Ishrana, suplementi, stimulativna sredstva > ::Vitamini, minerali, sagorevaci masti, preparati za sportske povrede, ostalo ::
Vitamini
Tikica:
Vitamini
Kao ugljeni hidrati, masti i proteini i vitamini su organske materije koje sadrze C, H, O, N i /ili S. Za razliku od ovih materija koje moraju biti prisutne u prilicnim kolicinama u svakodnevnoj ishrani vitamini su potrebni u vrlo malim kolicinama za obavljanje funkcija od zivotne vaznosti. Oni se ne trose u hemijskim reakcijama (trosenje je vrlo sporo) i mogu se ponovo iskoristiti. Npr. B12 vitamin u kolicini od jednog grama moze zadovoljiti dnevne potrebe pola miliona ljudi. Vitamin C (potrebe 60 mg dnevno) u kolicini od 1 g snabdeva 17 ljudi. Ejkman je 1897. godine otkrio da ljuska pirinca leci polineuritis kokosi, a kod ljudi bolest beri-beri koja nastaje usled nedostatka vitamina B1 u ishrani ljudi. Kazimir Funk je primetio da azot u obliku amina izolovan iz ljuske pirinca leci pomenuta oboljenja i da su vitamini dovoljni u malim kolicinama. Vitamin je grcka rec (vita=zivot i amin=bitno).
Funkcija: deluju kao koenzimi (kofermenti) vezujuci se za odredjeni protein.
Sinteza u organizmu: u organizmu se mogu sintetisati tri od trinaest vitamina dok se ostali moraju unositi putem hrane. To su: vitamin D, A i Niacin. Neki vitamini se sintetisu u kolonu (debelom crevu) od strane crevnih bakterija (vitamini grupe B i vitamin K).
U kozi
7-dehidroholesterol __________________Vitamin D
namirnice biljnog porekla UV zraci ili sunceva svetlost
U zidu creva
(6 mg) Karotena _________________ Vitamin A (1 RE)
(iz sargarepe)
Jetra
(60 m g) Triptofan ___________________Niacin (1 NE)
(aminokiseline)
Klasifikacija vitamina:
Vitamini se razlikuju po hemijskoj strukturi kao i po biohemijskoj i fizioloskoj funkciji. Ipak podela na osnovu ovih karakteristika se ne koristi. Tradicionalno se klasifikuju prema tome da li se rastvaraju u organskim rastvaracima (mastima) ili u vodi, pa imamo liposolubilne i hidrosolubilne vitamine.
Hidrosolubilni vitamini se izlucuju iz organizma (mokracom, znojem), dok se liposolubilni ne izlucuju vec se deponuju u organizmu, zbog cega ih je opasnije unositi u kolicinama vecim od potreba organizma jer mogu dovesti do hipervitaminoze.
*provitamini su prekurzori vitamina koji se u telu konvertuju u aktivnu formu vitamina (50 hemikalija koji se zovu karotinoidi su prekurzori vitamina A, a jedan od najpoznatijih je beta karotin). Dva vitamina zahtevaju aktivaciju: vitamin D (suncevu svetlost) i folna koselina.
*antivitamini (antagonisti vitamina i pseudovitamini). Oni se kompetitivno naticu sa vitaminima za receptor i tako ucestvuju u raznim biohemijskim reakcijama sto izaziva poremecaj funkcije ili ostecenja tkiva. Nalaze se u hrani, a kao posledica javljaju se znaci deficijencije. Najcesci antagonisti se nalaze u jajetu (belancetu), ribi i povrcu. Pored ovih prirodnih antivitamina postoje i sinteticki koji imaju klinicku primenu kod bolesnika od karcinoma, psorijaze, TBC jer deluju kao hemoterapeutici. Tom prilikom unistavaju nezeljena tkiva mada ostecuju u zdravo tkivo. Druga primena sintetickih pseudovitamina je izazivanje deficijencije vitamina kod eksperimentalnih zivotinja radi istrazivanja.
Izvori vitamina:
· dobro izbalansirana raznovrsna ishrana moze da podmiri potrebe u vitaminima kod vecine ljudi,
· mala kolicina vitamina sintetise se u telu (Vitamin D, A i Niacin),
· suplementi koji mogu biti prirodni (sintetisani iz namirnica) i sintetski (sinteza u laboratoriji ili iz bakterija).
Brojna istrazivanja su potvrdila da je klinicki odgovor domacina isti bilo da su oni sinteticki ili da su uneti iz hrane. Medjutim, upotrebu tableta vitamina treba razmatrati u skladu sa cinjenicom da se u tableti pored vitamina nalazi i inertni materijal (secer, zelatin, skrob, natrijum, parafin i dr.)
Velike doze suplemenata ako se koriste vise nedelja ili meseci dovode do hipervitaminoze, a narocito su osetljive zene i deca zbog male velicine tela. Ranija pretpostavka da su samo vitamini koji su rastvorljivi u mastima opasni zbog potencijalne toksicnosti jer se akumuliraju u organizmu, a da vitamini koji su rastvorljivi u vodi nisu opasni jer se izlucuju iz organizma danas je odbacena jer i oni mogu da imaju negativna dejstva.
Indikacije za davanje suplemenata
· vitamin K daje se novorodjencetu odmah po rodjenju
· AD kapi po rodjenju deteta
· B12 vegeterijancima
· Ljudima na redukcionoj dijeti
· Trudnicama i dojiljama
Apsorpcija vitamina
Razlicito se ponasaju vitamini rastvorljivi u mastima od vitamina rastvorljivih u vodi. Apsorpcija se obavlja u tankom crevu. Neki vitamini se sintetisu u kolonu od strane crevnih bakterija.
Uzroci deficita
· Nedovoljan unos hranom (niskokaloricna ili neraznovrsna ishrana)
· Malapsorpcija (steatoreja, nedostatak zuci, nedostatak intrising faktora, ostecenje zida creva)
· Povecane potrebe (stres, pusenje, lekovi, rast, trudnoca, dojenje)
· Povecana ekskrecija (izlucivanje)
Nedostaci vitamina se manifestuju klinickim znacima (slabost, sklonost infekcijama, zastoj u rastu i reprodukciji). Dijagnoza se postavlja na osnovu
a) pregleda pacijenta
b) testovima krvi i urina
c) davanjem visokih doza vitamina i pracenjem apsorpcije i izlucivanja urinom.
Stabilnost vitamina-labilnost
Vecina vitamina je neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu i stajanje.
Mere za ocuvanje vitaminske vrednosti namirnica :
Jesti sto svezije namirnice (sto krace cuvanje povrca, posebno van frizidera;
Namirnice cuvati na hladnom i suvom mestu;
Lomljenje i gnjecenje svesti na najmanju meru;
Kuvati u manjoj kolicini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne bacati vec koristiti za nalivanje jela;
Vodi dodati malo kuhinjske soli, a ne dodavati sodu bikarbonu ili druge alkalije;
Ne upotrebljavati bakarne sudove (unistavaju vitamin C jer se stvara galvanski element koji oslobadja jone bakra i razara askorbinsku kiselinu);
Izvor studpol
Tikica:
VITAMIN A
(A-alkohol, retinol; A1-aldehid-retinal; A2 –3-dehidroretinol)
Po svojoj hemijskoj strukturi je alkohol. Pripada grupi liposolubilnih vitamina. Deponuje se u jetri (95 %), bubrezima, plucima i masti. Najvecim delom nastaje konverzijom beta-karotina iz hrane. Iz jednog molekula beta karotina nastaju dva molekula vitamina A.
Preporucene doze:
Muskarci 5000 i.j.
Zene 4000 i.j.
Trudnice i dojilje 5000-6000 i.j.
Vitamin A unistava predugo kuvanje (oksidacija), susenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.
Apsorpciju vitamina A pomazu vitamini C, D, E, F, B-kompleks, minerali cink, kalcijum, zatim holin i neomycin, a apsorpciju odmazu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvozdja, manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin.
Sadrzi ga: mleko, puter, obogaceni margarin, jaja, dzigerica (govedja), riblje ulje, zuto povrce, sargarepa, sladak krompir, dinja, dulek, cerovaca, spanac, maslacak, zelenis od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, persun, breskva, kajsija, sljiva;
Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandzastom i zutom povrcu i vocu, sipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, jarebika, zutika, kozlac, brusnica, ljoskovac, dren, divlja tikva, bljusta, paradajz.
Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.
Uloga:
-Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
-Zastitno dejstvo protiv opstih i lokalnih infekcija,
-Vazan je za proces odrzavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
-Obnavljanje epitela sluznica i epiderma koze,
-Odrzavanje menstrualnog ciklusa,
-Okostavanje i formiranje zuba,
-Za normalnu funkciju zlezda, organa za varenje i jetre,
-Snizava nivo holesterola kod ateroskleroticnih pacijenata.
Deficit:
-hemeralopija - kokosje ili nocno slepilo (neadaptacija oka na sumrak),
-keratomalacija.
-kseroftalmija,
-poremecaj menstrualnog krvarenja,
-pad imunog sistema.
Tikica:
VITAMIN D
(grupa jedinjenja - steroli; dihidrotahisterol; antirahiticni vitamin)
Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima).
Organizam ima mogucnost sinteze vitamina D kada je koza izlozena suncu.
Preporucene doze:
Odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola
Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli zucnih kiselina. Apsorbovanje pomazu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmazu mineralna ulja.
Otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.
Prirodni izvori:
Riblje ulje predstavlja izvor sa najvecom koncentracijom vitamina D.
Sadrzi ga: puter, riba koja se jede sa kostima, jaja, dzigerica, mleko i mlecni proizvodi.
Uloga:
-Povecava apsorpciju kalcijuma i fosfora,
-Neophodan je za rast u celini,
-Regulise kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.
Deficit:
-Rahitis (krivljenje skeleta, deformiteti nogu i grudnog kosa, smanjena otpornost organizma prema zaraznim bolestima),
-Osteomalacija (teski deformiteti kicme, karlice i ekstremiteta).
Hipervitaminoza:
Najcesce nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Ispoljava se anoreksijom, zedju, bolovima u ocima, svrabom koze, opstipacijom, depresijom, nesanicom.
Tikica:
VITAMIN E
(tokoferol; antisterilitetni vitamin)
Otkriven je 1922. godine. Pripada grupi liposolubilnih vitamina.
Otporan je prema toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65 % ovog vitamina. Hladnocom (zamrzavanjem) se unistava. Oksidise u uzegloj masti, u prisustvu soli olova i gvozdja i u alkalijama.
Preporucene doze:
Odrasli 8-10 mg/dan alfa-tokoferola
Trudnice i dojilje 10-11 mg/dan alfa-tokoferola
1 i.j. vitamina E jednaka je 1 mg alfa-tokoferola
Apsorbovanje vitamina E u organizmu pomazu vitamin A, B1, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a odmazu mineralna ulja, uzegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule.
Prirodni izvori:
Biljna ulja, margarin, cela zrna, kikiriki, orasi, klice, suncokretovo seme, ovseno brasno, jaja, majonez, meso, dzigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamnozeleno povrce, detelina, grasak, secerni sirup od melase.
Uloga:
-Oksido-redukcioni procesi,
-Ima ulogu u odrzavanju normalne gradje i funkcije skeletnih i poprecno-prugastih misica i srcanog misica,
-Ublazava degenerativne promene u misicnim, nervnim, polnim i celijama jetre.
Deficit:
Usled manjka vitamina E nastaje:
-Malapsorpcija,
-Hemoliticka anemija,
-Impotencija.
Tikica:
VITAMIN F
(esencijalne masne kiseline)
Vitamin F cine esencijalne polinezasicene masne kiseline:
-Linolna kiselina
-Linoleinska kiselina
-Arahidonska kiselina
Rastvorljive su u mastima.
Preporucena doza:
10-20 g/dan, sto odgovara 2.5 supene kasike suncokretovog ulja hladno cedjenog ili 12 kasicica semenki suncokreta.
Apsorpciju pomazu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmazu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sacuvale, potrebno je vrsiti hladno cedjenje ulja.
Prirodni izvori:
Linolna kiselina: ulje soje, kukuruza i kikirikija.
Linoleinska kiselina: ulje soje, kukuruza, kikirikija i lana.
Arahidonska kiselina: ulje soje, kukuruza i najvise u ulju od kikirikija.
Nalaze se i u psenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.
Uloga:
-Uticu na pravilnu raspodelu masti u unutrasnjim organima,
-Regulisu oksidacione procese,
-Podrzavanje normalne zlezdane aktivnosti,
-Stvaranje zglobne tecnosti,
-Smanjenje holesterola,
-Neophodan je za zdravu kozu i kosu.
Deficit:
Kod deficita razvija se poremecaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
Go to full version