijabetičare. Takođe, može da podigne nivo urinske kiseline, pri čemu se stvaraju kristali urinske kiseline koji se talože u zglobovima (giht).

SPORTISTI KOJI KORISTE NIACIN I AAS

Pored pozitivnih efekata koje ima na kardiovaskularni sistem, kao lek/vitamin koji podiže nivo HDL-a, niacin ima i nekoliko drugih korisnih osobina, koje su potrebne sportistima koji koriste AAS, ali i svima ostalima. Mnogi se pitaju zašto su statinski lekovi toliko široko reklamirani, a o niacinu se veoma retko priča osim kao o leku koji se uzima na recept?
Niacin povećava nivo HDL holesterola kroz svoje delovanje u jetri. Takođe, on smanjuje nekoliko „loših igrača”, uključujući ukupan holesterol, trigliceride, VLDL (lipoprotein veoma niske gustine), LDL i Lp(a) (lipoprotein a). Niacin smanjuje stvaranje triglicerida u jetri, stanje povezano sa insulinskom rezistencijom, zapaljenjima, itd. Pored smanjivanja ukupnog LDL-a, sa tretmanom niacina, delovi LDL-a postaju veći, i imaju manje šanse da formiraju masu u krvi. On takođe pozitivno utiče i na veličinu molekula HDL-a, tako što ih povećava i oni postaju zdraviji . Efekat na HDL se ogleda ne u povećanju njegove proizvodnje, nego u sporijem uklanjanju HDL-a iz krvi, razgrađujući ga samo kada transportuje holesterol iz krvotoka u aktivno tkivo (npr. jetru).
Čak i van jetre, niacin ima pozitivnih efekata na srce. Ne samo da smanjuje, nego može i da preokrene nastanak zakrečenja tako što smanjuje zapaljenje na zidovima arterija, kao i selidbu „penastih ćelija” na nova ili postojeća zakrečena mesta.
Mnogi bodibilderi su svesni efekta koji niacin ima na otpuštanje hormona rasta. Ovo se dešava kao posledica njegove sposobnosti da onemogući otpuštanje masnih kiselina iz masnih ćelija. Za ovo se mislilo da je osnovni mehanizam kojim niacin smanjuje masti u krvotoku, ali se proces u stvari dešava u jetri. On ulazi u masnu ćeliju samo na kratko, možda na sat vremena. Takođe, količina koja je potrebna za ovo je mnogo manja od efekta koji ima na smanjenje holesterola/triglicerida, za faktor od 1.000 ili više. Kada se otpuštanje masnih kiselina iz masnih ćelija onemogući, hipofiza u mozgu to oseti kao potrebu za energijom i otpušta hormon rasta. Međutim, jednom kada ovaj efekat prođe, otpuštanje masnih kiselina tokom dana postaje veće. Nepoznato je kakav efekat bi imala “sporo otpuštajuća” forma niacina na lipolizu ili na hormona rasta.
I na kraju, što se do ovog trenutka samo površno ispitivalo, niacin povećava proizvodnju hormona koji stvara masne ćelije, zvani adiponektin. Nivo adiponektina je visok kada je količina masti niska i obrnuto. Kada je nivo adiponektina nizak, pojavljuju se znaci Metaboličkog Sindroma (otpornost na insulin, povišeni holesterol, hipertenzija, itd.). Najverovatnije je da je to mehanizam preko koga niacin ispoljava neke svoje zaštitne efekte.
Ovo je komplikovana stvar za molekul, koji je samo „vitamin”. Međutim, za milione koji imaju nizak HDL i one koji mogu da imaju nizak HDL kao posledicu uzimanja AAS, izgleda da niacin ima veliki broj prednosti o kojima treba pričati sa fizijatrom. Doza potrebna za ove efekte (osim blokiranja otpuštanja masti iz masnih ćelija) je oko 1,5 do 6 grama dnevno u podeljenim dozama. Ovo je mnogo, i nesumnjivo će izazvati crvenilo, i možda neke probleme za izrazito osetljive osobe (nepravilno funkcionisanje jetre, dijabetes, kostobolje, itd.).
Pored niacina, može se napraviti i par drugih izbora u životu, koji će pozitivno uticati na nivo HDL-a (prestanak pušenja, nekoliko 30-to minutnih aerobnih vežbanja nedeljno, umerena potrošnja alkohola – što znači 1 do 2 pića dnevno, izbegavanje visoko glikemijske hrane, konzumiranje ribe i ribljih ulja i gubljenje viška sala).
Niacin je jeftin i jednostavan za korišćenje. Briga o kardiovaskularnim bolestima dok smo mladi i zdravi bi mogla da napravi razliku kasnije u starosti. Popričajte o ovome sa svojim lekarom kada ga sledeći put posetite. Da je Šekspir znao za ovo, verovatno bi rekao, ,,B3 ili ne biti”.

References:
1. Santora U, Marin J, et al. Coronary calcification in body builders using anabolic steroids. Prev Cardiol, 2006 Fall;9(4):198-201.
2. Webb OL, Laskarzevvski PM, et al. Severe depre-ssion of high-density lipoprotein cholesterol levels in vveight lifters and body builders by self-administered exo-genous testosterone and anabolic-androgenic steroids. Metabolism, 1984 Nov;33(11 ):971 -5.
3. Hartgens F, Rietjens G, et al. Effects of androgenic-anabolic steroids on apolipoproteins and lipoprotein (a). Br J Sports Med, 2004 Jun;38(3):253-9.
5. Meador BM, Huey KA. Statin-associated myopathy and its exacerbation with exercise. Muscle Nerve, 2010 Oct;42(4):469-79.
6. Stanworth RD, Kapoor D, et al. Statin therapy is associated with lower total but not bioavailable or free testosterone in men with type 2 diabetes. Diabetes Care, 2009 Apr;32(4):541-6.
7. Mastroberardino G, Costa C, et al. Plasma cortisol and testosterone in hypercholesterolaemia treated with clofibrate and lovastatin. J Int Med Res, 1989 Jul-Aug;17(4):388-94.
8. Duggal JK, Singh M, et al. Effect of niacin therapy on cardiovascularoutcomes in patients with coronary artery disease. J Cardiovasc Pharmacol Ther, 2010 Jun;15(2):158-66.
9. Guvton JR. Extended-release niacin for modifying the lipoprotein profile. Expert Opin Pharmacother, 2004 Jun;5(6):1385-98.
10. Kamanna VS, Kashvap ML. Mechanism of action of niacin. Am J Cardiol, 2008 Apr 17;101 (8A):20B-26B.
11. Guvton JR, Bays HE. Safety considerations with niacin therapv. Am J Cardiol, 2007 Mar 19;99(6A):22C-31C
12. VVanders D, Plaisance EP, et al. Pharmacological effects of lipid-lowering drugs on circulating adipokines. World J Diabetes, 2010 Sep 15;1(4):116-28.

 

autor: Daniel Gwartney, M.D.
broj: Septembar-Oktobar-Novembar 2011
prilagodila: I.K. za exyu-fitness

Tags: , , , ,

Category: Doping, Tekstoteka

About the Author ()

"Muscular Development" (MD) je časopis zasnovan na američkom izdanju časopisa "Muscular Development"."Muscular Development" znak i naziv su zaštićeni, i predstavljaju svojinu kompanije Advanced research Press Inc. Časopis se objavljuje tromesečno i namenjen je svim sportistima koji su se profesionalno posvetili bodibildingu. Muscular Development se usresređuje na bodibilding i na nauku o ishrani. Istražuje i diskutuje o disciplini bodibildinga i powerliftinga. MD je pokrenut kao edukacioni vodič ako bi informisao i dao potrebna objašnjenja ljudima koji su zainteresovani za bodibilding i dizanje tegova. Tokom vremena časopis se razvio u usko stručni hard-core bodibilding časopis a manje je fokusiran na fitness. Međutim, MD pre svega naglašava aspekt zdravlja i ispravan način treninga sa tegovima. Predstavlja vežbe i koncepte ishrane, daje ideje i korisne savete za sve u tom svetu treninga. MD nudi mnoge savete vezano za pravilno vežbanje i ishranu, a istovremeno ukazuje i na različite dodatke ishrani. U svakom časopisu MD-a se predstavljaju mnogi svetski poznati bodibilderi, atlete, sportisti i poznate ličnosti, koji dele svoje koncepte vežbanja i ishrane i prikazuju tok njihovog kompletnog, stručnog prepisanog treninga. Takmičari, profesionalci i stručnjaci u ovoj oblasti služe savetima za postizanje izuzetne snage i tonusa mišića adekvatnog energetskog nivoa organizma, odravanje pogodne telesne strukture i procesa - funkcije mišića čvrstine kostiju i snage. Sportisti koji su se profesionalno posvetili bodibildingu će u ovom časopisu naći mnoge odgovore za pravilno kombinovanje vežbi i njima prilagođenoj ishrani. Mogu saznati koje su preporuke svetskih najboljih trenera, takmičara, stručnjaka o korišćenju određenih preparata i dodataka ishrani zarad postizanja željenih rezultata. Pravilno izbalansirana ishrana u kombinaciji sa dodatcima ishrani i pravilno korišćenje raznih sportskih preparata je od izuzetnog značaja za postizanje željenih rezultata. MD upravo nudi savete vezano i za optimalnu kombinaciju i unos različitih nutrijenata, koje vode dobro izbalansiranoj ishrani i daju jo bolje rezultate u pogledu izdržljivosti i snage.

Leave a Reply

The car will be the best choice for you.

CuteCaptcha