Trening > ::Cardio::

Aerobni (kardio) trening

(1/14) > >>

Tanja:
1. sta je to aerobni trening?
 
Trening pri kojem se koriste velike misićne grupe za izvođenje ritmičkih pokreta kojima se do određenog nivoa podize frekvencija srca i disanja u odredenom vremenskom periodu. To je trening pri kojem je srčani puls 55% do 90% od maksimalnog, a organizam postize stabilno stanje između unosa i potrebe za kisikom. Pri iskoristavanju sastojaka hrane, u ciklusu proizvodnje energije za misićni rad koristi se kisik. Tada kazemo da energija potiče iz aerobnih izvora. Primjer aerobnog treninga su: jogging, veslanje, step, voznja bicikla, sat aerobica, plivanje, planinarenje, itd.
 
2. Koji su povoljni efekti aerobnog treninga?
Fizioloske promjene:

Srce:

1. Povećava se veličina srčanog misića
2. Veća snaga srčane kontrakcije
3. Vise krvi po jednoj kontrakciji
4. Manji puls u mirovanju
5. Nizi puls pri submaksimalnom opterečenju
6. Veće dimenzije krvnih zila
7. Vise krvi koja opskrbljuje srce
8. Smanjuje se rizik od srčanog udara
9. Visi postotak prezivljavanja kod srčanog udara

Krvne zile i kemija krvi:
1. Smanjuje se sistolički i dijastolički pritisak u mirovanju
2. Smanjuje se LDL kolesterol i trigliceridi
3. Povećava se HDL kolesterol (dobar kolesterol)
4. Smanjuje se rizik od sklerozacije zila
5. Povečava se volumen krvi
6. Veči transportni kapacitet kisika (hemoglobin)

Pluća:
1. Veči funkcionalni kapacitet tokom vjezbanja
2. Veči dotok krvi u pluća
3. Povečava se difuzija respiratornih plinova
4. Smanjuje se nefunkcionalni kapacitet pluća
5. Veći vitalni kapacitet (kapacitet disanja)

Misići:
1. Povećava se misićni tonus (napetost)
2. Bolja prokrvljenost (kapilarizacija)
3. Bolje enzimske funkcije u misićnim stanicama
4. Povečava se otpornost na misićni zamor
5. Bolji opći izgled

Psiholoske promjene:
1. Bolja misljenje o sebi (image)
2. Veće lično zadovoljstvo
3. Smanjuje se napetost uzrokovana psiholoskim stresom
4. Povećava se sposobnost relaksacije
 
 
3. Kako se određuje maksimalna frekvencija srca?
 
U laboratorijskim uvjetima i uz liječnički nadzor, odreduje se stres testom, tj. testom pod maksimalnim opterećenjem.
Indirektno, određujemo ga jednostavnom formulom na način da se od broja 220 oduzmu godine zivota. Primjenjiva je samo na odrasle osobe, moguća je pogreska od + ili – 10 do 12 otkucaja/min. Dakle za npr. 40 godisnju osobu, teoretska maksimalna frekvencija srca je 180 otkucaja u minuti. (220-40=180)
 
 
4. Kako se određuje aerobna trening zona?
 
Recimo odmah da će se mnogi koji dosad nisu određivali intenzitet treninga pomoču srčane frekvencije iznenaditi. Za većinu će to značiti smanjenje intenziteta, jer su dosada trenirali u zoni visokog rizika i kontinuirano preopterećivali kardiorespiratorni sistem. Ako to zahtjeva aerobna zona – hodajte, ne morate trčati pod svaku cijenu! Ne takmičite se sa samim sobom u savladavanju sto veče brzine ili prijeđenog puta, neka vam, npr. broj pretrčanih krugova ili kilometara ne bude imperativ. Te dimenzije neka vam budu mjerilo napretka unutar vase aerobne zone.
Postoji vise načina za odredivanje aerobne zone. Najjednostavniji je da se teoretski maksimalni puls pomnozi s donjom i gornjom granicom određenog tipa treninga. Npr. osoba 40 g.( max. puls=180) zeli aerobni trening za razvoj kardiorespiratornih sposobnosti(70–85% od max)180x0,70=126 ; 180x0,85=153
Preporučljiva trening zona za osobu iz primjera je izmedu 126 i 153 otkucaja u minuti.
Drugi, nesto slozeniji, ali i precizniji način (primjenjiva je na 98% populacije) je pomoću Karvonen formule. Računanje pomoću ove formule zahtjeva dimenzije:Puls u mirovanju (RSR), Maksimalni puls(MHR) i Rezervni puls (HRR)

1.Puls u mirovanju (RHR)=radi tačnosti, najbolje je izmjeriti frekvenciju srca odmah nakon mirnog budenja, tri dana za redom, prije ustajanja iz kreveta, sabrati ta tri broja i podijeliti sa tri
2.Maksimalni puls (MHR)= 220 – godine
3.Rezervni puls(HRR)= Maksimalni puls – puls u mirovanju HRR=MHR-RHR
Rezervni puls je razlika vaseg maksimalnog pulsa i pulsa u mirovanju. sto je veča ta razlika, veče su i vase mogučnosti za intenzivnijim treningom.
Kada imamo izračun Rezervnog pulsa(HRR), mozemo izračunati trening zonu:
4.Rezervni puls x 0,85 + puls u mirovanju = gornja granica treninga
5.Rezervni puls x 0,50 + puls u mirovanju = donja granica treninga
Primjer: računamo trening 35-godisnjaka sa pulsom u mirovanju od 60 otkucaja i tipom treninga sa 70 do 85 % od maksimalnog pulsa

Maksimalni puls=220-35=185 otkucaja
Rezervni puls=185-60=125 otkucaja
Gornja granica treninga=(125x0,85)+60=166
Donja granica treninga=(125x0,70)+60=148

5. Koliko često treba aerobno vjezbati?
 
2 do 6 puta sedmično. U idealnim uslovima za osobe vrlo slabe kondicije i 2 treninga sedmično omogućiti će određeni napredak. Za većinu, preporučljivo je 3 do 5 puta sedmično. Povečanje učestalosti na vise od 5 puta tjedno onemogućiti će potpuni oporavak, sto moze smanjiti imunitet organizma.
Vazno je, iz sedmice u sedmicu, postupno povećavanje trajanja, intenziteta i učestalosti treninga. To posebno treba uzeti u obzir ako ste nepripremljeni, preteski, starije dobi ili nakon određene povrede ili bolesti.
 
 
6. sta jesti i piti u dane aerobnog treninga?
O gorivu koje stavljamo u neki stroj zavise karakteristike koje od njega mozemo očekivati. Isto je i sa nasim tijelom. Aerobnim treningom mozemo postići dva cilja, unaprijediti kardiorespiratorne sposobnosti i skinuti suvisne masti. Oba ova cilja mozemo postići i istim treningom.
Kako se aerobni trening moze raditi gotovo svakodnevno, vaze uobičajeni savjeti za prehranu. Izbjegavajte namirnice sa puno masti ili sećera i izbjegavajte vjezbanje minimalno 2 sata iza obroka. Uzimanje hrane podijelite u vise manjih obroka kroz cijeli dan. Ako vjezbate ujutro jedite lagani doručak i pijte dosta tekućine, ali ne i kafu. Ako vjezbate naveče obilni ručak rasporedite na dva manja obroka.
zelite li se orjentirati samo na podizanje nivoa kardiorespiratornih sposobnosti, potrebno je prije treninga, isto kao i kod treninga s utezima, uzeti obrok kompleksnih ugljikohidrata. Njima ćete povečati energetski nivo organizma. Kompleksni ugljikohidrati nalaze se u rizi, pasti, krompiru, hljebu , povrću itd.
Jednostavni sećeri nisu preporučljivi iz razloga sto ne mogu osigurati dugotrajniji izvor energije, pa mogu i umanjiti izdrzljivost. Naročito kod unesene veće količine jednostavnih sečera, jetra mora lučiti insulin kako bi metabolizirala sečere. Nivo inzulina u krvi onemogućava jetru u metaboliziranju masti, tako da se mala ili nikakva količina masti potrosi tokom vjezbe. Prije treninga nije dobro uzimati niti neke sportske napitke koji sadrze jednostavne sećere, jer se duze zadrzavaju u zelucu i otezavaju hidrataciju organizma.
Naročito ako je vas cilj i skidanje suvisnih kilograma, prije, za vrijeme i nakon aerobnog treninga trebali bi uzimati samo vodu.
.
Pijte minimalno 8 časa vode dnevno. Naročito prije, za vrijeme i neposredno nakon treninga, vodu uzimajte čestim malim gutljajima koliko vas organizam moze prihvatiti. Dehidracija uzrokuje smanjenje volumena krvi sto moze izazvati aritmiju i mnoge druge zdravstvene probleme. .
 
 
7. Da li aerobni trening usporava misićni rast?
Da . Ako trenirate za maksimalnu misićnu masu, aerobni trening usporiti će misićni rast. Unatoč tome, vazno je, naročito u određenim dijelovima godisnjeg ciklusa razvijati aerobni kapacitet. Slab aerobni kapacitet, također će usporiti ili onemogućiti razvoj mase, ali i otezati skidanje masnoća u fazi definicije. Slabo srce biti će preopterečeno velikom misićnom masom.
 
 

www.aerobic.co.ba/aerobni.html

Tikica:



1. Sta je to aerobni trening?

Trening pri kojem se koriste velike misicne grupe za izvodjenje ritmickih pokreta kojima se do odredjenog nivoa podize frekvencija srca i disanja u odredjenom vremenskom periodu. To je trening pri kojem je srcani puls 55% do 90% od maksimalnog, a organizam postize stabilno stanje izmedju unosa i potrebe za kiseonikom. Pri iskoristavanju sastojaka hrane, u ciklusu proizvodnje energije za misicni rad koristi se kiseonik. Tada kazemo da energija potice iz aerobnih izvora. Primer aerobnog treninga su: jogging, veslanje, step, voznja bicikla, sat aerobika, plivanje, planinarenje, itd.

2. Koji su povoljni ucinci aerobnog treninga?

Fizioloske promene:

Srce:

1. Povecava se velicina srcanog misica
2. Veca snaga srcane kontrakcije
3. Vise krvi po jednoj kontrakciji
4. Manji puls u mirovanju
5. Nizi puls pri submaksimalnom opterecenju
6. Vece dimenzije krvnih zila
7. Vise krvi koja opskrbljuje srce
8. Smanjuje se rizik od srcanog udara
9. Visi procenat prezivljavanja kod srcanog udara

Krvne zile i hemija krvi:
1. Smanjuje se sistolicki i dijastolicki krvni pritisak u mirovanju
2. Smanjuje se LDL holesterol i trigliceridi
3. Povecava se HDL holesterol (dobar holesterol)
4. Smanjuje se rizik od sklerozacije zila
5. Povecava se volumen krvi
6. Veci transportni kapacitet kiseonika (hemoglobin)

Pluca:
1. Veci funkcionalni kapacitet tokom vezbanja
2. Veci dotok krvi u pluca
3. Povecava se difuzija respiratornih gasova
4. Smanjuje se nefunkcionalni kapacitet pluca
5. Veci vitalni kapacitet (kapacitet disanja)

Misici:
1. Povecava se misicni tonus (napetost)
2. Bolja prokrvljenost (kapilarizacija)
3. Bolje enzimske funkcije u misicnim stanicama
4. Povecava se otpornost na misicni zamor
5. Bolji opsti izgled
Psiholoske promene:
1.Bolja osobna predstava (image)
2.Vece osobno zadovoljstvo
3.Smanjuje se napetost uzrokovana psiholoskim stresom
4.Povecava se sposobnost relaksacije



3. Na koji nacin mogu ustanoviti da li sam ojacao srce?

Jednostavno izmerite puls u tri dana, pre ustajanja iz kreveta i nakon mirnog budjenja (bez budilnika), pa izracunajte vas prosecni puls u mirovanju. Isto ucinite nakon 12 - to nedeljnog programa aerobnog vezbanja. Ako ste pravilno odradili program vase srce radice ekonomicnije, u svakoj kontrakciji (otkucaju) izbacice vecu kolicinu krvi, u krvi ce biti vise eritrocita koji prenose kiseonik, sto ce rezultirati smanjenim brojem otkucaja.
Narocito veliki napredak, gotovo dramaticne promene mogu se primetiti kod pocetnika. Sto je nivo treniranosti visi, promene su manje i teze ostvarive. Kod visokog nivoa utreniranosti moze se desiti i zastoj u razvoju aerobnog kapaciteta, tzv. “plafon”, te je u tom slucaju potrebno koristiti posebne metode treniranja.
Informacije radi, prosecna osoba ima puls u mirovanju od cca 60 do 75 u minuti. Neki sportisti, npr. vrhunski biciklisti imaju puls u mirovanju 30 otkucaja , ili jedan otkucaj u 2 sekunde! Pusaci imaju i do 10 otkucaja vise od nepusaca. Izracunajte koliko je to otkucaja vise u jednom satu, danu, godini, itd., koliko ta misicna pumpa ucini suvisnog rada. Ali to nije sve.
Sto je nizi puls u mirovanju, veca je razlika do vaseg maksimalnog pulsa ili tzv, rezervni puls. Sto je ta razlika veca, vece su i vase mogucnosti intenzivnijeg rada i veca je izdrzljivost, tj. mogucnost da isti intenzitet podnosite duze vreme.
Zbog toga, efekte aerobnog treninga zasigurno cete osetiti u kvalitetu svakodnevog zivota.


4. Kako se odredjuje maksimalna frekvencija srca?

U laboratorijskim uslovima i uz nadzor doktora, odredjuje se stres testom, tj. testom pod maksimalnim opterecenjem.
Indirektno, odredjujemo ga jednostavnom formulom na nacin da se od broja 220 oduzmu godine zivota. Primenjiva je samo na odrasle osobe, moguca je pogreska od + ili – 10 do 12 otkucaja/min. Dakle za npr. 40 godisnju osobu, teoretska maksimalna frekvencija srca je 180 otkucaja u minuti. (220-40=180). Drugi nacin i nesto precizniji je pomocu sledece formule:
muskarci: 210 - polovina godina - ( 0,11x tezina osbe + 4 )
Zene: 210 – polovina godina - ( 0,11 x tezina osobe )


5. Kako se odredjuje aerobna trening zona?

Recimo odmah da ce se mnogi koji dosad nisu odredjivali intenzitet treninga pomocu srcane frekvencije iznenaditi. Za vecinu ce to znaciti smanjenje intenziteta, jer su dosada trenirali u zoni visokog rizika i kontinuirano preopterecivali kardiorespiratorni sistem. Ako to zahteva aerobna zona – hodajte, ne morate trcati pod svaku cenu! Ne tamicite se sa samim sobom u savladavanju sto vece brzine ili predjenog puta, neka vam, npr. broj pretrcanih krugova ili kilometara ne bude imperativ. Te dimenzije neka vam budu merilo napretka unutar vase aerobne zone.
Postoji vise nacina za odredjivanje aerobne zone.
Najjednostavniji je da se teoretski maksimalni puls pomnozi s donjom i gornjom granicom odredjenog tipa treninga. Npr. osoba 40 g.( max. puls=180) zeli aerobni trening za razvoj kardiorespiratornih sposobnosti(70–85% od max)180x0,70=126 ; 180x0,85=153
Preporucljiva trening zona za osobu iz primera je izmedju 126 i 153 otkucaja u minuti.
Drugi, nesto slozeniji, ali i precizniji nacin (primenjiva je na 98% populacije) je pomocu Karvonen formule. Racunanje pomocu ove formule zahteva dimenzije:Puls u mirovanju (RSR), Maksimalni puls(MHR) i Rezervni puls (HRR)

1.Puls u mirovanju (RHR)=radi tocnosti, najbolje je izmeriti frekvenciju srca odmah nakon mirnog budjenja, tri dana za redom, pre ustajanja iz kreveta, sabrati ta tri broja i podeliti sa tri
2.Maksimalni puls (MHR)= 220 – godine
3.Rezervni puls(HRR)= Maksimalni puls – puls u mirovanju HRR=MHR-RHR
*Rezervni puls je razlika vaseg maksimalnog pulsa i pulsa u mirovanju. Sto je veca ta razlika, vece su i vase mogucnosti za intenzivnijim treningom.
Kada imamo izracunat Rezervni puls(HRR), mozemo izracunati trening zonu:
4.Rezervni puls x 0,85 + puls u mirovanju = gornja granica treninga
5.Rezervni puls x 0,50 + puls u mirovanju = donja granica treninga
Primer: racunamo trening 35-godisnjaka sa pulsom u mirovanju od 60 otkucaja i tipom treninga sa 70 do 85 % od maksimalnog pulsa.
 
Maksimalni puls=220-35=185 otkucaja
Rezervni puls=185-60=125 otkucaja
Gornja granica treninga=(125x0,85)+60=166
Donja granica treninga=(125x0,70)+60=148


Kod biciklistickog treninga zone opterecenja bi bile:
50 – 70% rekreativni - pocetnicki nivo;
70 – 80% napredni nivo i najcesca zona treninga i
80 – 100% takmicarski nivo - trening




6. Koliko je minimalno trajanje aerobnog treninga?

Minimalno trajanje aerobnog treninga je 12 minuta. Zasto? To je vreme potrebno da bi organizam aktivirao enzime odgovorne za pretvaranje masti u energiju. Dakle , tek nakon desetak minuta aerobnog treninga udeo masti u proizvodnji energije se povecava na racun smanjenja potrosnje ugljenihhidrata, tj. glikogena. Najvisi nivo iskoristavanja energije iz masnih zaliha dogadja se nakon cca 30 min aerobnog rada.
Razlog tome je sto nas zivcani sistem za energiju koristi iskljucivo secer tj. glikogen. Nakon perioda od 12 minuta organizam stvara obrambenu reakciju od moguceg praznjenja rezervi glikogena, te pocinje iskoristavati slozenije izvore energija, tj. masne kiseline. Zbog toga je vazno teziti aerobnom treningu duzem od 30 minuta. Aerobni trening duzi od jednog sata takodjer aktivira masti za energiju, ali ne jednako kao u prvom satu. Trajanje treninga duze od jednog sata povecava rizik od povreda.
Odmor, dovoljno sna, dnevna prehrana i trenutni osecaj vazni su za odredjivanje trajanja treninga. Sigurno je da ce biti bolji rezultati dugotrajnijeg aerobnog treninga, ali samo ako je prilagodjen trenutnom stanju pojedinca.
Cardio programi t.j. Pulsmetri omogucuju automatsko doziranje opterecenja, precizno zadrzavanje u aerobnoj zoni, prema potrebama pojedinca.
Kao sto motor s unutrasnjim sagorevanjem, tako i nas organizam koristi kiseonik i gorivo da bi proizveo energiju. Srcano zilni sistem preko pluca uzima kiseonik iz atmosfere i prenosi ga do misica. U misicima se kiseonik koristi u ciklusu sagorevanja razlicitih energenata (ugljenihhidrata i masti), kako bi se proizveo mehanicki rad. Jedinstvena osobina naseg organizma je sposobnost da reaguje na potraznju kiseonika.
U treningu preopterecujemo nas aerobni sistem. Kroz odmor nas organizam se adaptira na trenazna opterecenja i postaje snazniji. To se postize razvojem srcanozilnih i misicnih funkcija. Srce postaje snaznije i efikasnije, a misici bolje iskoristavaju kiseonika iz krvi. Unutar misicnih stanica, mitohondriji jacaju svoj enzimski sastav za oksidaciju energije.
Sve ove promene dolaze postupno kroz duzi period i da bismo ih izazvali moramo kontinuirano i odmereno opterecivati taj sistem. Vremenom, kako se organizam adaptira, potrebno je podizati intenzitet opterecenja. Kako cemo znati da li u odredjenom trenutku treniramo s potrebnim opterecenjem?
Fiziolozi su ustanovili da je utvrdjivanje kolicine primljenog kiseonika najbolja mjera za odredjivanje aerobnog rada. Za takvo odredjivanje potrebni su skupi instrumenti i laboratorijski uslovi. Testirana osoba trci na pokretnoj traci i meri joj se volumen udahnutog i izdahnutog vazduha , te frekvencija srca. Razlika izmedju kolicine kiseonika udahnutog i izdahnutog tokom testiranja je ustvari primljena kolicina kiseonika koju su misici upotrebili da bi “izgoreli” energente. Kolicina primljenog kiseonika , izrazena u litrama kroz minutu, oznacava se sa VO2. Prilikom testiranja, progresivno se podize volumen opterecenja (brzina trake) do maksimuma testiranog pojedinca. Maksimalna kolicina primljenog kiseonika oznacava se sa VO2(max).
Istrazivaci VO2 su ustanovili da postoji prag opterecenja ispod kojeg odredjena aerobna vezba ne proizvodi efekte. To je tempo vezbanja pri kojem se moze razgovarati bez vecih problema, i iznosi cca 55% od VO2(maX). Samo vezbanje iznad tog nivoa proizvesce i zeljene aerobne rezultate, pa je stoga taj podatak vrlo vazno znati u svakodnevnom vezbanju. Naravno da i preintezivno opterecenje nije dobro. Dokazano je da konstatno i cesto opterecenje iznad aerobne zone navodi organizam da skladisti masti i proizvodi kiseline koje razgradjuju misice!
Kako je u normalnim uslovima npr. Voznje bicikla na otvorenom nemoguce osigurati uslove za direktno testiranje VO2, jednostavnija je metoda indirektno odredjivanje merenjem frekvencije srcanih otkucaja. Odnos izmedju procenta od maksimalne srcane frekvencije i procenta maksimalnog prijema kiseonika je vrlo predvidljiv i nezavisan je u odnosu na godine, pol ili nivo treniranosti. Utvrdjeno je da 55%VO2(max) odgovara 70% maksimalne srcane frekvencije.
Znajuci taj podatak, kao i znacaj kontinuiranog zadrzavanja u trening zoni, jasnija je i vrednost koriscenja srcanog monitora ( pulsmetra ). Uz njega mozemo vrlo jednostavno i sigurno nadzirati nas aerobni trening i postici zeljene rezultate.


7. Na kojem principu radi monitor za merenje pulsa?



Monitor meri frekvenciju srcanih otkucaja koristeci senzor za merenje mehanickog pulsa prilikom protoka krvi kroz kapilare, a koji se naposletku ocitava na monitoru pulsmetra kao broj otkucaja u minuti. Na taj nacin dobijeni rezultati vrlo su precizni i gotovo identicni sa rezultatima Elektrokardiograma.


8. U kojoj aerobnoj zoni je najbolje raditi zagrevanje?

Zagrevanje i opustanje trebaju biti sastavni delovi svakog treninga. Pri tom bi puls trebao biti ispod 55% maksimalne teoretske frekvencije. Polagano podizite srcanu frekvenciju prema vasoj trening zoni kroz 5 do 10 minuta. Svaku vezbu zapocinjite lagano i postupno i jednako tako je zavrsavajte.
Takvim nacinom omogucavamo organizmu da se regulacijom cirkulacije i metabolizma pripremi za prelazak iz jednog nivoa intenziteta u drugi, cime se povecava efekt treninga. Previse brzi ulazak u trening zonu moze izazvati nagli skok srcanog ritma, naglo gubljenje energije i prerani zamor.
Lagani zavrsetak treninga omogucice organizmu izbacivanje produkata razgradnje energije, ukljucujuci i mlecnu kiselinu. Na taj nacin smanjicete upalu misica.


9. U kojoj zoni se najbolje razvijaju kardiorespiratorne sposobnosti?

U zoni 70-85 % od maksimalnog pulsa, dakle ispod anaerobne zone. I ovdje je kljucni faktor duzina zadrzavanja u zadanoj zoni. Po preporukama Americke asocijacije za sportsku medicinu i Americke asocijacije za srce, minimalno zadrzavanje unutar zone je 20 minuta. Zadrzavanje krace od toga nece dati dovoljan podrazaj srcu, plucima i krvozilnom sistemu da unaprede svoju efikasnost.


10. Kako odrediti koji tip aerobnog treninga meni najvise odgovara?

Obratite se strucnoj osobi. Prodiskutujte sa trenerom o svojim zeljama i mogucnostima. Trener mora uzeti u obzir vasu trenutnu kondiciju, zdravstveno stanje, godine, spadate li u rizicnu grupu (krvni pritisak, povrede...). Ako zapocinjete sa vezbom, stariji ste od 40 godina, ili niste potpuno sigurni u svoj zdravstveni status, obavezno napravite pregled kod doktora. Na osnovu svih dostupnih podataka trener ce vam odrediti aerobne vezbe, ucestalost treninga, trajanje treninga i intenzitet treninga tj., preporuceni puls ili trening zonu.


11. Koja je to anaerobna zona?

To je zona od 85% do maksimalne srcane frekvencije. Pri takvom opterecenju organizam koristi energiju iz ugljenihhidrata (u obliku glikogena) uskladistenog u misicima za kratke i zahtevne aktivnosti kao sto su sprint, skokovi ili dizanje tegova. Intenzitet je toliko visok da sprecava misicnu sposobnost da proizvodi energiju uz prisustvo kiseonika, te se nivo mlecne kiseline u krvi povecava.
Slabo pripremljene osobe imaju nizi prag laktatne tolerancije (laktati-soli mlecne kiseline).
Trening u anaerobnoj zoni cesto koriste sportisti-takmicari, koji su u ekstremno dobroj fizickoj kondiciji, narocito u intervalnom treningu za podizanje nivoa brzinske izdrzljivosti. Kratki trening visokog intenziteta aktivira brza misicna vlakna i podize nivo laktatne tolerancije.
Ne bez razloga, anaerobna zona naziva se i zona visokog rizika.
Mozda je upravo ovde dobro upozoriti bivse sportiste da izbegavaju metode treninga koje su koristili nekada u sportskom treningu. Vezbe tipa “dubinskih skokova”, naglih ubrzanja i promena smera, skokova na jednoj nozi, itd. najcesce nisu primerene njihovom godinama i trenutnoj fizickoj pripremljenosti, te mogu imati stetne posledice na organizam.


12. Koliko cesto treba aerobno vezbati?

2 do 6 puta nedeljno. U idealnim uslovima za osobe vrlo slabe kondicije i 2 treninga nedeljno ce omoguciti odredjeni napredak. Za vecinu, preporucljivo je 3 do 5 puta nedeljno. Povecanje ucestalosti na vise od 5 puta nedeljno onemogucice potpuni oporavak, sto moze smanjiti imunitet organizma.
Vazno je, iz nedelje u nedelju, postupno povecavanje trajanja, intenziteta i ucestalosti treninga. To posebno treba uzeti u obzir ako ste nepripremljeni, preteski, stariji ili nakon odredjene povrede ili bolesti.
Evo i tablice preporucene nedeljne ucestalosti aerobnog treninga i potrosnje kalorija po pojedinom treningu u odnosu na fitness nivo pojedinca:

Fitness nivo         Potrosene kalorije        Dana u nedelji

Niski                        100 - 200                     2 - 3
Srednji                     200 - 400                     4 - 5
Visoki                          >400                           6

Tokom duzih i dugih i zahtevnih voznji moze se potrositi i vise od 1500 kalorija. Nakon takvih voznji neophodan je i adekvatan odmor, jer ce se u protivnom ponistiti efekti samog treninga.


13. Kada i kako povecati opterecenje u aerobnom treningu?



Za promenu vaseg programa vezbanja vreme je ako osecate da vam je dosadasnji program prelagan, primetite li da vam je nakon zavrsene vezbe puls nizi za 6 i vise otkucaja nego ranije , ili ako trenirate po istom programu vise od 6 nedelja.
Progresivno tj. postupno povecanje opterecenja u treningu mozemo osigurati na tri nacina:
1.Povecanjem intenziteta – samo u slucaju ako puls ne prelazi zonu sigurnog vezbanja (do 85%)
2.Povecanjem trajanja – povecava se trajanje vezbe bez promene intenziteta. Vase srce postaje izdrzljivije vezbanjem kroz duzi period sa istim pulsom. (aerobno stabilno stanje)
3.Povecanjem ucestalosti – ako se smanjilo vreme vaseg oporavka mozete planirati cesce treninge. Ucestalost je vrlo vazan faktor efikasnosti treninga, npr. bolje je raditi dva treninga istog intenziteta po 30 min, nego jedan trening od 60 minuta.


14. Kako uciniti zabavnijim dugotrajno aerobno vezbanje ?

Zaista, ukoliko se ne prepustite meditaciji, kontinuirano aerobno vezbanje moze biti dosadno. Kako se takav trening sastoji od stalnog ponavljanja automatizovanog pokreta i ne zahteva visoku koncentraciju, za vreme treninga mozete pricati s kolegom na “susednoj” spravi ako vozite zajedno trenazer na primer, listati neki casopis, slusati muziku ili gledati TV. Naravno, obratite paznju na zadrzavanje pulsa u trening zoni!


15. Da li je vazna pravilna tehnika pri aerobnom vezbanju?

Izuzetno je vazna. Pojedini pokret (npr. korak u trcanju, zaveslaj u veslanju…) ponavljamo nebrojeno mnogo puta. Ako se takav pokret tehnicki nekorekto izvodi, moze doci do povreda ili cak do deformiteta pojedinog dela tela. Stoga ako niste sigurni u pravilnost tehnike ili osecate sumnjive efekte treninga, obratite se treneru, ili odmah prestanite sa treningom!


16. Ima li razlike medju spravama i kako odrediti koja mi najvise odgovara?



Naucno je dokazano, ukoliko vam je puls isti na dve razlicite sprave, vi trosite podjednako kalorija. Drugim recima , ako vam je puls npr. 140 na pokretnoj traci, u smislu potrosnje kalorija i uticaja na kardiorespiratorni sistem to je identicno voznji relaksirajuce bicikle pod istim pulsom.
Ali, verovatno ste primetili da morate vrlo intenzivno okretati pedale na biciklu da biste postigli isti puls kao kod, npr. brzog hodanja na pokretnoj traci. Kod razlicitih sprava rade razlicite grupe misica i od toga zavisi potrosnja kalorija. Sto je vise misica ukljuceno u vezbu, veca je potraznja za kiseonikom, visi je puls i veca je potrosnja kalorija. Dakle, ukoliko zelite potrositi isti broj kalorija na spravi koja ima nesto nizu efikasnost jednostavno produzite trajanje vezbe. Takodje, nije isto okretati pedale na pravom biciklu i na otvorenom i na sobnom trenazeru.
Kod odredjivanja sprave za izvodjenje aerobnog treninga najvaznije je koju vezbu preferirate, na kojoj spravi se osecate najugodnije. Kako bismo ukljucili sve misicne grupe, a i zbog razbijanja monotonije, dobro je menjati spravu, cak i u jednom treningu. Npr. zagrejavanje na biciklu, vezba u trening zoni na traci, te na kraju “hladjenje” na veslacu. U nasem slucaju totalnog biciklizma i vezbanja samo na trenazeru – menjanje jacine i opterecenosti okretaja pedala je odlicna stvar, jer simulira realnije pravu voznju. Postoje i trenazeri sa vec ubacenim programima za voznju, koji automatski u odredjenim vremenskim intervalima menjaju opterecenje.
Odredjeni zdravstveni razlozi takodje mogu uticati na odabiranje sprave. Npr., bol u donjem delu ledja ili prekomerna tezina dobar su razlog da se odlucite za relaksirajuci bicikl - trenazer.
Spravu odredjujemo i u odnosu na ciljeve treninga. Npr. ako zelimo naglasak na gornji deo tela, veslac ima prednost, ili zelimo li ucvrstiti glutealnu regiju (sedalne misice), relaksirajuci bicikl ima prednost u odnosu na obicni.


17. Sta jesti i piti u dane aerobnog treninga?

O vrsti goriva koje stavljamo u neku masinu zavise i karakteristike koje od nje mozemo ocekivati. Isto je i sa nasim telom. Aerobnim treningom mozemo postici dva cilja, unaprediti kardiorespiratorne sposobnosti i skinuti suvisne masti. Oba ova cilja mozemo postici i istim treningom.
Kako se aerobni trening moze raditi gotovo svakodnevno, vaze uobicajeni saveti za prehranu. Izbegavajte namernice sa puno masti ili secera i izbegavajte vezbanje minimalno 2 sata posle jela. Uzimanje hrane podelite u vise manjih obroka kroz celi dan. Ako vezbate ujutro jedite lagani dorucak i pijte dosta tecnosti, ali ne i kafu na primer. Ako vezbate uvece obilni rucak rasporedite na dva manja obroka.
Zelite li se orjentisati samo na podizanje nivoa kardiorespiratornih sposobnosti, potrebno je pre treninga, isto kao i kod treninga s tegovima, uzeti obrok kompleksnih ugljenihhidrata. Njima cete povecati energetski nivo organizma. Kompleksni ugljenihidrati nalaze se u pirincu, testenini, krompiru, hlebu , povrcu itd.
Jednostavni seceri nisu preporucljivi iz razloga sto ne mogu osigurati dugotrajniji izvor energije, pa mogu i umanjiti izdrzljivost. Narocito kod unesene vece kolicine jednostavnih secera, jetra mora luciti insulin kako bi metabolizirala secere. Nivo insulina u krvi onemogucava jetru u metaboliziranju masti, tako da se mala ili nikakva kolicina masti potrosi tokom vezbe. Pre treninga nije dobro uzimati neke sportske napitke koji sadrze jednostavne secere, jer se duze zadrzavaju u zelucu i otezavaju hidrataciju organizma.
Narocito ako je vas cilj i skidanje suvisnih kilograma, pre, za vreme i nakon aerobnog treninga trebali bi uzimati samo vodu.
Pre treninga (cca 15 min) preporucljivo je uzeti multimineralni napitak kako biste sprecili narusavanje ravnoteze elektrolita do koje dolazi usled znojenja.
Pijte minimalno 8 casa vode dnevno. Narocito pre, za vreme i neposredno nakon treninga, vodu uzimajte cestim malim gutljajima koliko vas organizam moze prihvatiti. Dehidracija uzrokuje smanjenje volumena krvi sto moze izazvati aritmiju i mnoge druge zdravstvene probleme.


18. Da li aerobni trening usporava misicni rast?

Da . Ako trenirate za maksimalnu misicnu masu, aerobni trening usporice misicni rast. Uprkos tome, vazno je, narocito u odredjenim delovima godisnjeg ciklusa razvijati aerobni kapacitet. Slab aerobni kapacitet, takodje ce usporiti ili onemoguciti razvoj mase, ali i otezati skidanje masnoca u fazi definicije. Slabo srce ce biti preoptereceno velikom misicnom masom.


19. Sta je to intervalni trening?



Intervalni trening je tip treninga u kojem se izmenjuje period intenzivne aktivnosti s periodom aktivnog oporavka. Trajanje i intenzitet radnog intervala zajedno s trajanjem i intenzitetom intervala oporavka cini jednu seriju. Pri planiranju intervalnog treninga potrebno je odrediti: 1. trajanje i intenzitet radnog intervala, 2. trajanje i intenzitet intervala oporavka i 3. ukupan broj serija. Upravo zbog veceg broja varijabli i neogranicene mogucnosti kombinacija, intervalni trening je efikasniji i zanimljiviji od kontinuiranog treninga.
Uobicajeni nacin intervalnog treninga je npr.. “fartlek” trening poreklom iz Svedske, u kojem se izmjenjuju periodi sprinta s periodima joginga. Karakteristika fartleka je da intervali nisu precizno odredjeni, vec se napor i oporavak izmenjuju prema trenutnim sposobnostima pojedinca. Intervalni trening moze se prilagoditi svim nivoima treniranosti. Isti princip se primenjuje i pri voznji bicikla, bilo trenazera ili pravog, smenjivanje intervala sprinta ili uspona sa ravnim pedaliranjem ili nizbrdicom dace odlicne rezultate.


20. Koje su prednosti intervalnog treninga u skidanju suvisnih kilograma?

Pri kontinuiranom treningu aerobnog tipa u odredjenoj tacki vas organizam postize tzv. "stabilno stanje”. Ono podrazumeva da se organizam prilagodio na opterecenje i nastoji konzervisati energiju (kalorije). U intervalnom treningu, stalnim promenama intenziteta izbegava se postizanje stabilnog stanja, te je stoga veca potrosnja kalorija u istom vremenskom periodu. Prema istrazivanjima, 24 sata nakon intervalnog aerobnog treninga bazalni metabolizam je visi za 5 do 10 % u odnosu na aerobni trening kontinuiranog tipa, sto takodje podrazumeva vecu potrosnju kalorija.


21. Koje su karakteristike intervalnog treninga ?

Intervalni trening se desetinama godina koristi za razvoj sposobnosti vrhunskih sportista. Intenzitet vezbe moguce je regulisati na vise nacina, promenom brzine, otpora.
Opasnosti od preintenzivnog rada, dakle mogucnost povreda ili srcanih problema u nekontrolisanom intervalnom treningu su vrlo velike. To je mozda i jedina slaba strana intervalnog treninga. Stoga se preporucuje obavezno koriscenje pulsmetra, kako bi se na vreme mogao smanjiti intenzitet vezbe, ukoliko puls predje zadanu trening zonu.
Kod pocetnika intervalni trening pozeljno je zapoceti spontanim, ne strogo odredjenim intervalima baziranim na individualnom nivou.
Interval napora moze biti od 1 do 15 minuta intenziteta 60 do 85 % maksimalnog pulsa, a odnos intervala odmora i napora u pocetku bi trebao biti 1:3 (npr. 2 minuta joginga sa 6 minuta hodanja), s planiranim ciljem postizanja odnosa 1:1. Intervalni trening trebao bi zapoceti i zavrsiti s postupnim zagrejavanjem i hladjenjem (2x5-10 min- cca 60% radnog opterecenja), a serije intervala mogu se ponavljati do 10 puta u zavisnosti od mogucnosti treniranog i ciljevima treninga. Ukupno trajanje intervalnog treninga trebalo bi biti izmedju 20 i 50 minuta (+ zagrejavanje i hladjenje).
Odlicno utrenirane osobe mogu produzavati trajanje i/ili podizati intenzitet intervala napora do 90% od max., a skracivati trajanje intervala oporavka s intenzitetom do 60% od max.


22. Koliko cesto se moze izvoditi intervalni trening?

Zbog svojih specificnosti, intervalni trening se ne bi trebao planirati cesce od 2 puta nedeljno. Razmak izmedju dva intervalna treninga trebao bi biti minimalno 48 sati. U tom periodu moze se raditi trening nizeg intenziteta. Stoga, ako vam je cilj skidanje kilograma ili razvoj kardiorespiratornih sposobnosti, a dva aerobna treninga nedeljno smatrate suvise malim brojem, generalna preporuka je da intervalni trening kombinujete s kontinuiranim aerobnim treningom.


23. U kojoj aerobnoj zoni treba trenirati za skidanje masti?

U zoni 55 – 70% od maksimalnog pulsa. Takav relativno nizak nivo opterecenja omogucava dugotrajno kontinuirano vezbanje, jer se bolji rezultati u skidanju kila postizu produzenjem trajanja nego podizanjem intenziteta. Ova zona preporucljiva je za pocetnike, za sve koji pocinju vezbanje nakon duzeg prekida, za rizicnu grupu od povreda ili srcanih problema, te za one koji se taj dan ne osecaju najbolje.


24. Koji je najbolji nacin za skidanje kila?



Prvi savet je da se ne opterecujete iskljucivo svojom tezinom, jer nije svejedno koliko u ukupnim kilogramima teze masti, a koliko misici, kosti i telesne tecnosti. Cilj je programa zadrzati ili povecati kvalitet, a suvisne kilograme smanjiti skidanjem masnih naslaga. To je vazno znati, jer mnoge instant dijete i slicni “tretmani” na kraju uz skidanje suvisnih kilograma dovode do smanjenja misicne mase i telesnih tecnosti, uz minimalno ili nikakvo gubljenje masnih naslaga. Rezultat toga je mlitavo telo, a osoba oseca iscrpljenost i umor.

Da bismo efikasno skinuli suvisne masnoce, a pritom izgledali i osecali se dobro, potrebno je ubrzati metabolizam, smanjiti unos kalorija i povecati njihovu potrosnju. To cete postici ako u svakodnevni zivot uvrstite sledece:

Aerobno vezbanje:
Rekli smo da moze biti kontinuirano ili intervalno. Odaberite aktivnost prema vlastitim sklonostima, to moze biti sat aerobika u fitness centru, hodanje u prirodi, veslanje, voznja bicikla, ples, jogging i sl. Bitno je pri tom osigurati dovoljno dugotrajan rad u aerobnoj trening zoni - minimalno 20 min i 3 x nedeljno.

Promeniti nacin ishrane:
Nacin ishrane od velike je vaznosti. Da bi potrositi energiju iz 100 g cokolade morate trcati sat vremena! Zato razmisljajte o onom sto jedete!
1g masti ima 9 kal, 1g ugljenihhidrata ima 4 kal, 1 g belancevina ima 4 kal, a jedan g alkohola 7 kal.
Vazno je da promenu ishrane zapocnete postupno, izbacite najpre neke lose navike, npr. umesto sokova pijte vodu, povecajte konzumiranje voca i povrca, a smanjite unos mesa, jedite vise kuvanu, a manje pecenu hranu, jedite cesce i manje obroke itd.

Trening s opterecenjem:
Jednako je vazan deo programa skidanja suvisnih kilograma. Osim sto ce ucvrstiti i oblikovati vase misice, rad na fitness spravama i tegovima aktivirace najvece potrosace i zaustaviti njihovu razgradnju usled smanjenog unosa energije. Povecanje mase misica, povecava telesnu sposobnost za izgaranjem masti. Misicno tkivo trosi 25 puta vise kalorija od masnog tkiva! Upravo zbog razgradnje misicnog tkiva, glavnog potrosaca energije iz masti, sve dijete lisene fizickih aktivnosti unapred su osudjene na neuspeh.
Prema istrazivanjima, odrzavanje misicne mase znacajno je i zbog boljeg imuniteta organizma, tj. povecane otpornosti na bolesti.

Streching – vezbe istezanja:
Pre i nakon treninga, smanjuje mogucnost povrede, upale misica i povecava efekte treninga.





______________________________________________________________________

Igy81:
Poceo sam da upraznjavam kardio posle tegova u trajanju od 25 minuta.....izmedju 130-140  otukcaja...i prija mi....Nekad sam radio Hiit ali sam se preforsirao..Imak treba imati kondicije i pritom zastititi misice pre njega....A ipak sam ja rekreativac...:) :showoff:

Jack:
meni najvise pase, tj najdjelotvornije mi je (u fazi definicije) da radim svaki drugi dan, i to na nacin: ujutro na prazan zeludac (eventualno glutamin, kada ga imam) 40 min na steperu, ili preskakanje konopca, i zatim popodne nakon treninga sa utezima, jos oko 20 min na bicikli ili traci za trcanje.. nazalost, za cardio niskog inteziteta u trajanju od sat ili dva, (brzi hod npr) nemam vremena, a bilo bi mozda to i najbolje od svega..
iako, ovako kako sam navela, "oguli" me solidno brzo..

Milan:
radim posle treninga sa tegovima osim kad radim noge,jer posle toga jedva idem uz stepenie :)
od 20-30 min kako kad vozim bajs,nekad radim dzak,kad me ne mrzi,u rundama od po 3 min

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju