BATODO
Batodo (Battodo) je savremeni oblik japanskog macevanja definisan u periodu izmedju dva svetska rata. Ovaj oblik macevanja je zasnovan na starijim macevalackim skolama, tzv. korju (koryu) oblicima iaidoa (iaido) i iaidjucua (iaijutsu), nastalim, uglavnom, tokom Edo perioda (1603.-1868.). Osnovno polaziste i ideja vodilja prilikom stvaranja savremenog Batodoa, bila je prakticna borbena primenjivost tehnike, sto je predstavljalo pomak u odnosu na arteficijelnost i estetizam raznih skola macevanja nastalih tokom Edo perioda. Edo period se odlikovao relativno stabilnim drustvenim kontekstom i odsustvom rata kao okvira za primenu i proveru realnosti macevalacke tehnike. Logican rezultat ovakvih okolnosti je neinsistiranje na prakticnosti tehnike, vec otklon u pravcu duhovnosti i interpretiranja borbenih vestina kao sredstava za unutrasnje usavrsavanje. Dolazi do snaznog upliva Zen Budizma u borbene sisteme, i na prvo mesto dolazi meditativni aspekt vestine, a kao konacno odrediste se pojavljuje smiren, usmeren um osobe koja vezba.
U periodu izmedju dva svetska rata, za potrebe vojske se, na Tojama (Toyama) vojnoj akademiji, stvara sistem borbe japanskim macem za potrebe borbe prsa o prsa na modernom bojnom polju. Akcenat je stavljen na jednostavnosti tehnike i na njenoj efikasnosti. Pored uvezbavanja osnovne tehnike i kata, veoma se insistiralo na proveri tehnike kroz secenje predmeta – tehnici tamesigirija (tameshigiri). Skola macevanja sa Tojama akademije, bila je nazvana Tojama Rju Batodjutsu (Toyama Ryu Battojutsu). Posle Drugog Svetskog Rata, na osnovu Tojama Rju, Taizaburo Nakamura sensei (Taizaburo Nakamura sensei) stvara svoju, savremenu skolu Batodoa koju naziva Nakamura Rju Batodo (Nakamura Ryu Battodo). Ova skola je, kao osnovnu seriju kata, zadrzala celokupnu tehniku Tojama Rju, a takodje joj je dodato jos nekoliko serija kata koje su zasnovane, pre svega na osam osnovnih pravaca secenja (Happo Giri), sto je doprinos Nakamura senseija. Nakamura Rju Batodo je, isto kao i Tojama Rju, orijentisan ka prakticnosti i borbenoj efikasnosti macevalacke tehnike. Termin Batodo, kao i Batodjutsu (Battojutsu), koji se i u ranijim stolecima pojavljivao kao ime za neke od macevalackih skola, posle Drugog Svetskog Rata i doprinosa Nakamura senseija i drugih instruktora sa Tojama vojne akademije, vezuje se, prevashodno, za borbeno i prakticno orijentisane skole macevanja.
TOJAMA RJU
Nastanak Tojama Rju (Toyama Ryu) skole japanskog macevanja je vezan za Tojama vojnu akademiju na kojoj je ova skola i nastala, u periodu izmedju dva svetska rata.
1873. godine u Tojama delu Tokija je formirana Rikugun Tojama Gako (Rikugun Toyama Gakko) - Tojama Vojna Akademija.
1937. godine, Tojama akademija je preseljena na lokaciju koja se nalazila cetrdesetak kilometara jugozapadno od Tokija, pored grada Zama. Na ovoj lokaciji je ova vojna skola ostala sve do njenog ukidanja 1945. godine. Tojama akademija je imala sest velikih dodjoa za Kendo i jedan za DJukendjucu (Jukenjutsu – vestina borbe bajonetom). Svi dodjoi su bili sezdeset metara dugacki i dvanaest metara siroki.
Inicijator formiranja prvobitnog oblika Tojama skole macevanja, bio je pukovnik Morinaga Kjosi (Morinaga Kiyoshi). 1925. godine, u to vreme porucnik, Morinaga Kjosi je bio nacelnik tela na Tojama akademiji koje se zvalo Kendjucu Kenkju Kai (Kenjutsu Kenkyu Kai) – Komitet za studije macevanja. Zadatak ovog tela je bio da definise sistem upotrebe japanskog maca – katane, koji bi bio primenjiv na modernom bojnom polju i koji bi se izucavao kao predmet na vojnoj akademiji. Ideja je bila da se iskoriste najefikasnije tehnike iz klasicnih, korju (koryu) skola Iaidoa, Iaidjucua (Iaijutsu) i Kendjutsua (Kenjutsu). Porucnik Morinaga odlucuje da se, za tehnicku pomoc, obrati jednom od najpoznatijih ucitelja macevanja tog vremena – Nakajama Hakudou (Nakayama Hakudo). Nakajama sensei je bio ucitelj Muso DJikiden Eisin Rju Iaidoa i osnivac Muso Sinden Rju (Muso Shinden Ryu).
Drugo polaziste za kreiranje novog vojnog macevalackog sistema, bili su strucni izvestaji o velikim macevalackim sukobima u Japanu iz novije istorije. Naime, na osnovu analize isecenih tela, kao i ranjavanja tokom pobune u Sacumi (Satsuma), 1877. godine, zakljuceno je da je najcesci efikasno izveden zasek bio kesa giri – dijagonalni zasek u telo, i da je uzrok gotovo svih pogibija bila upravo ova tehnika. Zakljucak je bio da tehnicko polaziste nove skole treba da bude kesa giri.
Rezultat rada Kendjucu Kenkju Kai i Nakajama senseia, bila je nova skola, prvobitno nazvana Gunto no Soho, nastala 1925. godine. Sastojala se od pet kata i tamesigirija – vezbanja tehnike secenja. Za ovu svrhu, koristile su se makivare (makiwara) ili tamesivare (tameshiwara) – najcesce snopovi pirincane trske sa stablom bambusa u sredini. Ovi snopovi su se potapali odredjeno vreme u vodu kako bi imali cvrstinu i vlaznost ljudskog tela.
1939. godine, dolazi do reformisanja Gunto no Soho sistema. Razlog za to je bila nezadovoljavajuca macevalacka vestina pokazana tokom japanske vojne intervencije u Kini i Mandzuriji. Inicijator redefinisanja prvobitne forme bio je ponovo, sada pukovnik po cinu, Morinaga Kjosi. Peta kata prvobitne serije je preradjena, a dodate su sesta i sedma kata.
Posle 1945. godine, postoje tri tradicije interpretiranja Tojama Rju: Nakamura-ha, Morinaga-ha i Jamaguci-ha (Yamaguchi-ha).
Nakamura Taizaburo sensei je osnivac Nakamura-ha. On je dodao seriji jos jednu, osmu, katu – Ito Rjodan (Itto Ryodan), i uneo jos neke tehnicke izmene. Osnovao je, 1977. godine, Svejapansku Tojama Rju Iaido Federaciju (Zen Nippon Toyama Ryu Iaido Renmei). Takodje, Nakamura sensei je, posle rata, osnovao i Medjunarodnu Batodo Federaciju (International Battodo Federation), no ona se pretezno bavi razvojem Nakamura Rju-a.
Rodonacelnik Morinaga-ha je pukovnik Morinaga Kjosi. On je osnovao Udruzenje Tojama Rju Iaidoa Velikog Japana (Dai Nippon Toyama Ryu Iaido Shinkokai). Nastavljac njegovog ucenja je Tokutomi Tasaburo sensei.
Jamaguci-ha je osnovao Jamaguci Juki (Yamaguchi Yukii) – oficir i instruktor na Tojama akademiji. Jamaguci-ha ne postoji vise u nezavisnom obliku – ova linija je prikljucena Hontai Josin Rju DJudjucu (Hontai Yoshin Ryu Jujutsu).
Potrebno je napomenuti da je celokupan tehnicki opus Tojama Rju ukljucen u skolu koju je 1952. godine osnovao Nakamura Taizaburo sensei – Nakamura Rju Batodo, i predstavlja njenu tehnicku osnovu.
NAKAMURA RJU
Nakamura Rju Batodo ili Nakamura Rju Hapogiri Toho (Nakamura Ryu Happogiri Toho) je skola japanskog macevanja koju je osnovao Nakamura Taizaburo sensei, 1953. godine.
U ovu skolu je utkano iskustvo Nakamura senseia iz drugih borilackih sistema u kojima je on bio majstor jos pre Drugog Svetskog Rata – Dzudoa, Kendoa, Iaidoa, Kjudoa, DJukendoa, Tankendoa, kao i specificnih vojnih sistema namenjenih borbi prsa o prsa. Osnova Nakamura Ryu je Tojama Rju skola macevanja. Ona je ukljucena u Nakamura skolu kao prva od cetiri serije kata koje, pored osnovne tehnike (kihon), sacinjavaju tehnicki opus Nakamura Rju.
Inovacija koju je Nakamura sensei uveo u japansko macevanje i na kojoj je zasnovao svoju skolu – Nakamura Rju je koncept Eidji Hapo (Eiji Happo). Eidji Hapo u prevodu znaci: “Nacelo osam poteza iz ideograma Ei”. Ideogram Ei (vecnost) je ideogram u japanskom pismu u cijem pisanju postoji svih osam mogucih pravaca poteza cetke. Nakamura sensei, koji je bio i majstor kaligrafije, je ovo nacelo primenio na vestinu macevanja i tehniku zaseka u svojoj skoli zasnovao na osam pravaca secenja – hapo giri (happo giri).
Drugo bitno koncepcijsko teziste Nakamura Rju skole je antagonizam izmedju pojmova sacudjin-ken (satsujin-ken) i kacudjin-ken (katsujin-ken). Sacudjin-ken, u prevodu: “mac koji oduzima zivot”, odnosi se na jedno nize i vulgarnije interpretiranje macevalacke vestine. Sacudjin-ken podrazumeva iskljucivo citanje macevalastva kao sredstva za borbenu primenu i ubijanje protivnika. Sa druge strane, kacudjin-ken, koji treba da bude cilj i paradigma pravilnog procesa vezbanja, predstavlja interpretaciju macevalastva kao sredstva za unutrasnje usavrsavanje i postizanje kvalitetnijeg stanja bica. Macevanje, u ovom slucaju, postaje sredstvo za kultivisanje licnosti kroz disciplinu macevalacke tehnike. Ono postaje sinonim za proces stvaranja odredjenog novog kvaliteta, a ne vise za destrukciju.
Metodicki, Nakamura Rju je, pored svoje cetiri serije kata, zasnovan na tamesigiriju – vezbanju tehnike secenja. Seku se makivare (makiwara) ili tamesivare (tameshiwara) – predmeti nacinjeni od pirincane trske koji se potapaju u vodu kako bi imali cvrstinu i vlaznost delova ljudskog tela. Od sedamdesetih godina XX veka, za izradu makivara se koristi tatami-omote – omotac za tatami – japansku podnu strunjacu. Takodje su u upotrebi i stabla bambusa za ovu svrhu. Nakamura sensei je insistirao na secenju, obzirom da je veoma tesko govoriti o autenticnom macevalackom iskustvu ukoliko ovaj segment treninga izostaje. To bi bilo slicno kao vezbanje streljastva bez municije. Njegova kritika klasicnog Iaidoa, kao i sportskog Kendoa, odnosila se na ovaj ozbiljan nedostatak u procesu vezbanja kod ova dva oblika japanskog macevanja.
Treninge vodi Darko Gedelovski 1. dan Muso Đikiden Eišin Rju Iai, 2. dan Nakamura Ryu Battodo. Dođo se nalazi u ulici Lazarevićeva 4 u Beogradu.
U ovom dođou se vežba i podučava Tojama i Nakamura Rju Batodo i Muso Đikiden Eišin Rju Iai.
Termini: sreda 19:30 - 20:30
Tekst preuzet sa IAIDO I BATODO FEDERTACIJA SRBIJE
Linkovi:
www.ifj.org.yu www.komei-juku.com www.msd.org.yu www.tmac-sd.com/sword.htm www.battodo-fudokan.co.uk
Topic: BATODO (Read 6451 times)