MITOVI O VODI
Nefrolozi dr Stenli Goldfarb i dr Den Negoijanu sa Univerziteta u Pensilveniji revidirali su uvrezene preporuke o ispijanju najmanje 8 casa vode dnevno kao idealnu meru za ocuvanje zdravlja, pa i lepote.
- Stvorio se urbani mit da je ispijanje puno vode zdravo sto je dovelo do masovne pojave ljudi koji okolo hodaju sa plasticnim bocicama i ceo dan ispijaju vodu - objasnio je Goldfarb.
Jos 2002. dr Hajnc Valtin iz medicinske skole u Dartmuntu doveo je u pitanje cetri mita o vodi i njenom uticaju na coveka, onaj da vise vode dovodi do povecanog lucenja toksina iz organizma, da povecava tonus koze, utaljuje glad i smanjuje ucestale glavobolje.
- Ustanovili smo da te tvrdnje nemaju svoje naucno utemeljenje ili bilo kakvu naucnu osnovu. Verovatnije je da su deo folklora - rekao je Goldfarb.
- Sto se tice mita da voda dovodi do povecanog lucenja toksina iz organizma, bubrezi su ti koji u tom slucaju igraju glavnu ulogu. To je njihov posao i rade ga vrlo delotvorno i nezavisno od kolicine vode koju uzimate. Konzumacijom vise vode smanjujete funkciju bubrega, povecavate kolicinu urina, a pri tom ne smanjujete kolicinu toksina u urinu - kaze on.
Studije takodje nisu pronasle povezanost izmedju tonusa koze i povecanog unosa vode, kao ni da voda "tera" glavobolju.
- Ljudsko telo se i ovako sastoji od 60% vode. Drugim recima, ako imate 60kg, skoro 40kg od toga je voda. Ako popijete jos nekoliko casa vode dnevno vasa koza jedva da ce to i primetiti - kaze Goldfarb.
Jedino je pomalo nejasna ostala uloga vode u zavaravanju apetita.
- Niko se nije pozabavio pitanjem da li se gubi dugorocno na kilazi pod "rezimom vode". Tu nismo sigurni - objasnio je, dodajuci da sasvim sigurno voda nema uticaja na lucenje hormona koji suzbijaju apetit i da ona prebrzo prodje probavni takt da bi bitnije zavaravala glad.
Pa koliko je onda vode dobro i da li uopste treba misliti o tome? Savet je da pijete vodu kada ste zedni. Dokle god uzivate u vodi, verovatno vam nece stetiti, ali ako se takmicite u tome ko moze vise da popije, rizikujete hematom na mozgu i smrt.
MIT IZ 1945. GODINE
Tvrdnja da svaki dan treba popiti 8 casa vode je mit za koji su najverovatnije zasluzni podatci iz prehrambenih preporuka Americke akademije nauka objavljeni jos davne 1945. godine, u kojima je navedeno da prosecnom coveku treba 2.5litara vode dnevno - od cega se vecina nalazi u hrani. Nekako, ovaj poslednji deo se s godinama izgubio, a industrija prodaje vode, posebno u bocama, danas se procenjuje na 50 milijardi dolara godisnje. Pri tome nije lose znati da su mnoge flasirane vode zapravo samo preradjena i/ili prociscena voda iz slavine.
NIJE TACNO DA OD SETNJE MOZE DA SE DEHIDRIRA
Nije tacna ni tvrdnja da vec i laganom vezbom moze da se dehidrira.
- Za lekare, dehidracija pocinje tek sa gubitkom 2% telesne mase. Za osobu od 60kg, dakle, potrebno je izgubiti 1.2 litre vode iz tela. To se lako moze dogoditi kod extremnijih sportova kao sto su trcanje na duge pruge ili biciklisticke trke, ali kagana setnja po parku nece vas ubiti cak i ako nemate bocu vode sa sobom ukoliko temperatura nije izrazito visoka - gaze Goldfarb.
OPASNO PITI PREVISE VODE
Don Pejdz (52), koja je imala 76 kilograma, htela je da malo oslabi i nakon konsultacije sa nutricionistom, otpocela je takozvanu hidracionu dijetu, koja je podrazumevala da dnevno pije 3.5 litara vode vise nego sto je inace pila i drasticno smanji unos soli. Posle samo sedam dana ovakve dijete, zena je dozivela jak epilepticni napad, a u bolnici je konstatovano da ima trajno ostecenje mozga: ne moze da se koncentrise, tesko govori i ne pamti sasvim jednostavne stvari.
Njena tuzna prica jos jednom je otvorila sporno pitanje konzumiranja vode. Strucnjaci nas godinama ubedjuju da moramo da pijemo sto vise vode da bismo bili zdravi i insistiraju na famoznih 8 casa dnevno, to jest minimum 2 litra. Sada se ta nutricionisticka mantra podvrgava ispitivanju najeminentnijih strucnjaka. Jer, nazalost, slucaj Don Pejdz nije usamljen. Endru Tronton, koji je redovno igrao fudbal, popio je 9.5 litara vode za samo 8sati da bi ublazio bolove u desnima. Tornron je tri dana odbijao da uzme nesto protiv bolova, verujuci da je izabrao zdravu opciju. Posle obilnog povracanja i kolapsa, primljen je u bolnicu u Bredfordu s otecenim mozgom. Sledeceg dana je umro od infarkta izazvanim preteranim konzumiranjem vode. Na slican nacin skoncala su dvojica americkih maratonaca zato sto su posle iscrpljujuceg treninga popili nekoliko litara tecnosti.
Tragedije poput ovih su posledica preteranog konzumiranja vode ili hiponatremije i desava se kada bubrezi nisu u stanju da prime prekomernu kolicinu vode. Ona zato dospeva u ostale organe, koji zbog naglog priliva vode pocinju da oticu. Najteze je mozgu, jer je, slikovito receno, zatvoren u kostani kavez, pa njegovo oticanje izaziva epilepticki napad, komu, i prestanak disanja. I na kraju - smrt.
Naravno ovako nesto se desava veoma retko i svakako se ne zavrsava uvek smrcu. Zdrav organizam je u stanju da propusti kroz bubrege 800 do 1000 mililitara tecnosti na sat. Medjutim, primeceno je da se simptomi ove bolesti cesto javljaju kod sportista, redovnih posetilaca diskoteka i zena na dijeti, koje se nalivaju vodom da bi otupele osecaj gladi.
Koliko, dakle, vode smemo da popijemo, a da ne ugrozimo zivot? Radjena su istrazivanja koja su pokazala da na svakih 1000 kalorija koje unesemo treba popiti oko 1 litar vode. Po pravilu, covek unese najmanje 2000 kalorija dnevno, ali skoro litar tecnosti unesemo sa hranom: supom, vocem i povrcem, koji sadrze i 90% vode. U krastavcu na primer, ima 96% vode, u paradajzu 94%, brokoliju 92%, luku 89%, jabukama 85%, kuvanoj testenini 72%, ali i u pecenom piletu - 71%. Cak i u hlebu ima oko 40% tecnosti. Malo ljudi zna da se i kafa i caj takodjer racunaju. Verovalo se da je kafa diuretik i da zato moramo da povecamo unos vode ako pijemo kafu. Istrazivanja su pokazala da je gubitak tecnosti minimalan i da osobe koje piju kafu imaju podjednako hidriran organizam kao one koje nepiju.
Ako dodatno saspemo u sebe dva litra tecnosti, stvaramo ekstremne uslove za rad organizma. Visak vode opterecuje srce, ubrzava razlaganje belancevina u tkivima i povecava znojenje. Velike kolicine vode takodje razredjuju zeludacne sokove koji prestaju da budu barijera za razne infekcije. Dakle, vise od 1.5 litara vode treba piti samo po velikoj vrucini i ako ste izlozeni velikom fizickom opterecenju.
Treba pomenuti i glumca Entini-ja Endruz-a, koji je posle predstave popio previse vode i zavrsio u bolnici.
KOLIKO JE DOSTA?
Apsolutni minimum vode koji treba uneti dnevno jeste jedan litar, kaze strucnjak za bubrege profesor Dejvid Olivijera. Ta kolicina je izracunata na osnovi toga sto dnevno izgubimo oko 100ml vode izdisanjem vazduha, 500ml znojenjem i jos 500ml prilikom mokrenja. A Ketrin Kolins iz londonske bolnice "Sent Dzordz" kaze da je ideja o pet-sest litara vode za detoksikaciju organizma urbani mit. "Ljudi smanjuju unosenje preradjene hrane, a time i kolicinu soli, i to zamenjuju vodom, vocem i povrcem", objasnjava ona. "Tako ne unose dovoljno soli. Organizam pokusava da se prilagodi, ali na kraju koncentracija soli u krvi opada, pa mogu uslediti problemi sa mozgom."
Topic: Mitovi o vodi - stetnost vode (Read 13757 times)