Ovde se ne radi ni o kakvim polemisanjima da li je tacno i da li radi ili ne..ovo su sve cinjenice ..koje su nepobitne i koje su zasnovane na pravilima funkcionisanja naseg organizma.
Varenje predstavlja složen proces mehaničke i hemijske obrade hrane do stvaranja himusa iz kojeg organizam apsorbuje nutritivne materije.
Šta je himus?
Himus je smeša hrane sa tečnostima
gastrointestinalnog sistema.
Šta reguliše proces varenja?
centralni nervni sistem
hormoni i lokalne regulatorne materije
Kako hormoni utiču na proces varenja?
Hormoni su dostupni skoro svim ćelijama u telu, ali na njihovu promenu koncentracije reaguju samo one ćelije koje imaju specijalizovane receptore za specifične hormone.
Npr.
POVEĆAN UNOS MASTI I PROTEINA HOLECISTOKININ
PANKREAS POVEĆANA KOLIČINA ENZIMA KOJA RAZLAŽE PROTEINE
ŽELUDAC INHIBIRA POKRETE ŽELUCA
ŽUČNA KESA KONTRAKCIJE OSLOBAĐAJU ŽUČ
ILI KISELI HIMUS IZ ŽELUCA TANKO CREVO SEKRETIN
PANKREAS BIKARBONATI U DUODENUMU
pH vrednost
....pH=-log (H+)
Belance
8.0
Umereno bazna
Čokolada
7.0
Neutralna
Mleko
6.5
Krompir
5.5
Hleb
5.0
Banana
4.6
Blago kisela
Sok od narandže
3.7
Kiseli krastavčići
2.7
Sok od limuna
2.3
Sirće
2.0
Veoma kisela
Vrsta hrane
pH vrednost
Reakcija
Želudačni sok – pH = 1-2
Crevni sok – pH = 7-8
Od kog je značaja pH vrednost
u želucu i crevima?
Želudačna kiselina pomaže varenje proteina,
apsorpciju Ca i Fe, i uništava bakterije iz hrane.
-32 zuba usitnjavaju i mešaju sa pljuvačkom hranu
pljuvačka sadrži ptijalin čime započinje proces varenja UH
bolus klizi niz jednjak i stiže do želuca
u želucu se hrana (oko 400 g) homogenizuje, od 1.5 do 4 sata, zavisno od količine masti. Vare se masti i proteini.
u tankom crevu se sa himusom mešaju crevni sok, žuč iz jetre i pankreasni sok, i varenje traje 7-8 sati.
u debelom crevu se upijaju voda i minerali, i zadržava se sadržaj oko 18-24 sata.
Čime varenje započinje u organizmu?
Digestivni trakt celom dužinom u svom sastavu ima mišićnu opnu koja omogućava pokretanje himusa, ali i njegovo bolje mešanje sa crevnim sokovima.
Da li se crevni sadržaj
pokreće zahvaljujući gravitaciji?
Hemijska obrada hrane predstavlja hidrolitičko usitnjavanje hrane enzimima specifičnim za svaku vrstu hranljivih materija.
Apsorpcija hranljivih materija je proces preuzimanja konačnih proizvoda varenja od strane sluznice.
Kako se hrana još obrađuje osim mehanički?
Koliko nutricijenasa može
da apsorbuje naš organizam?
Ljudski gastrointestinalni
sistem je sposoban
da dnevno apsorbuje :
NEKOLIKO KG UGLJENIH HIDRATA
0.5-1 KG MASTI
20 L TEČNOSTI
Površina creva kad bi se razvili svi nabori vidljivi okom i mikroskopom bi obuhvatila teniski teren ili 250 m2.
NEKOLIKO STOTINA GRAMA UGLJENIH HIDRATA
50-100 G AMINOKISELINA
100 G MASTI
7-8 L TEČNOSTI
Enterociti, ili ćelije sluznice creva pošto se nađu na površini, posle probijanja iz žlezdanih kripti, otpadaju u lumen creva posle 72 sata.
Koliko onda nutricijenasa
naš organizam upije dnevno?
U kojim organima dolazi do apsorpcije nutricijenasa?
Želudac – apsorpcija samo visoko liposolubilnih materija-npr alkohol, acetilsalicilna kiselina
Tanko crevo – dužine 5-9 m, apsorpcija oko 6.5 do 7.5 l tečnosti dnevno (dnevni unos 1.5 + 7 l sekretovanih sokova), ugljenih hidrata, masti i aminokiselina
Debelo crevo – dužine 1-1.5 m, resorpcija ostatka vode i elektrolita
tanko crevo
debelo crevo
želudac
KOJE ORGANE PREPOZNAJEŠ NA MODELU?
Najveći obim apsorpcije hranljivih materija se odvija kroz sluznicu:
a. želuca
b. jednjaka
c. tankog creva
d. debelog creva
Apsorpcija hranljivih materija se odvija kroz sluznicu:
a. usta, jednjaka, želuca, jetre, tankog i debelog creva
b. usta, jednjaka, želuca, tankog i debelog creva
c. jednjaka, želuca, tankog i debelog creva
d. želuca, tankog creva i debelog creva
Koji još poremećaji mogu dovesti do malnutricije osim neodgovarajućeg unosa?
Nesposobnost organizma da razloži hranu
Nesposobnost organizma da preuzme materije
Ubrzana ekskrecija
Bolesti ili fiziološko stanje koje povećava potrebe organizma.
VARENJE UGLJENIH HIDRATA
U sastav hrane ulaze:
u većoj meri : skrob, saharoza i laktoza, od nesvarljivih celuloza
u manjoj meri : glikogen, pektini, dekstrini
Varenje započinje u usnoj duplji, gde se svari 3-5 % skroba, nastavlja se u želucu 30-40 %. Ostatak varenja se odvija u tankom crevu pod dejstvom pankreasnog enzima amilaze i crevnih enzima – saharaze, maltaze, laktaze, alfa dekstrinaze i trehalaze.
Koji enzimi učestvuju u razlaganju ugljenih hidrata?
PTIJALIN ( alfa amilaza ) u usnoj duplji
PANKREASNA AMILAZA u tankom crevu
ALFA DEKSTRINAZA u tankom crevu
SKROB DEKSTRINI MALTOZA
LAKTAZA u tankom crevu
LAKTOZA GALAKTOZA + GLUKOZA
SAHARAZA u tankom crevu
SAHAROZA GLUKOZA + FRUKTOZA
MALTAZA u tankom crevu
MALTOZA 2 MOLEKULA GLUKOZE
TREHALAZA u tankom crevu
TREHALOZA 2 MOLEKULA GLUKOZE
Objasni varenje i apsorpciju ugljenih hidrata na slici
Varenje ugljenih hidrata počinje u:
a. ustima
b. jednjaku
c. želucu
d. tankom crevu
Varenje ugljenih hidrata se odvija u:
a. ustima, jednjaku, želucu, tankom crevu i debelom crevu
b. ustima, jednjaku, želucu i tankom crevu
c. ustima, jednjaku i želucu
d. ustima i želucu
Ptijalin (alfa-amilaza) je enzim za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belančevina
d. svi navedeni odgovori su tačni
Ptijalin (alfa-amilaza) razlaže:
a. disaharide do monosaharida
b. oligosaharide do monosaharida
c. skrob do monosaharida
d. skrob do maltoze i alfa-graničnih dekstrina
Aktivnost ptijalina se završava u:
a. ustima
b. jednjaku
c. želucu
d. tankom crevu
Trehaloza je vrsta disaharida koji se nalazi u bakterijama, algama, pečurkama i insektima. S obzirom na zanemarljiv unos u ishrani postojanje enzima trehalaze verovatno ukazuje na ishranu pračoveka koja je obilovala ovim vrstama hrane.
Laktaza, enzim za razlaganje mlečnog šećera se proizvodi u najvećoj meri od stadijuma odojčeta do 4 godine starosti. Posle toga kod većine populacije njegova aktivnost opada na 10 % , osim kod ljudi u severnim krajevima. Kod Eskima je najčešće nema.
Najčešće ipak, nedostaje enzim saharaza.
Nedostatak ovih enzima nadoknađuje se tabletama.
Koji šećer se zove krvni šećer?
Ugljeni hidrati se u tankom crevu resorbuju u obliku monosaharida : glukoze, galaktoze i fruktoze.
Već u crevnom tkivu galaktoza i fruktoza se konvertuju u glukozu, koja predstavlja osnovni ugljenohidratni
sastojak krvi.
Pankreasna amilaza je enzim za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belančevina
d. svi navedeni odgovori su tačni
Pankreasna amilaza razlaže:
a. disaharide do monosaharida
b. oligosaharide do monosaharida
c. skrob do monosaharida
d. skrob do maltoze i alfa-graničnih dekstrina
Aktivnost pankreasne amilaze se završava u:
a. jednjaku
b. želucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu
Optimalni pH za dejstvo pankreasne amilaze je:
a. 4-5
b. 5-6
c. 6-7
d. 7-8
Varenje ugljenih hidrata se završava u:
a. jednjaku
b. želucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu
Enzimi koji razlažu disaharide do monosaharida se stvaraju u:
a. pljuvačnim žlezdama
b. pankreasu
c. jetri
d. crevnom epitelu
Kako je glukoza uskladištena kod biljaka, čoveka ili životinja?
Koja je razlika u koncentraciji glukoze u krvi prilikom unosa krompira i čokolade?
a. pri unosu krompira koncentracija glukoze u krvi polako raste i ostaje stabilna, a pri unosu čokolade naglo varira
b. pri unosu čokolade koncentracija glukoze u krvi polako raste i ostaje stabilna, a pri unosu krompira naglo varira
c. pri unosu čokolade koncentracija glukoze u krvi naglo raste i ostaje na tom nivou sledeća tri sata
d. pri unosu krompira koncentracija glukoze u krvi naglo raste i opada
Da li ljudski organizam vari glikogen, skrob i celulozu?
a. Ljudski organizam vari glikogen i skrob a celulozu ne.
b. Ljudski organizam vari glikogen i celulozu a skrob ne.
c. Ljudski organizam vari glikogen a celulozu i skrob ne.
d. Ljudski organizam vari skrob a celulozu i glikogen ne.
VARENJE LIPIDA
U sastav hrane ulaze:
u većoj meri : trigliceridi
u manjoj meri : fosfolipidi, holesterol, estri holesterola.
Varenje započinje u želucu pod dejstvom želudačne lipaze. Nastavak varenja se odvija u tankom crevu pod dejstvom pankreasne (u manjoj meri) i crevne lipaze, holesterol esteraze i fosfolipaze A2.
Koji enzimi razlažu masti ?
ŽELUDAČNA LIPAZA u želucu
Trigliceridi sa kratkolančanim masnim kiselina
monogliceridi
PANKREASNA LIPAZA u tankom crevu
CREVNA LIPAZA u tankom crevu
Ostali trigliceridi masne kiseline +glicerol
HOLESTEROL ESTERAZA u tankom crevu
Holesterolni estri holesterol +masne kiseline
FOSFOLIPAZA A2 u tankom crevu
Fosfolipidi masne kiseline + glicerol + fosfatni deo
Opiši proces varenja masti prikazan na slici
Emulzija
...smeša dve nemešljive tečnosti,koje čine dvofazni koloidni sistem.
ULJE U VODI, majonez ili mleko
VODA U ULJU, margarin ili maslac.
Stabilnost emulzije zavisi od:
-prisustva emulzifikatora i njegove koncentracije,
-veličine kapljice u dispergovanoj fazi, i
-prisustva stabilizatora koji utiče na gustinu emulzije.
Primer formiranja emulzije –
žuč, lipoproteini.
Koji je značaj žučnih soli za varenje?
Da li su dovoljni enzimi ?
U procesu emulgovanja masti i njihovog grupisanja u sitne kapljice, zvane MICELE, što ih čini dostupnim za delovanje hidrolitičnih enzima, najveću ulogu imaju žučne soli.
Žuč se skladišti u žučnoj kesici lučenjem iz jetre i zajedno sa pankreasnim enzimima se kroz isti odvodni kanal sprovodi do tankog creva nakon uzimanja hrane.
Emulgacija masti se vrši pod dejstvom sekreta koji se stvara u:
a. pljuvačnim žlezdama
b. pankreasu
c. jetri
d. crevnom epitelu
Emulgacija masti je proces koji predstavlja:
a. razlaganje triglicerida do masnih kiselina i monoglicerida
b. razlaganje estara holesterola do slobodnog holesterola i masnih kiselina
c. razlaganje estara fosfolipida do slobodnih fosfolipida i masnih kiselina
d. usitnjavanje masnih kapljica
Emulgaciju masti omogućavaju:
a. žučne boje
b. žučne soli
c. masne kiseline koje se nalaze u žuči
d. holesterol koji se nalazi u žuči
Koje još emulzije znaš?
Varenje masti se odvija u:
a. ustima, jednjaku, želucu, tankom crevu i debelom crevu
b. ustima, jednjaku, želucu i tankom crevu
c. ustima, jednjaku i želucu
d. želucu i tankom crevu
Enzimi za varenje masti se stvaraju u:
a. pljuvačnim žlezdama
b. pankreasu i crevnom epitelu
c. jetri
d. žučnoj kesi
Pankreasna lipaza je enzim za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belančevina
d. svi navedeni odgovori su tačni
Kako se masti prenose u krvi?
Apsorpcija masti se vrši u tankom crevu gde završni produkti varenja prolaze u limfne sudove i dalje u cirkulaciju, u obliku LIPOPROTEINA, gde su zbog svoje nerastvorljivosti u vodi “spakovane“ sa proteinima.
Mnogi lekovi i toksične materije su lipofilne,
pa istovremenim unosom daju
izraženiji efekat, npr DDT pesticid
ŠTA SU TO LIPOPROTEINI?
Lipoproteini su tvorevine sačinjene od masti i proteina.
Postoje 5 klasa lipoproteina:
Hilomikroni, koji nose 80-90% triglicerida iz tankog creva, nakon apsorpcije, u ćelije,
VDLD, bogat trigliceridima, stvoren u jetri, predaje trigliceride tkivima, nakon čega postaje
LDL, bogat holesterolom, uzročnik ateroskleroze, ili
IDL, lipoprotein srednje gustine
HDL, bogat proteinskom komponentom sakuplja holesterol iz ćelija i prenosi ga u jetru.
ATEROSKLEROZA
Ateroskleroza je najrasprostranjenija bolest modernog sveta.
Poseban problem je što se simptomi angine pektoris, bolesti koja obuhvata promene na krvnim sudovima srca mešaju sa prejedanjem, povećanom želudačnom kiselinom.
Zato treba obratiti posebnu pažnju na simptome kao što su:
-pečenje, žarenje i stezanje iza grudne kosti,
-radijacija bola u levu ruku i vratni predeo (razlog za prvobitni naziv – angina).
Razvoj bolesti počinje od mladosti, a žene generalno obolevaju 10 godina kasnije od muškaraca, pri čemu je odnos 2:1 u korist muškaraca.
ŠTA JE ATEROSKLEROZA?
95% srčanih udara uzrokovano je potpunim ili delimičnim začepljenjem arterija koje ishranjuju srčani mišić, koje se javlja na mestu nailaska tromba (ali i masti idr) na mesto gde je arterija suženog lumena zbog ateroskleroze.
Zid krvnog suda biva početno oštećen, što je posledica raznih faktora, kao što su pušenje, dijabetes, hipertenzija, LDL povećan, visok krvni pritisak, bakterijske i virusne infekcije. U procesu reparacije oštećenja dolazi do nagomilavanja masnih naslaga u zidu, čime počinje razvoj ateroskleroze.
Ateroskleroza je generalizovan proces, koji obuhvata sve krvne sudove, ali su njene posledice na arterijama mozga i srca najdrastičnije.
U sledećoj fazi bolesti zid krvnog suda postaje rigidan, čime se smanjuje njegov elastičan odgovor na promenu krvnog pritiska.
Koji su faktori rizika za aterosklerozu?
Najznačajniji su sledeći:
Ukupni krvni holesterol >200-240 mg/dl krvi, a LDL >130-160 mg/dl
Pušenje, a naročito u kombinaciji sa oralnim kontraceptivima
Hipertenzija, sa sistolnim >140 i dijastolnim >90 mm Hg
Dijabetes, zbog povećane sinteze holesterola u jetri i LDL u krvi.
Ostali faktori su: HDL < 40 mg/dl krvi, godine (45-55, zavisno od pola), genetika, gojaznost, neaktivnost (vežbanje povećava elastičnost krvnih sudova i troši masti).
Po istraživanjima i nedovoljan unos vitamina B6, folata i B12 vodi smanjenju homocisteina u krvi, što oštećuje zidove k. sudova.
Koje su dve najznačajnije vrste
lipoproteina koje se određuju testovima?
Pankreasna lipaza:
a. razlaže trigliceride do masnih kiselina i monoglicerida
b. razlaže estre holesterola do slobodnog holesterola i masnih kiselina
c. razlaže estre fosfolipida do slobodnih fosfolipida i masnih kiselina
d. usitnjava masne kapljice
Optimalni pH za dejstvo pankreasne lipaze je:
a. 4-5
b. 5-6
c. 6-7
d. 7-8
Varenje masti se završava u:
a. jednjaku
b. želucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu
VARENJE PROTEINA
Proteini se u hrani nalaze u obliku lanaca aminokiselina i varenje predstavlja kidanje veza i skraćivanje lanaca kako bi se u crevima preuzimale putem aktivnog transporta kroz endotel.
U želucu se svari svega 10-20% proteina
Šta se dobija razgradnjom proteina?
PEPSIN luči ga sluznica želuca, a aktivira ga niska pH vrednost
dobio ime po grčkoj reči pepsis, što znači varenje. Razlaže kolagen.
TRIPSIN, HIMOTRIPSIN, ELASTAZA, KARBOKSIPEPTIDAZA A I B,
pankreasni enzimi koji deluju u crevima. Razlažu proteine na male polipeptide.
PEPTIDAZE, luči ih sluznica tankog creva. Razlažu peptide na aminokiseline.
Opiši varenje proteina prikazano na slici
Koji je krajnji produkt razlaganja proteina u crevima?
a. aminokiseline
b. lipoproteini
c. peptidi
d. kreatin
Varenje proteina počinje u:
a. jednjaku
b. želucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu
Varenje proteina se odvija u:
a. ustima, jednjaku, želucu, tankom crevu i debelom crevu
b. ustima, jednjaku, želucu i tankom crevu
c. ustima, jednjaku i želucu
d. želucu i tankom crevu
Varenje proteina se završava u:
a. jednjaku
b. želucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu
Pepsin:
a. razlaže kolagen u želucu
b. razlaže kolagen u tankom crevu
c. razlaže proteine do malih polipeptida
d. odvaja po dve aminokiseline sa kraja polipeptida
Enzimi za varenje proteina se stvaraju u:
a. pljuvačnim žlezdama i pankreasu
b. želucu, pankreasu i crevnom epitelu
c. jetri i pankreasu
d. jetri i žučnoj kesi
Pepsin je enzim za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belančevina
d. svi navedeni odgovori su tačni
Pepsin se stvara u:
a. pljuvačnim žlezdama
b. želucu
c. jetri
d. pankreasu
Da li se za apsorpciju aminokiselina troši energija?
Produkti razlaganja proteina, aminokiseline, se u tankom crevu apsorbuju uz utrošak energije.
Sve hidrofilne materije idu portalnom venom u jetru, a sve hidrofobne materije idu u limfatični sistem i ductus thoracicus direktno u srce.
Tripsin i himotripsin:
a. razlažu kolagen u želucu
b. razlažu kolagen u tankom crevu
c. razlažu proteine do malih polipeptida
d. odvajaju po dve aminokiseline sa kraja polipeptida
Optimalni pH za dejstvo tripsina i himotripsina je:
a. 4-5
b. 5-6
c. 6-7
d. 7-8
Enzimi koji razlažu peptide do pojedinačnih aminokiselina se stvaraju u:
a. želucu
b. pankreasu
c. jetri
d. crevnom epitelu
Optimalni pH za dejstvo pepsina je:
a. 2-3
b. 3-4
c. 4-5
d. 5-6
Tripsin i himotripsin su enzimi za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belančevina
d. svi navedeni odgovori su tačni
Tripsin i himotripsin se stvaraju u:
a. pljuvačnim žlezdama
b. želucu
c. jetri
d. pankreasu
Koja je uloga najveće žlezde u ljudskom organizmu?
Detoksikuje endogene i egzogene toksine, alkohol i drogu
Sintetiše proteine krvi i neesencijalne aminokiseline
Deponuje esencijalne nutricijense i lipofilne vitamine
Stvara ureu iz amonijaka
Konvertuje šećere u masti kako bi se deponovali u drugim delovima tela
Luči žuč
Koja žlezda ima značajnu ulogu u varenju?
Pankreas je žlezda sa kombinovanom, egzokrinom i endokrinom funkcijom :
EGZOKRINA funkcija podrazumeva lučenje digestivnih enzima, oko 1l dnevno kroz kanal koji je zajednički sa žučnom kesom u duodenum
ENDOKRINA funkcija podrazumeva lučenje enzima koji utiču na metabolizam ugljenih hidrata, iz ćelija Langerhansovih ostrvaca
Kako pankreas utiče na koncentraciju glukoze u krvi?
Glukagon i insulin
su dva hormona
kojima pankreas reguliše
nivo šećera u krvi.
Razlika
Marko je uneo lako svarljiv doručak.
Dva parčeta belog hleba sa eurokremom i
šoljicu kafe sa dve kocke šećera.
Doručak je brzo svaren i nivo šećera u krvi je brzo skočio.
Insulin je izlučen, spušta nivo glukoze u krvi,
uvodeći je u ćelije, a višak glukoze biva pretvoren u masno tkivo.
Rezultat:
stvaranje masnog tkiva i povećanje mase
osećaj gladi
osećaj umora
Marija je unela doručak koji se sporo vari.
Dva parčeta integralnog hleba sa džemom i
šoljicu čaja bez šećera.
Doručak je svaren i nivo šećera u krvi raste polako i dugo se održava na potrebnom nivou.
Insulin uvodi glukozu u ćelije gde se troši.
Rezultat:
masno tkivo se troši vremenom
osećaj sitosti i energije
normalno uhranjena osoba
KAKO PANKREAS PRI LUČENJU ENZIMA NE SVARI SAM SEBE ?
Enzime za varenje u neaktivnom obliku i bikarbonatni rastvor, od 1-3 l dnevno, ćelije pakuju u vakuole zajedno sa inhibitornim faktorima koji sprečavaju aktivaciju enzima u pankreasu i njegovu autolizu.
Pošto izluči neaktivne forme enzima u tanko crevo zajedno sa inhibitorima, aktivatori tripsinogena poreklom iz sluznice počinju da deluju a inhibitori bivaju neutralisani.
Faktori kao alkohol, žučni kamen i droga mogu dovesti do greški u mehanizmu samoodbrane i autolize pankreasa praćene šokom i nekad letalnim ishodom.
ŽELUDAČNA KISELINA
Želudačna kiselina, poreklom od parijetalnih ćelija, HCl razvija pH 2. To je dovoljno da izazove opekotine po koži a neophodno je za :
-aktivaciju pepsinogena
-koagulaciju proteina
-uništavanje bakterija
U isto vreme mukozne ćelije želuca pod uticajem prostaglandina, luče sluz koja stvara zaštitnu barijeru za sluzokožu.
Neki lekovi (aspirin, brufen) ili alkohol, sprečavaju lučenje prostaglandina i tako smanjuju debljinu mukoznog sloja i izazivaju gastritis i ulkus.
Obrnuto, atrofija želudačne sluznice vodi
nedostatku kiseline i zbog
nedostatka vitamina B12 - anemiji.
ZAŠTO ANOREKSIČNA DECA IMAJU VELIKI STOMAK ?
Da bi voda kao glavni sastojak krvi, ostala u okviru krvnih sudova, jetra stvara proteine krvi - albumine koji održavaju osmotski pritisak u krvnim sudovima. U organizmima koji su izloženi dugoročnom izgladnjivanju jetra nema dovoljno raspoloživih aminokiselina i ne stvara albumine u dovoljnoj meri. Odmah nakon apsorpcije vode u crevima, voda na putu kroz venu portu curi kroz zidove krvnih sudova u trbušnu duplju. Ova vrsta pothranjenosti poznata je kao kvašiorkor...
Osmoza
....kretanje molekula vode kroz polupropustljivu membranu niz gradijent koncentracije iz hipotoničnog u hipertonični rastvor.
Opisati osmozu kroz primere:
apsorpcija hranljivih materija iz creva
osmotska dijareja
glikogen u jetri
usoljeni i ušećereni proizvodi u ishrani.
Osmotski pritisak predstavlja pritisak koji je potreban da zaustavi dalje kretanje rastvarača u pravcu rastvora.
Rastvarač teži da razblaži koncentrovan rastvor.
Albumini zadržavaju vodu u krvnim sudovima čineći krv “dovoljno koncentrovanom”.
Podsećanje na pojam
– osmotski pritisak
POTHRANJENOST AFRIČKE DECE
KVAŠIORKOR na jeziku stanovnika Gane znači “bolest koju dobije prvo dete kada se rodi drugo dete”. Razvija se kada novorođenče posle godinu dana dojenja pređe na ishranu biljkama, karakterističnu za Afriku. Nedostatak energije, ali pre svega proteina, daje otok u predelu stomaka, kožu bez potkožnog tkiva, sklonost infekcijama, nerazvijenost mozga i promene u svim organskim sistemima. Od njega mogu oboleti i neki hospitalizovani bolesnici kada primaju rastvor glukoze, bez proteina u dužem periodu.
MARASMUS je bolest koja nastaje zbog nedostatka i proteina i energije, a eventualna razlika u odnosu na kvašiorkor može se uočiti kao potpuno odsustvo potkožnog masnog tkiva, nepostojanje otoka, i učestalija mentalna retardacija.
KRATAK PREGLED ULOGE DELOVA SISTEMA ZA VARENJE
USNA DUPLJA
-žvakanje, mrvljenje hrane
-formiranje bolusa sa pljuvačkom
-dejstvo ptijalina ili alfa amilaze
JEDNJAK
-sprovodi hranu do želuca
ŽELUDAC
-rezervoar hrane
-lučenje HCl, pepsina, mucina,
intrinsic faktora
-počinje varenje šećera,
proteina, masti
-alkohol, voda, neki lekovi se apsorbuju
Iz želuca u duodenum prelazi hrana
koja je kašaste konzistencije.
JETRA
-luči žuč
-metaboliše hranljive materije
-deponuje nutricijense
-detoksikuje lekove
PANKREAS
-luči insulin i glukagon
-luči proteaze, lipaze i amilazu
TANKO CREVO
-stimuliše hormonima pankreas, žučnu kesu i sopstvene enzime
-luči peptidaze, disaharidaze, lipaze, fosfolipaze i holesterol esteraze
-apsorbuje sve hranljive materije
DEBELO CREVO
-apsorbuje Na, vodu i vitamin K
-flora creva produkuje vitamin K
Zašto suplementi ponekad „ne deluju“?
Razlog leži pre svega u poremećenom procesu varenja i upijanja hrane kao i nedovoljnom, prekomernom ili nepotpunom izbacivanju otpadnih materija. Kada je proces varenja hrane poremećen, tada vitamini i drugi korisni sastojci hrane (i suplemenata) jednostavno „protrče“ kroz organizam bez nekog većeg pozitivnog učinka i onda se čini da oni uopšte ne deluju.
Međutim, kada je varenje hrane dovoljno snažno, isti ti suplementi mogu imati „čudotvoran“ učinak.
HVALA NA PAŽNJI
Topic: VARENJE I APSORPCIJA HRANLJIVIH MATERIJA (Read 5119 times)