Planinarenje
Planinarenje je sport u kom je jedan od glavnih ciljeva osvajanje vrha neke planine.
Durmitor, Crna Gora.
Veliki broj planinara ima razlicite motive, a uglavnom su to: izazov, uzivanje u netaknutoj prirodi i druzenje. Planinarenje cesto zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silazenje, nosenje ranca itd. Iskustvo je potrebno za koriscenje karte, kompasa, visinomera, i druge opreme. Osnovna planinarska oprema podrazumeva cipele, jaknu, ranac. Spisak opreme za ozbiljnije planinarske ekspedicije je dugacak. On pored hrane i vode podrazumeva penjacku opremu (pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze, slem, stapovi...), opremu za prenociste (sator, vreca, podloga), ostalu opremu (naocare za sunce, ski naocare, baterijska lampa, kompas...) Za vreme uspona i silaska moze doci do nepredvidjenih okolnosti. Planinari moraju biti psihicki pripremljeni da i u najtezim okolnostima (magla, vetar, sneg, kisa, nedostatak vode i hrane, povrede, kvarovi opreme...) ostanu pribrani, pomognu drugima i bezbedno privedu akciju kraju.
Sadrzaj
[сакриј]
* 1 Visinska bolest
* 2 Vrhovi preko 8000 metara
* 3 Istorija
* 4 Vidi jos
* 5 Literatura
* 6 Spoljasnje veze
o 6.1 Planinarska drustva u Srbiji
o 6.2 Planinarska drustva u Crnoj Gori
Visinska bolest
Cilj viskogorstva je osvajanje vrhova visokih planina. Najcesce se pod tim podrazumevaju vrhovi preko 2000 metara nadmorske visine. Pri penjanju na visoke planine dolazi do promena u organizmu, pre svega zbog toga sto vazdusni pritisak opada sa povecanjem nadmorske visine.
Аконкагва, Аргентина.
Akonkagva, Argentina.
Visina (u metrima) Atmosferski pritisak (u milibarima)
0 1013
1000 899
2000 795
3000 701
4000 616
5000 540
6000 472
Izvor: Medjunarodna avio organizacija (International Civil Aviation Organization)
Kao posledica manjeg pritiska, krv je manje zasicena kiseonikom nego na manjim visinama. Organizam se moze donekle prilagoditi ovim uslovima. Srce kuca brze, povecava se krvni pritisak. Medjutim, na vecim visinama, organizam se teze prilagodjava. Tako nastaje visinska bolest. Simptomi visinske bolesti su: glavobolja, nesanica, gubitak apetita, mucnina, povracanje, gubitak mokrenja itd. Nacini borbe protiv visinske bolesti su: biti u sto boljoj kondiciji, piti puno tecnosti, jesti dobro, dobro se aklimatizovati. Aklimatizacija je postepeno privikavanje organizma na veliku visinu. Planinari najcesce pokusavaju da se aklimatizuju po metodu „gore - dole“ koji podrazumeva takozvane aklimatizacione uspone: penjanje na vece visine u toku dana, a zatim spustanje i nocenje na manjoj visini. Tek posle jednog ili vise aklimatizacionih uspona, definitivno se nastavlja dalje ka vrhu.
Vrhovi preko 8000 metara [uredi]
Врх Гашербрум 2, Хималаји.
Vrh Gaserbrum 2, Himalaji.
Za vise informacija pogledajte Vrhovi preko 8000 metara.
Postoji 14 planinskih vrhova visih od 8000 metara. Mnogi planinari pokusavaju da osvoje „Sedam vrhova“, odnosno sve vrhove za koje vazi da su najvisi vrh kontinenta na kom se nalaze. Retki su oni koji pokusavaju da osvoje svih 14 vrhova visih od 8000 metara. Svi ovi vrhovi se nalaze na Himalajima i to u cetiri zemlje: Nepalu, Pakistanu, Kini i Indiji. Tezina se ovde ne ogleda samo u tome sto su stene sa juzne strane veoma strme, a klima sa severne strane surova, vec i u cinjenici da je vazduh veoma razredjen. Zbog toga veliki broj penjaca koristi boce sa kiseonikom, koji, opet, predstavljaju dodatni teret za nosenje.
Topic: PLANINARENJE (Read 21121 times)