EXYU FITNESS FORUM
Trening => ::Bodybuilding & fitness:: => [Arhiva] => Topic started by: Tikica on February 02, 2007, 03:27:28 PM
-
Sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu ucestalosti povreda u savremenom svetu.
Zbog toga je od velikog znacaja prevencija. Ona proizilazi iz razumevanja njihove suštine i mogucnosti razlicitih tokova u procesima izlecenja.
(http://img171.imageshack.us/img171/2940/sportzastitana2.jpg)
Od narocitog je znacaja postupak neposredno posle povredjivanja. Ove povrede su, po svojoj prirodi, najcešce lake povrede, ali mogu postati problem u odnosu na takmicarsku sposobnost, zbog varljivog uverenja da je
moguce brže izlecenje nego što dozvoljavaju prirodni procesi. Oporavak sportiste mora biti potpun, jer se, inace, rizikuje ponovno povredjivanje, koje je najcešce teže.
DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE SPORTSKIH POVREDA
Povrede koje se dešavaju sportistima dešavaju se i u svakodnevnom životu, samo što je za sportiste karakteristicno da se stalno izlažu rizicima povredjivanja, što se, drugim ljudima, retko dešava, izuzimajuci neke
profesionalne povrede ili oštecenja, kao i povrede koje nastaju u saobracajnim nesrecama.
Pošto su sportske povrede masovna pojava, utvrdjena su i pravila njihove prevencije.
Pored toga, lecenje sportskih povreda je specificno, a ciljevi su mu tacno definisani: povredjeni sportista mora biti potpuno izlecen, a period nesposobnosti zavisi od ocene sposobnosti.
LEKAR I POVREDJENI SPORTISTA
Pred lekara se, u principu, postavlja, oštrije nego obicno, zahtev da osposobi sportistu potpuno i što brže !?
Povredjenog sportistu je moguce leciti dobro ili bolje, ali, skoro nikada brže!
Ne postoje carobne metode koje mogu da ubrzaju prirodan tok lecenja, ali ih zato ima mnogo koje taj tok mogu da produže.
Poštovanje ovog stava je cesto uzrok sukoba lekara i okoline (uprave kluba, trenera, javnosti …). Pritisci su veci što je kvalitet sportiste veci.
Reakcija sportiste na povredu je drugacija nego što je to slucaj u obicnim životnim prilikama. Sportista je, cesto, spreman da igra i sa povredom koja, u obicnom životu, podrazumeva bolovanje.
Uloga profesionalizacije sporta je samo još više zaoštrila sve ove navedene probleme, jer se radi o zaradi sportiste ili i kluba i svih u njemu.
Navedeni problemi i sukobi su doveli do pojave "carobnih" terapeuta u a da ne govorimo od ljudima koji su završili neku od medicinskih škola, pa cak i medicinski fakultet i specijalizacije, a u sredstvima infomisanja se reklamiraju uspešnim i brzim (?!) lecenjem sportista.
Iz godine u godinu, u sportu rastu snaga i brzina i izloženost povredama je sve veca. Dokaz za to je cinjenica da seniorske svetske rekorde od pre 30 godina, danas nadmašuju juniori i to na treninzima !!!
UCESTALOST SPORTSKIH POVREDA
Sportske povrede ucestvuju u ukupnom broju povreda sa 10% - 15%.
Distribucija po godištima izgleda ovako:
* do 20. godine 20%
* od 20-30.god. 50%
* od 30-40.god., 15%
* od 40-50.god. 15%
Najcešce su povredjeni sledeci regioni tela (redosled po ucestalosti
povredjivanja):
1. koleno
2. nadkolenica
3. skocni zglob
4. rame
5. šaka
6. glava
7. stopalo
8. list
9. prepona
10. ledja.
Ucestalost, po sportovima:
1. skijanje
2. vežbe na spravama
3. fudbal
4. boks
5. atletika
Uopšte receno, pocetnici, neiskusni, neoprezni, premoreni, netrenirani, sa lošom samokontrolom, slabom kontrolom trenera i sudija, bice cešce povredjeni u svakoj sredini, narocito na lošim terenima i bez zaštitne opreme.
PRIRODA SPORTSKIH POVREDA
Sportske povrede su, najcešce lake, ali sa velikim uticajem na takmicarsku sposobnost.
One se dele na akutne i hronicne.
Sledeca podela je na endogene i egzogene.
ENDOGENE- anatomske i fiziološke promene tkiva usled premora i
prenaprezanja.
EGZOGENE- nastaju delovanjem spoljnjih sila ili agensa.
Takodje, postoji podela i na direktne i indirektne, po nacinu delovanja.
FAZE TOKA POVREDE
a. oštecenje tkiva
b. krvavljenje (hematom)
v. reaktivno zapaljenje
g. ožiljavanje ili osifikacija
Lecenje je najcešce konzervativno a od najveceg znacaja je poznavanje i primena BAZICNIH PRINCIPA LECENJA SPORTSKIH POVREDA.
P R E V E N C I J A
1. Predhodno odabiranje sportista
2. Takmicarska spremnost
3. Sportska borilišta
4. Zaštitna oprema
5. Preventivna bandaža
6. Uticaj ranijih povreda
7. Kontrola i samokontrola
BAZICNI PRINCIPI LECENJA SPORTSKIH POVREDA
Postoje cetiri postupka koja su univerzalna za sve sportske povrede i kojetreba primeniti odmah posle povredjivanja. To su:
1. Hladjenje,
koje treba da traje 24-48 sati od momenta povredjivanja, i to, uglavnom, 3 puta po 15 minuta dnevno. Ako se hladjenje duže primenjuje, onda se strogo treba držati slededih principa: hladnoda treba da bude suva (led se
stavi u specijalnu gumenu posudu za to-termofor- ili u obicnu plasticnu kesu koju treba dobro zatvoriti da voda ne curi kad se led bude topio, a kesa se. zatim, omota peškirom). Važno je da izmedju kože i leda, bude izolator koji ne dozvoljava direktan kontakt kože sa ledom, cime se izbegava nastanak smrzotina, koje mogu da budu veoma neprijatne.
2. Kompresija.
Mesto povrede treba komprimovati fiksacionim ili elasticnim zavojem, uz predhodno stavljanje sloja vate ili sundjera izmedju ekstremiteta i zavoja, da bi se izbeglo ugrožavanje krvotoka.
3. Elevacija.
Povredjeni ekstremitet treba podici, ako je moguce da povredjeno mesto bude najviša tacka tela, kad povredjeni legne.
4. Imobilizacija( pošteda, mirovanje).
Povredjenom mestu je potrebno mirovanje da bi što brže došlo do zarastanja povredjenih tkiva.Zbog toga,
povredjeni sportista treba da miruje.
Cilj ovih mera je da se smanji, na najmanju mogucu meru, neizbežno krvavljenje iz povredjenih tkiva i svede pojava hematoma, tj. krvnog podliva, na najmanju velicinu. Tako se stvara mogucnost za izlecenje sa najmanje posledica.
Još jednom treba ponoviti da ne postoji nacin da se "pojaca i ubrza zarastanje"
Po smirivanju akutne faze, koja traje oko 10 dana, zapocinje intenzivna rehabilitacija. Sve vreme, od momenta povredjivanja, sportista treba da radi vežbe mišica, do granice bola. Bol je kontrolni mehanizam koji pokazuje
oštecenje tkiva, i, protiv njega ne treba raditi ništa.
Kako se bol smanjuje, vežbe treba pojacavati, i sportisti dozvoljavati sve vecu aktivnost i napore, sve do povratka u punu formu, koja, u slucaju oporavka od povrede, znaci da može da izdrži puno opterecenje bez bola.
(http://img170.imageshack.us/img170/3458/logolat300webwd9.jpg) (http://www.bolnica015.org.yu/)
-
mislim da im mala greska ovde kaze
Najcesce su povredjeni sledeci regioni tela (redosled po ucestalosti
povredjivanja):
1. koleno
2. nadkolenica
3. skocni zglob
4. rame
5. saka
6. glava
7. stopalo
8. list
9. prepona
10. ledja.
na predavanjima iz anatomije sam ucio da ide koleno,rame,skocni zglob...
i sportovi gde se najvise povreda desava skijanje,automobilizam...
-
koleno definitivno...a ti cuvaj svoja ramena ;D
-
SVE O VAŠIM LEÐIMA
Danas je bol u ledima jedan od najcešcih fizickih problema širom sveta. Od 70 do 90 procenata svih muškaraca i žena su imali ili ce imati bar jednu epizodu onesposobljavajuceg bola u donjem delu leda. Bol u ledima širom sveta stvara štetu od preko sto milijardi dolara godišnje (ako se uracuna gubitak u produktivnosti)!
Lekari se u principu slažu u oceni da je uzrok u vecini ovih slucajeva stres i/ili oslabljena muskulatura. Trebaju nam snažna leda, stomacni mišici, i mišici kukova da bismo odoleli gravitaciji i da nas drže uspravnima. Kako su ljudske zajednice širom sveta postajale sve više motorizovane, mehanizovane i kompjuterizovane, tako su i ljudi izgubili istreniranost i fizicku formu. Zakljucavamo se iza svojih stolova i ispred svojih racunara. Kada sedimo, naši ledni mišici nas drže uspravnima, ali su naši stomacni i mišici kukova potpuno neaktivni. Kada ti mišici nisu podložni opterecenjima, oni slabe, cime izazivaju bolnu preoptrecenost lednih mišica. Sedenje stvara vece opterecenje na kicmene diskove od stajanja (od 150 do 250 procenata, zavisno od stava).
Stanje u kom se nalaze vaša leda vrlo je važno za vaše zdravlje. Ocuvana leda mogu da budu preduslov za bolje stanje celog tela.
(http://img70.imageshack.us/img70/1094/clipimage002ps2.gif)
ANATOMIJA LEÐA
Ukratko, vaša kicma satoji se od sledecih delova:
-Vertebrae tj. pršljenovi, kosti od kojih je sacinjena vaša kicma
-Nervi, jer ceo nervni sistem prolazi kroz vašu kicmu
-Diskovi, koji su sunderasti i razdvajaju vaše pršljenove i omogucavaju vašim nervima prolaz izmedu svaka dva koštana segmenta. Diskovi se ponašaju kao amortizeri i omogucavaju savijanje kicme.
Svaki pršljen drže na ispravnom mestu tri razlicita meka tkiva – diskovi, ligamenti i mišici.
Skoro svi problemi sa ledima povezani su sa disfunkcijom jednog od ta tri faktora. Da biste razumeli izvor svojih problema sa ledima i da biste znali kako da ih predupredite, potrebno je da znate osnovnu anatomiju svoje kicme.
(http://img406.imageshack.us/img406/6793/clipimage0010000no0.gif)
Prirodna zakrivljenost kicme je od vitalnog znacaja za snagu i elasticnost. U svom kicmenom stubu imate 24 pršljena. Lumbalni pršljenovi su oko 5 centimetara u obimu, što pokazuje njihovu ulogu nosioca opterecenja. Cervikalni pršljenovi su manji, pošto moraju da nose samo težinu glave. Facetni zglobovi su smešteni u parovima na zadnjoj strani kicme, gde se pršljenovi malo preklapaju. Facetni zglobovi vode i ogranicavaju pokrete kicme. U sredini svakog pršljena nalazi se rupa, i kada su pršljenovi poredani kako treba, ove rupe formiraju kanal kroz koji prolaze nervi.
(http://img406.imageshack.us/img406/4600/clipimage002sv0.gif)
Kicmeni stub formira najvažniju vezu izmedu mozga i svih funkcija tela ispod visine vrata. Kicmeni nervi izviru iz kicmenog stuba kroz prolaze izmedu glavnog dela pršljena i facetnih zglobova. Cest razlog bola u ledima je istrošeni facetni zglob, koji može uzrokovati uklještenje nerva. Zato je od izuzetne važnosti održavati svoje pršljenove u dobrom stanju.
(http://img406.imageshack.us/img406/746/clipimage004za9.th.gif) (http://img406.imageshack.us/my.php?image=clipimage004za9.gif)
Ova slika prikazuje normalan disk. Glavna funkcija vaših diskova je da amortizuju udarce i obezbede razmak izmedu svakog pršljena. Spoljni omotac vaših diskova sastoji se od vrlo otporne hrskavice. Unutrašnja jezgra vaših diskova su formirana od želatinaste mase.
Diskovi cine jednu cetvrtinu dužine vaše kicme, od 12 do 15 centimetara kod najveceg broja ljudi. Disk obezbeduje svoju ishranu kroz osobinu jezgra da privlaci i apsorbuje tecnosti.
Pošto nema dotoka krvi do diska, disk zavisi od svoje osobine da kao sunder privlaci i apsorbuje hranljive materije iz okolnog tkiva. Za vreme aktivnosti tela koje ne opterecuju kicmu, kao što je spavanje, diskovi se šire i upijaju tecnosti, cime produžuju kicmu do cak tri centimetra. Za vreme aktivnosti koje opterecuju kicmu (sedenje, stajanje, vežbanje), ova tecnost se cedi nazad u okolno tkivo.
Vašu kicmu pridržavaju i pomeraju mnogi razliciti mišici. Mišici imaju trojaku ulogu: da pridržavaju, pomeraju kicmu i da kontrolišu držanje. Ako su mišici skraceni ili slabi, oni stvaraju ili pogoršavaju bol u ledima. Zglobove kontroliše najmanje dva seta mišica, fleksori koji savijaju zglob i ekstenzori koji ga ispravljaju. Dodatno, najveci broj zglobova ima i rotatore koji obrcu (rotiraju) vaše kosti. Dobro držanje je moguce samo ako su vam rotatori, fleksori i ekstenzori dobro balansirani.
Vaši paraspinalni mišici (koji se pružaju dužinom vaše kicme) rotiraju vašu kicmu, ispravljaju je, savijaju nazad, napred i na stranu i uticu na vaše držanje stvarajuci i održavajuci krivine vaše kicme. Mišici erektori vaše kicme su ti koji vrše pomeranje i pružaju se dužinom vaše kicme. Ovi mišici vam pomažu da se sagnete, prkoseci sili teže, i da se posle toga ispravite tako što ih zgrcite, cime vršite ogroman pritisak na svoju kicmu.
Vaši stomacni mišici igraju izuzetno važnu ulogu u podršci kicmi time što održavaju pritisak unutar abdomena. Ovaj pritisak je od esencijalne važnosti kao protivteg opterecenju kicme.
Vaši fleksori u kuku su velika grupa mišica u trbušnoj duplji. Ovi mišici pomažu fleksibilnost kukova pri, na primer, penjanju uz stepenice ili hodanju. Oni igraju važnu ulogu u održavanju pravilnog držanja pri sedenju i stojanju.
Intervertebralni zglobovi se podržavaju ligamentima, cvrstim i neelasticnim vlaknima koje pridržavaju kicmu i drže je na okupu time što dozvoljavaju samo ogranicen spektar pokreta u odredenom pravcu. Ligamenti zahtevaju redovno opterecenje i kretanje, jer u suprotnom postaju tvrdi i slabi.
ZAKLJUCAK:
Imate 24 pršljena u svojim ledima koji štite vašu kicmenu moždinu
Kicmeni nervi prolaze kroz svaki od vaših kicmenih sastava u vašoj kicmi
Vaši diskovi se ponašaju kao svojevrsni amortizeri udara
Pošto nemaju napajanje krvnim sudovima, diskovi zavise od svoje osobine da kao sunder upijaju hranljive materije iz okolnog tkiva
Mišici i ligamenti zahtevaju redovno opterecivanje i kretanje da bi zadržali svoju elasticnost.
SVE O VAŠIM LEÐIMA – NASTAVAK
Da bi smo obezbedili da koreni nerava, koji prolaze kroz prostor izmedu pršljenova, budu oslobodeni preteranog pritiska, diskovi moraju biti zdravi i jedri, i na odgovarajuci nacin „ucvršceni“ ligamentima. To je i jedini nacin da se oslobodimo bola u ledima.
Stres i napregnutost mogu biti uzrok grca mišica u vratu, ramenima i ledima, kao i uzrok glavoboljama i mnoštvu drugih problema. Napregnuti mišici stvaraju grceve i bol tako što smanjuju protok krvi i limfe i time dozvoljavaju akumulaciju otpadnih materija.
Povreda leda, najcešce, nije posledica samo jedne nezgode. Na stepen vaše povrede najviše uticaja imaju opterecenja i habanja koja su vaša leda trpela pre povrede. Tokom života sabiraju se mnoge manje povrede i iritacije koje postepeno slabe vašu kicmu i cine je krhkom, tako pripremajuci teren za znacajniju povredu.
Mnogi lekari slažu se da su glavni razlozi za bol u ledjima sledeci:
• Gravitacija
• Oslabljeni ledni mišici
• Mišicna neizbalansiranost
• Slaba savitljivost
Gravitacija
Da biste razumeli koliko je dramatican uticaj gravitacije na vašu kicmu, izvršite sledecu probu: izmerite svoju visinu ujutru, po ustajanju iz kreveta, a zatim je izmerite uvece, pred polazak na spavanje. Primeticete da ste uvece niži za centimetar do dva zbog sabijajuceg efekta koji gravitacija ima na vašu kicmu. Tokom opterecujucih aktivnosti (sedenje, stojanje, sportske aktivnosti...), tecnost se cedi iz vaših diskova u okolno meko tkivo. Ovaj gubitak tecnosti krivac je za vaš gubitak visine na kraju dana!
(http://img162.imageshack.us/img162/7659/clipimage0050001mw5.gif)
Za vreme neopterecujucih aktivnosti (kao što je spavanje), diskovi se zadebljavaju tako što upijaju tecnost iz okolnog tkiva tako produžavajuci vašu kicmu. Problem je to što pukim ležanjem ne možete postici vracanje na punu visinu. Dokaz za ovo je cinjenica da su vaši diskovi, kada ste bili beba, sadržali cak 90% vode. Sadržaj vode u diskovima ljudi od sedamdeset godina retko prelazi 70%! Tokom života na ovaj nacin se izgubi do pet centimetara visine!
Gubitak visine bi se lako podneo kada bi to bila jedina posledica stanjivanja diskova. Nažalost, još jedan rezultat stanjivanja diskova je i ishabani facetni zglob koji nastaje zbog povecanog pritiska. Ovi zglobovi mogu postati prenadraženi i zapaljeni, i kapsula sa tecnošcu za podmazivanje koja okružuje svaki od tih zglobova mogla bi da natekne i pritisne koren nerva.
Kako vaše svakodnevne aktivnosti uticu na kolicinu pritiska na vaše diskove?
Vaše dnevne aktivnosti (trcanje, sedenje, dizanje tegova) i uticaj gravitacije vrše pritisak na vaše diskove. Na primer, sedenje vrši za 50% veci pritisak na vašu kicmu od stajanja. Sedenje sa naginjanjem unapred (kao pri kuckanju na tastaturu racunara) vrši za 150% veci pritisak na vašu kicmu od stajanja. Prosecna osoba provede skoro dve trecine dana u stajanju ili sedenju.
Koji dokazi postoje da je gravitacija glavni uzrok stanjivanju diskova? To što astronauti „porastu“ za vreme boravka u svemiru! Posle 84 dana provedenih u svemiru izmerena je, prosecno, za pet centimetara veca visina svih astronauta. Tokom dvanaest nedelja koliko su proveli u svemiru, diskovi su upijali tecnost iz tela. Pošto nije bilo gravitacije koja bi uticala na cedenje tecnosti iz diskova, oni su ostali zadebljani i jedri, što je produžilo njihovu kicmu i ucinilo ih višim. Cinjenica je da se sva svemirska odela prave sa proracunatom vecom visinom za tih pet centimetara. Posle nekoliko dana pod uticajem gravitacije astronauti su se vratili na svoju normalnu visinu.
Kako može inverzija da smanji štetni uticaj gravitacije?
Kada invertujete i odmarate se, vaše telo se može produžiti za citavih pet centimetara. „Mišici se vrlo brzo opuštaju kada ste postavljeni naglavacke (kada invertujete), a kicma se znacajno produžava vec posle samo nekoliko minuta. Nešto od ovog produženja kicme posledica je ponovne apsorpcije tecnosti iz okolnog tkiva u sredinu diska. Dugotrajnim korišcenjem inverzije možete usporiti degenerativne procese koji nastaju sušenjem i stanjivanjem diskova“ (citat iz knjige „Pobediti bol u ledima“ od Dr Tanner-a).
(http://img162.imageshack.us/img162/7498/clipimage006ki9.gif)
Slika 1 : Položaj kada je osoba ispružena na ledima – Lumbalna krivina je održana, zadnji mišici erektori su zgrceni (skraceni), intravertebralni diskovi su pod pritiskom, bedreni mišici povecavaju pritisak na kicmu
Slika 2 : Pre inverzioni položaj: Lumbalna krivina je smanjena, mišici se opuštaju, pritisak od bedrenih mišica se smanjuje
Slika 3 : Sedeca inverzija: Prostor izmedu pršljenova je povecan, bol se smanjuje, smanjen je pritisak na intervertebralne diskove, istezanje mišica
Zakljucak
• tokom života izgubicete pet centimetara visine zbog stanjivanja diskova
• pošto vaši diskovi služe i za ublažavanje udara, stanjivanje diskova dovodi do preosetljivosti i zapaljenja. Gravitacija je osnovni razlog za stanjivanje diskova. Inverzija preokrece uticaj gravitacije na vašu kicmu
• dok invertujete, vaša kicma ce se produžiti delimicno i zbog ponovne apsorpcije vlage u centar diska
Slabi ledni mišici
Procenjuje se da od 60 do 70 procenata svih slucajeva bola u ledima ima uzrok u prenapregnutim mišicima. Vašem muskuloskeletalnom sistemu potrebna je neka osnovna kolicina izdržljivosti da bi bio u stanju da vas zaštiti od bola. Vašim mišicima je potrebna dobra snabdevenost krvlju i energijom da bi bili sposobni da održe vrhunsku performansu. Loše držanje ili grcevi u mišicima mogu da sprece dovoljan dotok hranljivih materija i kiseonika i da sprece ispiranje nakupljenih otpadnih materija vašim lednim mišicima.
(http://img162.imageshack.us/img162/9673/clipimage007tv2.gif) (http://imageshack.us)
Na primer, kada sedite nagnuti napred, dve od tri grupe mišica koji podržavaju vaša leda(stomacni i fleksori kuka) inaktivni su i zato slabe. Ako se ovakav položaj tela ponavlja iz dana u dan, ovi mišici postace bolni, slabi, manje elasticni, i skraceni.
Neizbalansiranost mišica
Mišici koji podržavaju zglob cesto su neizbalansirani. Na primer, fleksori mogu biti uži i kraci od ekstenzora, tako da zglob ne može da se potpuno ispravi, ili mišici rotatori koji okrecu telo u jednom pravcu imaju vecu snagu nego oni koji ga okrecu u drugom (kao kod golfa). Ove nejednake sile oslabljuju zglob i cine ga ranjivim. Delovi koštane mase trpe veca opterecenja nego što bi trebala. Ovaj nedostatak izbalansiranosti može prouzrokovati bol.
Lagano istezanje lednih mišica koje se postiže inverzijom može da pomogne u poboljšavanju prokrvljenosti vaših lednih mišica. Kroz redovan program invertovanja uz strecing i jacanje mišica, ove grupe mišica mogu se ponovo izbalansirati.
Zakljucak
• mišicima je potrebno redovno vežbanje da bi održavali stav tela
• razne jednostrane aktivnosti mogu dovesti do neizbalansiranosti mišica
• inverzija omogucava blagi strecing koji poboljšava dotok krvi tim mišicima
• inverzija tako pomaže grupama mišica da se izbalansiraju i time poboljšava držanje tela
Slaba elasticnost
Mišicima i ligamentima je potrebno redovno kretanje, u suprotnom postaju ukoceni i nefleksibilni. Kako starite, vaši diskovi se stanjuju, dovodeci intervertebralne zglobove bliže jednog drugom. Ligamenti koji podržavaju kicmu postaju opušteni, a time i zglobovi. U takvom stanju, svako, pa i najmanje opterecenje može dovesti do oštecenja. Sva oštecenja, istegnuca i druga preopterecenja sabiraju se tokom života.
Ukoliko se ne koriste vežbe za ponovno uspostavljanje normalne fleksibilnosti, nezaleceno tkivo može postati stalni izvor bola i ukocenosti u ledima. Blago, jednostavno opterecivanje kicme i pomeranje može ovakvim povredama da pomogne da budu elasticnije ili apsorbovane od strane novog tkiva. Ovakvo jacanje može spreciti ponovne povrede. Iako postoje razlicite vežbe strecinga za razlicite delove leda, invertovanje pomaže kod laganog pomeranja i opterecivanja svih ligamenata koji okružuju kicmeni stub.
Zakljucak
• mišici i ligamenti zahtevaju redovno istezanje – strecing da bi zadržali svoju elasticnost i snagu
• inverzija pomaže da se ovo istezanje izvrši na nežan i neopterecujuci nacin
izvor - gravityboots (http://www.gravityboots.co.yu/)
-
:respect: :respect: :respect:
svaka cast
-
ljudi sa spondilozom treba da izbegavaju flexiju kicmenog stuba pri vezbanju..najcesce kod vezbi kao sto su cucanj, mrtvo dizanje, podizanje trupa...
-
jel zna neko sta da radim posto imam povredu prepone i premicaca? :nonono:
-
kakvu povredu?koja su oganicenja?
-
jel zna neko sta da radim posto imam povredu prepone i premicaca? :nonono:
znam ja! idi kod doktora on ce ti reci sta da radis
-
da li neko ima iskustva sa flasterima za kolena i gde mogu da se nadju u srbiji?
-
imam povredu prepone na desnoj nozi sa unutrasnje strane .sta da radim
-
kod lekara..da ti utvrdi tacnu dijagnozu, pa cemo mi kasnije da sa tobom podelimo svoja iskustva u saniranju takve povrede..ovako moze da bude bilo sta
-
bio sam kod doktora dala mi je ljekove za oporavak misica .
jer me boljelo izvise koljena a sad me prepona opuca
-
kakve lekove?
-
kondorin forte
mydocamp
i bio li je dobro .misic izvise koljena me ne boli ali prepona zato nagrdi me
-
mazi sa necim..miruj, proci ce...
-
drugari imam i ja problem... imam bolove u levom ramenu, sa prednje strane! danas dok sam radio grudi u teretani, tacnije ravni bendz, osetio sam jak bol u ramenu gotovo da nisam mogo da vratim sipku na stalak! posle pauze od nekih 5 minuta, resio sam da nastavim trening ali to je islo jedva... nemam bolove dok radim kosi i kontra kosi bendz vec samo na ravnoj klupi! jel ima neko neki savet? hvala
-
ako se ne smiri za 2-3 dana idi kod doktora..
-
drugari imam i ja problem... imam bolove u levom ramenu, sa prednje strane! danas dok sam radio grudi u teretani, tacnije ravni bendz, osetio sam jak bol u ramenu gotovo da nisam mogo da vratim sipku na stalak! posle pauze od nekih 5 minuta, resio sam da nastavim trening ali to je islo jedva... nemam bolove dok radim kosi i kontra kosi bendz vec samo na ravnoj klupi! jel ima neko neki savet? hvala
Obavezno izbacis vezbe koje ti stvaraju bol,broj ponavljanja dokle god te povreda ne prodje totalno iznad 12!!!Uvedi vezbe za spoljasnje i unutrasnje rotatore ramena,mazi ketonal,fastum,ili neki drugi gel na slicnoj bazi!
POZDRAV!
-
ako se ne smiri za 2-3 dana idi kod doktora..
pa ovako,nije prvi put da se javlja bol... proslog puta dok sam radio grudi imao sam isti problem,opet samo kod ravnog bendza! ali cudno mi je kako nemam problema kada radim ramena na Smitovoj masini ili dok radim zgibove ili tome slicno, nego samo dok radim ravni bendz! ako se ne smiri za 2-3 dana idi kod doktora..
-
Obavezno izbacis vezbe koje ti stvaraju bol,broj ponavljanja dokle god te povreda ne prodje totalno iznad 12!!!Uvedi vezbe za spoljasnje i unutrasnje rotatore ramena,mazi ketonal,fastum,ili neki drugi gel na slicnoj bazi!
POZDRAV!
hmm... ok,probacu i tako! a reci mi sada koje vezbe treba da radim za spoljasnje i unutrasnje rotatore? razmisljao sam i ja o tome da je misic slabiji ili sta vec!
i da, mazem "konjsku" mast Krauterhof! koliko cesto bi trebao da mazem ?
hvala
-
hmm... ok,probacu i tako! a reci mi sada koje vezbe treba da radim za spoljasnje i unutrasnje rotatore? razmisljao sam i ja o tome da je misic slabiji ili sta vec!
i da, mazem "konjsku" mast Krauterhof! koliko cesto bi trebao da mazem ?
hvala
Izvolte
http://www.youtube.com/watch?v=oI_MzRbZDJ8&feature=related
Lekove koristis prema uputstvu koje ide uz lek ;)
-
Izvolte
http://www.youtube.com/watch?v=oI_MzRbZDJ8&feature=related
Lekove koristis prema uputstvu koje ide uz lek ;)
hvala puno... :clap:
-
...Sinoc sam malo survfovao po forumu i ne znam da li pisem na prawom mestu...Probudio me je bol u prednjem delu ramena,tacnije donji pripoj "deltoidusa",bol je ne specifican,mozda je glupo,ali najvise me podseca na bol kao kad boli zub :bored: ,bol je manje vise ne podnosljiv i boli samo jedna tacka (donji pripoj deltoideusa na prednjoj strani ramena) i bol je konstantan,prilikom pokreta,pritiskanja ramena ne osecam bol,znaci osecam samo bol u jednoj tacki koji je konstantan...
Uzrok bola ne znam koji je,ali sinoc sam vezbao u kraju(posto ocu da krenem u teretanu),tacnije radio sam zgibove,a nisam ih radio po prilicno dugo i radio sam po prilicno dosta ponavljanja...
Mozda je glupo mesto gde postujem,ali svaka pomoc je dobrodosla...
hvala unapred
pozz & respect ;)
-
e ljudi trazio sam po forumima nevidim nigde nesto detaljn o povredama sake. sinoc posle treninga posvadjao se sa burazom i u afektu od nervoze (debil) uradao pesnicom u ormar :s nezgodno sam nekako udario neznam ni sam kako odma sam otisao urgentna da nisam slomio medjutim kaze doktor sve ok nista slomljeno samo da mazem neku kremu za reumu al tuki boli nemogu pomeram zglob neznam jel sam nabio il koji q. :@ ima li iko mozda nekog iskustva il da se razume ikako ?
-
imam mali problem,valjda je mali :), u pitanju je stalno puckanje kostiju pri odredjenim pokretima,npr. pri zagrevanju kada vrtim ruku u ramenu ,svaki krug koji napravim kao da mi se neka kost pomeri u ramenu pa se cuje onako kao da kvrca,nije bolno al se stalno desava pa me zanima sta bi mogao da bude uzrok :help:, u desnoj preponi isto kada lagano podignem pa spustim nogu kao da se neka koscica pomeri ili kvrcne, inace cesto mi puckaju i koscice u stopalima pri hodanju narocito posle spavanja pa valjda prestane kad se razgibaju...
-
Odlican tekst :clap:
-
imam mali problem,valjda je mali :), u pitanju je stalno puckanje kostiju pri odredjenim pokretima,npr. pri zagrevanju kada vrtim ruku u ramenu ,svaki krug koji napravim kao da mi se neka kost pomeri u ramenu pa se cuje onako kao da kvrca,nije bolno al se stalno desava pa me zanima sta bi mogao da bude uzrok :help:, u desnoj preponi isto kada lagano podignem pa spustim nogu kao da se neka koscica pomeri ili kvrcne, inace cesto mi puckaju i koscice u stopalima pri hodanju narocito posle spavanja pa valjda prestane kad se razgibaju...
sto ne probas da pijes neki preparat za prehranu tih zglobova, da vidis kako ce onda da se ponasa
-
koji na primer?
-
glukosamin, neki kompleksni itd
http://www.exyu-fitness.com/shop/preparati-za-zglobove.html
-
koji na primer?
meni je animal flex odlichan bio to uvek mogu preporuchiti ...
-
hvala vam na savetima.... ;)
-
zanima me ako neko moze da mi pomogne. Eo u cemu je moj problem : idem u teretanu neko vreme a od skora sam poceo da radim cucnjeve, radim trening za snagu i znaci idem sto vecu kilazu a manji broj ponavljanja, u praksi to su uglavnom kilaze oko 110-120kg znaci cim sam poceo da radim radio sam sa tim vecim kilazama....
nakon nekih 2-3 nedelje poceo sam da primecujem da mi ova tetiva (ili je mozda koscica) glup sam :hitself: neznam kako da objasnim nekao mi preskace, pomeri se nekako u stranu cimne tako nesto dok radim leg press ili malo dublji cucanj pa me zanima zbog cega mi se to desava i da li ce proci a inace ne koristim nikakve bandaze za kolena a evo na slici sam obelezio mesto na koje tacno mislim.
(http://img27.imageshack.us/img27/4988/75387691.th.jpg) (http://img27.imageshack.us/i/75387691.jpg/)
-
i nisam napomenuo da ne osecam nikakav bol dok se to desava samo primecujem da nije bas normalno....
-
meni se to desavalo dok radim leg curl i jako me nerviralo..prestalo je posle 2 treninga samo od sebe
-
ja dok mi se to desava gledam da kod cucnja ne idem toliko duboko da bi doslo do toga a leg press i ne radim jer svakako to nemogu izbeci, a kod nozne extenzije nisam primetio.....
a valjda ce da prestane....
da li bi mozda steznici pomogli da se to ne desava?
-
potrebna mi je pomoć . Dobio sam na treningu malo jači udarac u predelu ispod desnog grudnog mišića. Bol se manifestuje u prečniku od 10 cm i zahvata i deo ispod samog grudnog mišića. Iz iskustva mi se čini da su u pitanju međurebarni mišići ,neko nategnuće jer prelom ili naprsnuće nije sigurno (hvala Bogu) :) ... Koju kremu , tretman ili šta već da praktikujem? Čitao sam na forumu o kremi " biofreeze", da li pomaže?
-
Moze jedno malo pitanje???
E ovako prije 3 dana radio sam noge i na presi sam malo povecao tezine,juce sam slucajno osjetio malu guticu na dnu stomaka bas kao neka mala zlijezda .Danas sam se javio ljekaru rekao mi je da izvadim nalaze pa ce da utvrdi o cemu je rijec,znaci nista nije puklo nista me ne boli samo ima neka gutica ???Dali je mozda tko od vas imao ovaj problem???Sad me strah da nece prerasti u nesto gore a s teretanom moram malo da pauziram barem 5-6 dana pa onda lagano opet :) molim vas pomoc
-
Pozdrav svima!
Bila bih vrlo zahvalna ako neko moze da mi da savet :)
Bavim se sprotom od malih nogu :)
Prosle godine sam redovno trcala od sredine marta do oktobra. Redovno je, u mom slucaju 4 do 5 X nedeljno po 4-6 km.
Posle zimeske pauze od neka 4 meseca, od februara sam krenula u teretanu, 3X nedeljno. Lepo sam trenirala i nikad me nista nije bolelo, sem slabijih upala misica.
Kako je sad malo otoplilo, pocela sam i da idem na trcanje. Trcim 3 - 4 km.
Jedan dan kada sam zavrsila trcanje, potkolenica me je jako bolela tj. cela spoljna strana ispod kolena desne noge. Odmah sam otisla na masazu i rekla mi je fizioterapeut da mi je misic bas upaljen i da sam pretrenirala jer sam trenirala 14 dana bez pauze. Uz brufene proslo je u potpunosti za 2 dana. Bol je bio takav da sam teze hodala, ali sam mogla da vozim bajs.
Sad u utorak sam posle teretane otisla odmah na stadion i istrcala 3 km.
Medjutim, sutra ujutru me je opet noga dosta bolela, sto je (opet uz brufen) proslo taj dan.
Da dodam, da ja pesacim radnim danima do posla i nazad 45 min. Na poslu sedim za kompom, nema nikakvih fizockih napora. Takodje, ne znam koliko je bitno, ali u teretani vezbe gde su ukljuceni misici nogu, cucnjeve, iskorak i mrtvo dizanje radim sa sipkom od 10 ili 15 kg (kako kada). Prednju (http://body.ba/pictures/article/content/nozna-ekstenzija-ilu-528.jpg) i zadnju lozu (http://body.ba/pictures/article/content/lezeci-nozni-pregib-ilu-528.jpg) sa 30 kg.
Radim na ovoj (http://pics.livejournal.com/kidlit_kim/pic/000685ac/s320x240) spravi 10kg, spoljnu i unutrasnju stranu. Listove radim bez opterecenja.
Molila bih, ako iko moze da mi kaze gde gresim? Da li da pravim vise dana pauze, da li da obavezno odvojim teretanu i trcanje tj. kako da nastavim a da se ne povredim?
-
@yoma
Mozda je do patika,jer nisu sve patike za trcanje,to je ono u cemu uglavnom ljudi grese..trce u svakakvim patikama,sto moze dovesti do ozbiljnih povreda.
Unosi u organizam vise magnezijuma,i posle trcanja obavezno istezanje.
-
ovo su patike:
http://www.joesnewbalanceoutlet.com/detail.asp?style=WR441WST (http://www.joesnewbalanceoutlet.com/detail.asp?style=WR441WST)
bas je model za trcanje, doduse imaju oko godinu dana, mozda bi trebalo da menjam.
ne znam koliko podloga ima veze, jer je neravno, neka kombinacija trave i stare sljake.
moguce da je istezanje, ponekad ga cak i preskocim posle trcanja :blush: i uzimacu vise Mg.
hvala mnogo na odgovoru!
-
Patike su ok, a istezanje nikako ne propustaj, redovno se istezi pa ako i dalje nastave bolovi, onda bi mozda bilo bolje da odes kod doktora.
Ovo ti pisem jer sam veoma aktivan u atletici (rekreativno), trcim polumaratone i maratone, a pored skoro svakodnevnih treninga, duzinski treninzi su jednom nedeljno u proseku od 20-30 kilometara, trcim uglavnom po asfaltu i nikad nisam imao nikakve povrede.
Sve najbolje, pa javi u dogledno vreme da li i dalje imas probleme, pozzz :)
E da, sto se tice starosti patika, ja ih menjam posle pretrcanih 1200-1500 km :)
-
je li to imaš kilometarsat na njima
ha ha ha
šalim se malo
-
@snoopy
Hvala ti na odgovoru :)
Moracu da se nateram na redovno istezanje.
RESPECT za 20-30 km. Zakon...
Steta sto se kod nas ne stimulisu ljudi da trce, gledam cak su i Ameri napravili healthy plan za 2020.
http://www.healthypeople.gov/2020/implementing/default.aspx (http://www.healthypeople.gov/2020/implementing/default.aspx)
Ali kontam da se nasa Vlada mnogo ne potresa oko neaktivnosti u svom stadu.