Topic: Vitamini

[Tikica]

Vitamini

Kao ugljeni hidrati, masti i proteini i vitamini su organske materije koje sadrze C, H, O, N i /ili S. Za razliku od ovih materija koje moraju biti prisutne u prilicnim kolicinama u svakodnevnoj ishrani vitamini su potrebni u vrlo malim kolicinama za obavljanje funkcija od zivotne vaznosti. Oni se ne trose u hemijskim reakcijama (trosenje je vrlo sporo) i mogu se ponovo iskoristiti. Npr. B12 vitamin u kolicini od jednog grama moze zadovoljiti dnevne potrebe pola miliona ljudi. Vitamin C (potrebe 60 mg dnevno) u kolicini od 1 g snabdeva 17 ljudi. Ejkman je 1897. godine otkrio da ljuska pirinca leci polineuritis kokosi, a kod ljudi bolest beri-beri koja nastaje usled nedostatka vitamina B1 u ishrani ljudi. Kazimir Funk je primetio da azot u obliku amina izolovan iz ljuske pirinca leci pomenuta oboljenja i da su vitamini dovoljni u malim kolicinama. Vitamin je grcka rec (vita=zivot i amin=bitno).
Funkcija: deluju kao koenzimi (kofermenti) vezujuci se za odredjeni protein.
Sinteza u organizmu: u organizmu se mogu sintetisati tri od trinaest vitamina dok se ostali moraju unositi putem hrane. To su: vitamin D, A i Niacin. Neki vitamini se sintetisu u kolonu (debelom crevu) od strane crevnih bakterija (vitamini grupe B i vitamin K).
                                   

                                          U kozi
7-dehidroholesterol            __________________Vitamin D
namirnice biljnog porekla                 UV zraci ili sunceva svetlost

                                               U zidu creva
(6 mg) Karotena                _________________            Vitamin A (1 RE) 
(iz sargarepe)

                                                  Jetra
(60 m g) Triptofan              ___________________Niacin (1 NE) 
(aminokiseline)


Klasifikacija vitamina:
Vitamini se razlikuju po hemijskoj strukturi kao i po biohemijskoj i fizioloskoj funkciji. Ipak podela na osnovu ovih karakteristika se ne koristi. Tradicionalno se klasifikuju prema tome da li se rastvaraju u organskim rastvaracima (mastima) ili u vodi, pa imamo liposolubilne i hidrosolubilne vitamine.
Hidrosolubilni vitamini se izlucuju iz organizma (mokracom, znojem), dok se liposolubilni ne izlucuju vec se deponuju u organizmu, zbog cega ih je opasnije unositi u kolicinama vecim od potreba organizma jer mogu dovesti do hipervitaminoze.
*provitamini su prekurzori vitamina koji se u telu konvertuju u aktivnu formu vitamina (50 hemikalija koji se zovu karotinoidi su prekurzori vitamina A, a jedan od najpoznatijih je beta karotin). Dva vitamina zahtevaju aktivaciju: vitamin D (suncevu svetlost) i folna koselina.
*antivitamini (antagonisti vitamina i pseudovitamini). Oni se kompetitivno naticu sa vitaminima za receptor i tako ucestvuju u raznim biohemijskim reakcijama sto izaziva poremecaj funkcije ili ostecenja tkiva. Nalaze se u hrani, a kao posledica javljaju se znaci deficijencije. Najcesci antagonisti se nalaze u jajetu (belancetu), ribi i povrcu. Pored ovih prirodnih antivitamina postoje i sinteticki koji imaju klinicku primenu kod bolesnika od karcinoma, psorijaze, TBC jer deluju kao hemoterapeutici. Tom prilikom unistavaju nezeljena tkiva mada ostecuju u zdravo tkivo. Druga primena sintetickih pseudovitamina je izazivanje deficijencije vitamina kod eksperimentalnih zivotinja radi istrazivanja.

Izvori vitamina:
· dobro izbalansirana raznovrsna ishrana moze da podmiri potrebe u vitaminima kod vecine ljudi,
· mala kolicina vitamina sintetise se u telu (Vitamin D, A i Niacin),
· suplementi koji mogu biti prirodni (sintetisani iz namirnica) i sintetski (sinteza u laboratoriji ili iz bakterija).

Brojna istrazivanja su potvrdila da je klinicki odgovor domacina isti bilo da su oni sinteticki ili da su uneti iz hrane. Medjutim, upotrebu tableta vitamina treba razmatrati u skladu sa cinjenicom da se u tableti pored vitamina nalazi i inertni materijal (secer, zelatin, skrob, natrijum, parafin i dr.)
Velike doze suplemenata ako se koriste vise nedelja ili meseci dovode do hipervitaminoze, a narocito su osetljive zene i deca zbog male velicine tela. Ranija pretpostavka da su samo vitamini koji su rastvorljivi u mastima opasni zbog potencijalne toksicnosti jer se akumuliraju u organizmu, a da vitamini koji su rastvorljivi u vodi nisu opasni jer se izlucuju iz organizma danas je odbacena jer i oni mogu da imaju negativna dejstva.

Indikacije za davanje suplemenata
· vitamin K daje se novorodjencetu odmah po rodjenju
· AD kapi po rodjenju deteta
· B12 vegeterijancima
· Ljudima na redukcionoj dijeti
· Trudnicama i dojiljama

Apsorpcija vitamina
Razlicito se ponasaju vitamini rastvorljivi u mastima od vitamina rastvorljivih u vodi. Apsorpcija se obavlja u tankom crevu. Neki vitamini se sintetisu u kolonu od strane crevnih bakterija.

Uzroci deficita
· Nedovoljan unos hranom (niskokaloricna ili neraznovrsna ishrana)
· Malapsorpcija (steatoreja, nedostatak zuci, nedostatak intrising faktora, ostecenje zida creva)
· Povecane potrebe (stres, pusenje, lekovi, rast, trudnoca, dojenje)
· Povecana ekskrecija (izlucivanje) 


Nedostaci vitamina se manifestuju klinickim znacima (slabost, sklonost infekcijama, zastoj u rastu i reprodukciji). Dijagnoza se postavlja na osnovu

a) pregleda pacijenta
b) testovima krvi i urina
c) davanjem visokih doza vitamina i pracenjem apsorpcije i izlucivanja urinom.


Stabilnost vitamina-labilnost
Vecina vitamina je neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu i stajanje.

Mere za ocuvanje vitaminske vrednosti namirnica :

Jesti sto svezije namirnice (sto krace cuvanje povrca, posebno van frizidera;

Namirnice cuvati na hladnom i suvom mestu;

Lomljenje i gnjecenje svesti na najmanju meru;

Kuvati u manjoj kolicini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne bacati vec koristiti za nalivanje jela;

Vodi dodati malo kuhinjske soli, a ne dodavati sodu bikarbonu ili druge alkalije;

Ne upotrebljavati bakarne sudove (unistavaju vitamin C jer se stvara galvanski element koji oslobadja jone bakra i razara askorbinsku kiselinu);




Izvor studpol

[Tikica]

VITAMIN A
(A-alkohol, retinol; A1-aldehid-retinal; A2 –3-dehidroretinol)

Po svojoj hemijskoj strukturi je alkohol. Pripada grupi liposolubilnih vitamina. Deponuje se u jetri (95 %), bubrezima, plucima i masti. Najvecim delom nastaje konverzijom beta-karotina iz hrane. Iz jednog molekula beta karotina nastaju dva molekula vitamina A. 

Preporucene doze:
Muskarci 5000 i.j.
Zene 4000 i.j.
Trudnice i dojilje 5000-6000 i.j. 

Vitamin A unistava predugo kuvanje (oksidacija), susenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A. 

Apsorpciju vitamina A pomazu vitamini C, D, E, F, B-kompleks, minerali cink, kalcijum, zatim holin i neomycin, a apsorpciju odmazu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvozdja, manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin. 

Sadrzi ga: mleko, puter, obogaceni margarin, jaja, dzigerica (govedja), riblje ulje, zuto povrce, sargarepa, sladak krompir, dinja, dulek, cerovaca, spanac, maslacak, zelenis od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, persun, breskva, kajsija, sljiva;
Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandzastom i zutom povrcu i vocu, sipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, jarebika, zutika, kozlac, brusnica, ljoskovac, dren, divlja tikva, bljusta, paradajz.
Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.

Uloga:
-Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
-Zastitno dejstvo protiv opstih i lokalnih infekcija,
-Vazan je za proces odrzavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
-Obnavljanje epitela sluznica i epiderma koze,
-Odrzavanje menstrualnog ciklusa,
-Okostavanje i formiranje zuba,
-Za normalnu funkciju zlezda, organa za varenje i jetre,
-Snizava nivo holesterola kod ateroskleroticnih pacijenata. 

Deficit:
-hemeralopija - kokosje ili nocno slepilo (neadaptacija oka na sumrak),
-keratomalacija.
-kseroftalmija,
-poremecaj menstrualnog krvarenja,
-pad imunog sistema.
 

[Tikica]

VITAMIN D
(grupa jedinjenja - steroli; dihidrotahisterol; antirahiticni vitamin)   

Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima).
Organizam ima mogucnost sinteze vitamina D kada je koza izlozena suncu.

Preporucene doze:
Odrasli, trudnice, dojilje i deca  400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli zucnih kiselina. Apsorbovanje pomazu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmazu mineralna ulja.

Otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.

Prirodni izvori:
Riblje ulje predstavlja izvor sa najvecom koncentracijom vitamina D.

Sadrzi ga: puter, riba koja se jede sa kostima, jaja, dzigerica, mleko i mlecni proizvodi.

Uloga:
-Povecava apsorpciju kalcijuma i fosfora,
-Neophodan je za rast u celini,
-Regulise kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.

Deficit:
-Rahitis (krivljenje skeleta, deformiteti nogu i grudnog kosa, smanjena otpornost organizma prema zaraznim bolestima),
-Osteomalacija (teski deformiteti kicme, karlice i ekstremiteta).

Hipervitaminoza:
Najcesce nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Ispoljava se anoreksijom, zedju, bolovima u ocima, svrabom koze, opstipacijom, depresijom, nesanicom.

[Tikica]

VITAMIN E
(tokoferol; antisterilitetni vitamin)

Otkriven je 1922. godine. Pripada grupi liposolubilnih vitamina.
Otporan je prema toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65 % ovog vitamina. Hladnocom (zamrzavanjem) se unistava. Oksidise u uzegloj masti, u prisustvu soli olova i gvozdja i u alkalijama.

Preporucene doze:
Odrasli 8-10 mg/dan alfa-tokoferola
Trudnice i dojilje 10-11 mg/dan alfa-tokoferola
1 i.j. vitamina E jednaka je 1 mg alfa-tokoferola

Apsorbovanje vitamina E u organizmu pomazu vitamin A, B1, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a odmazu mineralna ulja, uzegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule.

Prirodni izvori:
Biljna ulja, margarin, cela zrna, kikiriki, orasi, klice, suncokretovo seme, ovseno brasno, jaja, majonez, meso, dzigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamnozeleno povrce, detelina, grasak, secerni sirup od melase.

Uloga:
-Oksido-redukcioni procesi,
-Ima ulogu u odrzavanju normalne gradje i funkcije skeletnih i poprecno-prugastih misica i srcanog misica,
-Ublazava degenerativne promene u misicnim, nervnim, polnim i celijama jetre. 

Deficit:
Usled manjka vitamina E nastaje:
-Malapsorpcija,
-Hemoliticka anemija,
-Impotencija.

[Tikica]

VITAMIN F
(esencijalne masne kiseline)

Vitamin F cine esencijalne polinezasicene masne kiseline:
-Linolna kiselina
-Linoleinska kiselina
-Arahidonska kiselina
Rastvorljive su u mastima. 

Preporucena doza:
10-20 g/dan, sto odgovara 2.5 supene kasike suncokretovog ulja hladno cedjenog ili 12 kasicica semenki suncokreta.

Apsorpciju pomazu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmazu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sacuvale, potrebno je vrsiti hladno cedjenje ulja.

Prirodni izvori:
Linolna kiselina: ulje soje, kukuruza i kikirikija.
Linoleinska kiselina: ulje soje, kukuruza, kikirikija i lana.
Arahidonska kiselina: ulje soje, kukuruza i najvise u ulju od kikirikija.
Nalaze se i u psenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga:
-Uticu na pravilnu raspodelu masti u unutrasnjim organima,
-Regulisu oksidacione procese,
-Podrzavanje normalne zlezdane aktivnosti,
-Stvaranje zglobne tecnosti,
-Smanjenje holesterola,
-Neophodan je za zdravu kozu i kosu. 

Deficit:
Kod deficita razvija se poremecaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja.

[Tikica]

VITAMIN K
(antihemoragicni vitamin; faktor dugovecnosti)

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetisu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Nestabilan je u alkalijama i svetlu.

Preporucene doze:
Odrasli  70-140 µg/dan
Za 140 µg vitamina K treba pojesti 70 g prokelja. 

Apsorpciju vitamina K pomaze neomicin, a odmazu mineralna ulja, X-zracenje, radijacija, uzegla mast. Neki antibiotici unistavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Prirodni izvori:
Kupus, karfiol, prokelj, spanac, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grasak, soja, sargarepa, krompir, dzigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, zumance, alge.

Uloga:
-Neophodan je za sintezu faktora koagulacije (II, VII, IX i X).


Deficit:
U slucaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremecaja koagulacije i krvavljenja. Manjak vitamina K se najcesce javlja kod celijacne bolesti, kolitisa, tropskog sprua.

[Tikica]

VITAMIN  B₁
(aneurin; tiamin; tiamin hidrohlorid; antiberi-beri vitamin; antineuritni vitamin)

Otkriven je 1926. godine, ali je njegova hemijska struktura ustanovljena tek deset godina kasnije. U prirodi se ne srece u slobodnom stanju vec kao estar pirofosforne kiseline.
Ljudski organizam (gljivice i bakterije u crevima) ima sposobnost sintetisanja vitamina B1, ali u jako malim kolicinama koje nisu dovoljne da podmire potrebe organizma. Takodje, organizam nema sposobnost da akumulise vitamin B1, pa se stoga mora svakodnevno unositi. Visak unetog vitamina se izlucuje urinom i znojem. 

Sadrzi ga: obogaceni beli i hleb od punog zrna, psenica, zitne klice i mekinje, crno psenicno brasno, tamni pirinac, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanac, mahunarke, krompir, crni secerni sirup od melase, lesnik, orah, pomorandza, patlidzan, dzigerica, meso (svinjsko), riba, zumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.

Razara ga kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini i sumpordioksid. Kuvanje na pari ili izlaganje vlaznoj toploti znatno smanjuju sadrzaj vitamina B1 u hrani. Unistava ga i alkohol.

Preporucene doze:
Muskarci 1.2-1.4 mg/d
Zene 1.0-1.1 mg/d
Trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d

Apsorpciju tiamina u organizmu pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmazu stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz caja), alkohol, sveze skoljke. Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode unistavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izlucivanja iz organizma.

Uloga:
-Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati povecavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su povecane kod ubrzanja metabolizma (povisena temperatura, hipertireoza, povecana misicna aktivnost),
-Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih celija, obezbedjujuci im potrebnu energiju. Ukoliko ovaj proces ne funkcionise, odnosno ukoliko nema vitamina B1 dolazi do promena na srcanom misicu i nervnim celijama,
-Ima blago diuretsko dejstvo.

Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 moze dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u bioloski aktivnu formu.

Deficit:
Pojava deficita je veoma retka jer se kod nas dosta koriste namirnice koje sadrze vitamin B1 (kvasac, hleb). Same gljivice kvasca koriste vitamine B-kompleksa za svoj rast, pa je stoga potrebno deaktivisati kvasac pre upotrebe.
U sirovim ribama se nalazi antivitamin vitamina B1 - tiaminaza koja dovodi do cepanja molekula tiamina. Takodje, korovska biljka bujad sadrzi materiju slicnu tiaminazi koja kod zivotinja koje je jedu dovodi do deficita.
Ukoliko se tiamin ne unosi u organizam u dovoljnim kolicinama javlja se hipotiaminoza ili atiaminoza. Atiaminoza je vekovima poznata bolest Dalekog Istoka pod nazivom "beri-beri". Javlja se kod osoba koje se iskljucivo hrane poliranim pirincom. Pod izvesnim uslovima kod nas moze da se javi hipotiaminoza kada se osobe pretezno hrane mlekom i mlecnim proizvodima, belim brasnom i poliranim pirincem. Takodje moze da se javi i kod alkoholicara kod kojih jetra nije u sposobnosti da iskoristi tiamin.

Znaci deficita:
razdrazljivost, zaboravnost, poremecaj sna, gubitak apetita, misicna slabost.
 

[Tikica]

VITAMIN B₂
(riboflavin; laktoflavin; vitamin G; faktor rasta-za laboratorijske zivotinje)

Preporucene doze:
Muskarci 1.4-1.7 mg/d
Zene 1.2-1.3 mg/d
Trudnice i dojilje 1.5-1.7-2.0 mg/d
Crevna flora ljudskog organizma ga moze sintetisati, ali u nedovoljnim kolicinama.

Stabilan je na toploti, ali ga razaraju vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije koje dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja ovog vitamina. Cuvanje hrane na hladnom samo delomicno unistava vitamin B2. Voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2.

Sadrzi ga:
Mleko, dzigerica, zumance, obogaceni beli i punozrni hleb, neoljusteno zrnevlje, cerealije, torula, pivski kvasac, mlecni proizvodi, orah, osusene kajsije, meso (organi-bubrezi, govedje srce), crni seccrni sirup od melase, surutka od mleka.

Apsorpcija:
Apsorpciju riboflavina u organizmu pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmazu alkohol, kafa, duvan, mnogo unetog secera, kontraceptivne pilule i sredstva za smirenje.

Uloga:
-Vitamin B2 se nalazi u svim celijama naseg organizma,
-Ulazi u sastav enzima koji kontrolisu oksido-redukcione reakcije,
-Vazan je u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina,
-Ima znacajnu ulogu u odrzavanju normalnog stanja sluznica,

Deficit:
Ukoliko se riboflavin ne unosi u dovoljnim kolicinama javlja se deficit - ariboflavinoza.
Najcesce se javlja kod ljudi koji imaju opste losu ishranu ili ne unose namirnice zivotinjskog porekla. Znaci oboljenja su bledilo usta, pucanje koze na uglovima usana, losa digestija, slabost, vrtoglavica, dok se kod tezih slucajeva javlja ispucala koza na uglovima usana, umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost.

[Tikica]

VITAMIN  B₃
(PPF-Pellagra Preventive Factor; dijetetski triptofan; nikotinamid=niacinamid; nikotinska kiselina=niacin) 

Nikotinska kiselina se moze sintetisati u organizmu coveka, iz triptofana (60 mg triptofana=1 mg nikotinske kiseline). Za ovu reakciju neophodan je vitamin B6.

Preporucene doze:
Muskarci 16-19 mg/d ekvivalenata niacina
Zene 13-15 mg/d ekvivalenata niacina
Trudnice i dojilje 15-18 mg/d ekvivalenata niacina

1 ekvivalent niacina=1 mh niacina=60 mg dijetetskog triptofana

Relativno je otporan na toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko se baca voda u kojoj je kuvana namirnica gubi se veliki deo ovog vitamina (kod ribe 90 %). 

Apsorpciju niacina pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmazu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo secera. Alkohol ubrzava potrosnju vitamina B3. 

Sadrzi ga:
Obogaceni beli i punozrni hleb (crni), grasak, zeleno povrce, osusena dzigerica, posno meso, bubrezi, riba, zivinsko meso, mleko i mlecni proizvodi, pirincane mekinje, nepreradjene zitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, kostunjavi plodovi, tunjevina.

Uloga:
-Ulazi u sastav enzima znacajnih za metabolizam secera, masti i proteina. Ukoliko postoji deficit naruseno je disanje tkiva i svi sintetski procesi,
-Ucestvuje u misicnoj kontrakciji,
-Niacin smanjuje sintezu lipoproteina male gustine. Snizava holesterol i trigliceride,
-Bitan je za sintezu seksualnih hormona. 

Deficit:
Hipovitaminoza vitamina B3 naziva se Pelagra. Javlja se kao masovno oboljenje u zemljama gde se ljudi pretezno hrane kukuruzom i gde je ishrana uopste siromasna potrebnim nutrijensima.
Neposredni uzrok pelagre je nedostatak niacina u hrani, medjutim taj nedostatak ne mora da dovede do oboljenja ukoliko hrana sadrzi dovoljne kolicine proteina zivotinjskog porekla (triptofan). Kukuruz sadrzi dovoljne kolicine niacina ali u obliku koji organizam ne moze sintetisati (niacitin). Medjutim, ako se kukuruz izlozi dejstvu alkalija dolazi do hidrolize tog oblika i dobija se niacin.
Pelagra se karakterise sa 4D: dermatitis, dijareja, demencija i dead (smrt). Blazi simptomi su crvena ogrubela koza, crvenilo i hipertrofija papila jezika. Teski simptomi su ogrubela koza pri izlaganju svetlosti, proliv, depresija, mentalna tupost, gubitak apetita, grcevi misica, anemija kao posledica nedostatka drugih nutritivnih cinilaca.
Osnovna mera u profilaksi ovog oboljenja je preorjentacija proizvodnje u poljoprivredi tako da se umesto kukuruza poveca proizvodnja psenice. Takodje, je neophodno uzimati dovoljne kolicine namirnica zivotinjskog porekla koje sadrzi triptofan (meso, mleko i mlecni proizvodi).

[Tikica]

VITAMIN B₅
(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum-pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta)

Pantotenska kiselina je hidrosolubilni vitamin iz grupe vitamina B-kompleksa. Kao i vecina hidrosolubilnih vitamina ne deponuje se u organizmu, vec se u slucaju preteranog unosa izlucuje iz organizma.
Lako se razara toplotom i alkalijama, kuvanjem mesa gubi se 33 %, zamrzavanjem 37-57 %, a konzervisanjem 46-78 % vitamina B5.

Preporucene doze:
Muskarci 4-7 mg/d
Zene 4-7 mg/d
Trudnoca i laktacija 10 mg/d

U slucaju tezeg fizickog rada, operacije, povrede i gastrointestinalnih infekcija potrebe se udvostrucavaju.

Apsorpcija:
Apsorpciju pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H, sumpor, a odmazu kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju koncentraciju vitamina B5 u organizmu.

Sadrzi ga:
Dzigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pilece i curece meso, zumance, kikiriki, mahunarke, pecurke, losos, puno zrno (psenica, ovas, pirinac), psenicne klice, mekinje, voce roda limuna, pivski kvasac.

Uloga:
-Ulazi u sastav koenzima A, a ucestvuje u beta-oksidaciji i sintezi masnih kiselina, steroida i metabolizmu secera,
-Ima centralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti,
-Spada u grupu antistresnih vitamina,
-Neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema. 

Deficit:
Deficit pantotenske kiseline je retka pojava jer se ovaj vitamin nalazi u gotovo svim namirnicama, a pored toga sintetise ga crevna flora coveka.
Nedostatak pantotenske kiseline je pracen:
depigmentacijom koze, zapaljenskim promenama na kozi, zaustavljanjem rasta, anemijom.