Trening > ::Bodybuilding & fitness web citaonica::
Studije i studijice
Lazic:
Ovde cu stavljati prevode zanimljivih studija i istrazivanja na koje nailazimo.
Molim Vas da ako zelite da komentarisete za to je otvorena posebna tema
samo citirajte deo iz ovih tekstova i pricamo tamo
http://www.exyu-fitness.com/forum/index.php/topic,11651.0.html
Ko zeli da ucestvuje.Nemam nista protiv.
Lazic:
Glutamin i aminokiseline razgranatog lanca – prakticna vaznost njihovih metabolickih odnosa
Aminokiseline razgranatog lanca ( BCAA, valin, leucin, izoleucin ) predstavljaju vazne prekursore u sintezi glutamina i alanina u skeletnim misicima.
Poboljsana oksidacija BCAA moze zadovoljiti povecane telesne potrebe glutamina i alanina tokom ozbiljnih oboljenja ( sepsa, politrauma, opekotine ).
Obezbedjenje dovoljnih zaliha BCAA u takvim uslovima olaksano je povecanom proteolizom u misicima skeleta.
Medjutim, moze dovesti i do trosenja misica i negativne ravnoteze proteina.
Dok se koncentracije BCAA i alanina retko znacajno menjaju, izrazeno smanjenje koncentracije glutamina, delimicno i u skeletnim misicima, je cesto posmatrano.
Upravo zato, glutamin se smatra uslovno esencijalnom aminokiselinom.
Studija opisuje metabolicke odnose izmedju BCAA i glutamina, i objasnjava vaznost ponavljanja ciklusa BCAA i njenih keto – analoga izmedju jetre i misica skeleta.
Na kraju, navedeno je da je primarniji efekat primene glutamina na metabolizam proteina povezan sa promenama BCAA metabolizma.
PMID: 16335256 [PubMed - indexed for MEDLINE] - Holecek M.
tnx Daxa
Lazic:
Efekat treninga snage na koncentraciju aminokiselina u plazmi koji je pracen oralnim unosom leucina, BCAA ili glutamina, kod muskaraca
Ispitali smo akutni efekat jednocasovnog treninga snage ( STS ) na koncentraciju aminokiselina u plazmi koji je pracen oralnim unosom leucina, aminokiselina razgranatog lanca ( BCAA ) ili glutamina kod devet fizicki aktivnih muskaraca koji su ucestvovali u nepredvidjenim ‘double-blind’ ispitivanjima.
Ispitanici su uzeli placebo, leucin, BCAA ili glutamin kapsule ( 50 mg / kg ) i to ili u doba odmora ( REST ) ili u STS stanju.Uzorci krvi su uzeti pre I 30, 60, 90 I 120 min nakon pocetka ispitivanja ( konzumacije ) I ispitivana je koncentracija aminokiselina u plazmi sa HPLC-om.
Nakon konzumacije leucina i BCAA, vrhunac koncentracije leucina je bio slican tokom faze odmora ( 524 +/-46 I 530+/-29 nmol/ml ) kao I nakon STS – a ( 398+/-43 I 387+/-46 nmol/ml ) ali su se koncentracije faze odmora i STSa razlikovale jedna od druge ( P<0.01 – 0.001 ).Modifikovan polinom za ispitivanje leucina pokazao je da se vrhunac koncentracije leucina pojavio u 67.-om minutu u fazi odmora i u 90.-om minutu u fazi STSa ( razlika izmedju RESTa I STSa – P= 0.012 ).
Za ispitivanje BCAA polinom je pokazao da je do vrhunca koncentracije leucina doslo u 72.-om minutu RESTa i 78.-om minutu STSA ( P= 0.067 ).Vrhunac koncentracije glutamina je bio slican i u fazi RESTa i STSa i pojavio se u 60.-om minutu u fazi odmora I 57.-om minutu u fazi STSa.
U zakljucku, jednocasovni STS usporava povecanje do najvise tacke koncentracije leucina u plazmi i kod oralne upotrebe leucina i BCAA ali nakon oralne upotrebe glutamina nema usporavajuceg efekta na koncentraciju glutamina.
PMID: 19015870 [PubMed - indexed for MEDLINE] – Mero A., Leikas A., Knuutinen J., Hulmi JJ, Kovanen V.
tnx daxa
Lazic:
Relacija izmedju glutamina, aminokiselina razgranatog lanca i metabolizma proteina
Aminokiseline razgranatog lanca ( BCAA,-valin, izoleucin i leucin ) su glavni izvori azota za sintezu glutamina i alanina u misicu.
Sinteza glutamina, alanina i BCAA se aktivira i koristi u kriticnim stanjima kao sto su sepsa, rak ili trauma.
Upotreba glutamina cesto premasuje sopstvenu sintezu, rezultujuci nedostatkom glutamina u plazmi i tkivu .
U kriticnim stanjima ( oboljenja ) , resinteza BCAA od keto kiselina razgranatog lanca je aktivna, delom i u jetrenom tkivu.
Oslobodjena BCAA u krvotoku se moze koristiti za sintezu proteina ili sintezu alanina i glutamina.
Infuzija glutamina i / ili alanina ima inhibitorni efekat na razlaganje telesnih proteina i smanjenje BCAA katabolizma u postabsorptivnoj kontroli, endotoksemiji i kod ozracenih miseva .
Smanjeno razlaganje proteina je posmatrano kada je sinteza glutamina aktivirana od strane infuzije amonijaka.
U zakljucku, pozeljni efekti snabdevanja BCAA mogu biti objasnjeni njihovom ulogom u sintezi glutamina i neki pozitivni efekti egzogenog snabdevanja glutamina mogu se objasniti njegovim uticajem na metabolizam BCAA.
PMID: 11844643 [PubMed - indexed for MEDLINE] – Holecek M.
tnx daxa
Lazic:
Interval odmora izmedju serija u treningu snage
Trening snage je postao jedan od najpopularnijih fizickih aktivnosti za povecanje apsolutne muskularne snage, izdrzljivosti, hipertrofije i muskularne moci.
Za efikasan, bezbedan i efektivan trening, od najvece vaznosti je razumeti interakciju medju trening varijablama koje mogu ukljucivati intenzitet, broj serija, interval odmora izmedju serija, modalitet vezbanja i frekvenciju misicne aktivnosti.
Istrazivanja su pokazala da je interval odmora izmedju serija vazna varijabla koja utice i na akutne odgovore i na hronicne adaptacije na program vezbanja otpora.
Svrha ovog prikaza je analiza i diskusija intervala odmora izmedju serija za ciljanje odredjenih ishoda treninga ( kao sto su apsolutna muskularna snaga, izdrzljivost, hipertrofija i muskularna moc ).
Baze podataka Scielo –a, Science Citation Index – a, National Library of Medicine , MEDLINE –a, Scopus -a , Sport Discus – a I CINAHL – a su koriscene kako bi se locirala dosadasnja originalna naucna istrazivanja.
Trideset i pet pregledanih studija ispitivale su i akutne odgovore i hronicnu adaptaciju, sa duzinom intervala odmora kao eksperimentalnom varijablom.
U uslovima akutnih odgovora, kljucna komponetna je bila kada je trening sa opterecenjem izmedju 50% i 90 % od jednog maksimalnog ponavljanja, 3 – 5 min odmora izmedju serija dovela do boljeg maksimalnog ponavljanja u vise serija.
Pored toga, u uslovima hronicnih adaptacija, odmor od 3 – 5 min izmedju serija doveo je do znacajnog povecanja u apsolutnoj snazi, zbog veceg intenziteta i volumena treninga.
Slicno tome, pokazani su visi nivoi muskularne snage u mnogim serijama sa 3 do 5 min umesto 1-og minuta odmora izmedju serija.
Suprotno tome, odredjeni eksperimenti su pokazali da u slucaju kada testirate maksimalnu snagu, 1-ominutni intervali odmora mogu biti dovoljni izmedju ponavljanja – medjutim, gledano sa psiholoske i fizioloske strane, primena intervala odmora od 3 – 5 minuta moze biti bezbednija i pouzdanija.
Kada je cilj treniranja muskularna hipertrofija , kombinacija serija umerenog intenziteta sa kratkim intervalima odmora od 30 – 60 sek moze biti najefektivniija zbog boljeg akutnog nivoa hormona rasta tokom takvog vezbanja.
Na kraju, istrazivanja intervala odmora u relaciji sa adaptacijom hronicne muskularne izdrzljivosti je manje jasna.
Treniranje sa kratkim intervalima ( 20 sek do 1-og minuta ) rezultuje vecom brzinom ponavljanja tokom ponavljanih submaksimalnih misicnih akcija i boljim torzionim momentom ( momentom sile ) tokom ciklicnog visoko – intenzivnog testa.
Oba ova nalaza indirektno pokazuju koristi koriscenja kratkih intervala odmora za poboljsanje muskularne izdrzljivosti .
Kada sumiramo, interval odmora izmedju serija je vazna varijabla koja bi trebalo da dobije vise paznje u propisivanju treninga otpora.Kada se propise u skladu sa ostalim vaznim preporucenim varijablama ( volumen i intenzitet ) kolicina odmora izmedju serija moze uticati na efikasnost , bezbednost i ultimativnu efikasnost programa treninga snage.
PMID: 19691365 [PubMed - indexed for MEDLINE] – de Salles BF, Simao R, Miranda F, Novaes Jda S, Lemos A, Willardson JM
tnx daxa
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
Go to full version