Trening > ::Bodybuilding & fitness za zene::
Program vezbanja i ishrane za bubrezne bolesnike
Tijana:
Ako vas interesuje sta kod mene ima novo - ponovo operacija,ponovo razocarenje.
Tijana:
:bored:
bubreg:
Jaaaaoo, vidiš, to mi nije palo na pamet! E, onda, cvrc! Bože pomozi! Ali dobro što si mi to napisala, da bar znam!
--- Quote from: Tijana on April 04, 2013, 08:41:40 PM ---
Mada moram da ti napomenem nesto u vezi sastava kamena i njegovog ispitivanja.
Ono sto je najinteresantnije u celoj toj prici pojavljivanja kamenja , jeste da one mora da znaci da ce ti se uvek javljati kamen istog sastava.
--- End quote ---
bubreg:
Naravno da mene zanima! Je l osećaš neke bolove? Kakvo je trenutno stanje? Koju vrstu operacije planiraš?
I gde planiraš?
A, koja koincidencija, baš sam se setio, za koji dan će ti biti baš i godišnjica oko tog problema... 8 april, je l tako?
Mene baš danas zove snajka, i njoj krenuli bolovi sa kamenom u bubregu, ona ga ima već duže vreme, i zna za tu problematiku, ali je kamen bio miran i nije bilo problema... sad kaže krenuli bolovi, ne zna odakle je udaraju veći .... Šta se ovo dešava ... stvarno... ccc.... Bože Gospode ...
--- Quote from: Tijana on April 04, 2013, 08:57:41 PM ---Ako vas interesuje sta kod mene ima novo - ponovo operacija,ponovo razocarenje.
--- End quote ---
Tijana:
Saveti dijabetičarima sa bubrežnim oboljenjem Saveti o ishrani bolesnicima koji imaju šećernu bolest i oštećenu funkciju bubrega
Odeljenje nefrologije, KBC “Zvezdara” – Beograd 1. Ako bolujete od šećerne bolesti i imate oštećenje bubrega treba da znate da je dijeta veoma važna, cesto presudna za dalji tok vaše bolesti.
2. Prvi cilj u dijetalnoj ishrani jeste da postignete i održite idealnu telesnu težinu. Ona se najlakše izračunava ako od vaše visine u centimetrima oduzmete broj 100. Regulacijom telesne težine postići ćete bolju kontrolu gilkemije, krvnog pritiska i masnoća u krvi. Ako vaša težina odgovara idealnoj to je znak da pravilo unosite energetske materije.
3. Osnovne hranljive materije su ugljeni hidrati, masti i belančevine.
Ugljeni hidrati su glavni izvori energije u ishrani. Sa njima treba da unesete 50-60% potrebne energije. Ima ih u svim namirnicama biljnog porekla. Osobe sa šećernom bolesti ne treba da unose koncentrovane šećere, a unos ostalih ugljenih hidrata treba ravnomerno da raspodele u toku celog dana, kako bi izbegle veća kolebanja vrednosti glikemije (šećera u krvi). Ako je unos ugljenih hidrata praćen dovoljnim unosom dijetnih vlakana, postiže se bolja kontrola glikemije. Dijetna vlakna se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Dnevno treba uneti 20-25 g dijetnih vlakana.
Masti su takođe izvor energije. Ako imate normalne vrednosti masnoća u krvi, postići ćete bolju kontrolu glikemije, krvnog pritiska, sporije napredovanje bubrežne bolesti i procesa ateroskleroze. Mastima treba da obezbedite oko jednu trećinu potrebne energije. Treba koristiti masti biljnog porekla, a masti životinjskog porekla smanjiti ispod trećine ukupno unetih masnoća. Unos holesterola treba ograničiti na 200-300 mg dnevno. Ovo možete postići ako izbegavate mast, puter, margarin, žumanca, masne sireve, slaninu, crvena mesa, pavlaku, a unosite belo meso, nemasne sireve, belance jajeta, biljna ulja, morsku ribu (1-2 puta nedeljno).
4. Belančevine su gradivne materije za organizam. Belančevine iz hrane ne utiču na glikemiju, ali ako imate oštećenje bubrega, njihov unos treba da ograničite. Ako je funkcija vaših bubrega očuvana, preporučuje se unos od 0,8 g belančevina po kg telesne težine dnevno. Ako imate smanjenu bubrežnu funkciju, tada treba da ograničite unos belančevina na 0,6 g po kg težine dnevno. Tako na pr. ako imate 70 kg, dozvoljen je dnevni unos od 42 g belančevina (70 x 0.6 = 42). Ovakvim ograničenjem belančevina postiže se bolja regulacija glikemije, smanjenje belančevina u mokraći, sporije napredovanje bubrežne bolesti. Treba unositi pretežno belančevine životinjskog porekla (meso, jaja, mlečne proizvode). I u hrani biljnog porekla ima belančevina, naročito u žitaricama, pasulju i krompiru, ali su one manje korisne, a pored toga ove namirnice sadrže dosta kalijuma i ugljenih hidrata.
5. Unos tečnosti je najčešće bez ograničenja. Ali ako imate otoke, treba da ograničite unos tečnosti. Ako želite da se oslobodite otoka, tada treba da unesete manje tečnosti od količine koju ste izmokrili prethodnog dana.
6. Kako kuhinjska so (natrijum) zadržava vodu u organizmu, to se svim bolesnicima od šećerne bolesti savetuje umereno ograničenje soli. Ako imate povišen krvni pritisak ili otoke tadranu ne treba dosoljavati, nekad je potrebno da se jede i neslan hleb, a zabranjeni su suhomesnati proizvodi, slani sirevi, zimnica i konzerve svih vrsta.
7. Neki bolesnici imaju sklonost ka povećanju kalijuma u krvi. Ovome naročito doprinosi loše regulisana glikemija. Tada veći unos kalijuma sa hranom može da izazove opasne smetnje u radu srca. Kalijuma ima dosta u većini namirnica, posebno biljnog porekla. Zbog visokog sadržaja kalijuma, ovim bolesnicima se zabranjuje unos sušenog i koštunjavog voća, dok je unos ostalog voća i povrća, kao i njihovih prerađevina ograničen. Postoji i lek koji reguliše vrednost kalijuma.
8. Da biste sprečili oštećenje kostiju treba da vodite računa o unosu fosfora i kalcijuma.
Ukoliko imate povećanu vrednost fosfora u krvi, mleko i jogurt ograničite na jednu šolju, a sir na 50 g dnevno. Soja se ne preporučuje, a pasulj je dozvoljen povremeno do 100 g. Takođe, treba da izbegavate industrijske proizvode kojima se dodaju fosfati. I pored dijete, fosfor u krvi se cesto ne može zadovoljavajuće kontrolisati bez lekova.
Kako namirnice koje sadrže dosta fosfora sadrže i kalcijum, to ako se pridržavate svih navedenih saveta obično nećete moći da unesete potrebnu količinu kalcijuma. Zbog toga je neophodno da kalcijum unosite u obliku gotovih preparata.
9. Alkoholna pića su dozvoljena u umerenim količinama – jedna caša dnevno. Dozvoljeno je i umereno konzumiranje kafe.
10. Začine možete da koristite da popravite ukus jela. Gotove mešavine začina nisu preporučljive jer sadrže dosta kuhinjske soli, ali je zato dozvoljen slobodan izbor začinskog bilja u manjim količinama.
11. Uz ovakvu dijetu potrebno je da uzimate i neke vitamine i minerale. Najčešće su to vitamini B grupe i preparati gvožđa.
Dijeta sa 40 grama belančevina za bolesnike koji imaju šećernu bolest i smanjenu funkciju bubrega:
Doručak:
1. bela kafa (mleko 1,5 dl, crna kafa 0,5 dl)
2. hleb 50 g
3. jaje ili sir 30 g
4. margarin ili maslac 5 g
Užina:
1. keks 50 g
2. jabuka ili mandarina ili breskva 20 g
Ručak:
1. supa ili corba od povrća
2. jelo od povrća (dozvoljeno povrće: kupus, kelj, karfiol, spanać, boranija, zelena paprika, paradajz 200 g, krompir 150 g, šargarepa, luk, crvena paprika, ukuvan paradajz 100g) ili pirinač 50 g
3. juneće ili pileće meso
4. salata 100-150 g (dozvoljeno povrće: krastavac, kupus, zelena salata, paradajz, zelena paprika)
5. hleb 50 g
6. voće 150 g (dozvoljeno voće: jabuka, breskva, jagoda, pomorandža, kupina, malina, grožđe ako nije slatko)
Užina:
1. kompot od jabuka 100 g
Večera:
1. jelo od povrća kao za ručak
2. jogurt 1 dl
3. hleb 30 g
4. jabuka 200 g
Obrok pred spavanje: hleb 30 g, margarin ili kajmak 5 g
Po 5 grama belančevina nalazi se u: 40 g testa50 g pšeničnog brašna75 g pirinča1 kg skrobnog brašna 60 g hleba[/t][/c][/t] 150 g mleka 1 dl jogurta[/t] 200 g pavlake 12-15 g tvrdog sira[/t] 15-25 g mekog sira 50 g jaja[/t] 200 g kajmaka 25-30 g mesa[/t] 25 g ribe 5-50 g pasulja[/t] 30 g lešnika, oraha 150 g pečuraka[/t] 200 g karfiola 75 g zelenog graška[/t] 75 g cokolade 15 g sušene soje[/t] 150 g kestena Sadržaj kalijuma u 100 g nekih namirnica brašno 210-290 mgpirinač 210 mgkukuruz 340 mghleb 110-180 mgtesta 80 mgkeks 150 mgmeso 200-250 mgriba 250 mgjaje 140 mgmleko 140 mgjogurt 130 mgpavlaka 65 mgmaslac 20 mgsir 80-100 mgboranija, kupus 250 mgluk, krastavac 150 mgkarfiol, grašak 350 mgkrompir 380 mgparadajz 270 mgpasulj 1500 mg soja 1800 mg[/t][/c][/t] zelena salata 220 mg paprika 180 mg[/t] šargarepa 250 mg pečurke 400 mg[/t] rotkvica 270 mg spanać 140 mg[/t] tikvice 270 mg banana 600 mg[/t] breskva 195 mg limun 160 mg[/t] lubenica 160 mg jagoda 150 mg[/t] jabuka 110 mg kajsija 370 mg[/t] kruška 135 mg orah, lešnik 500-600 mg[/t] sušeno voće 600-800 mg pomorandža 180 mg[/t] trešnja 250 mg višnja 190 mg[/t] malina 180 mg šljiva 210 mg[/t] grožđe 220 mg šećer 3 mg[/t] džem 80-100 mg
Diabeta.net
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version