EXYU FITNESS FORUM

Author Topic: KARATE  (Read 230611 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline zuti car

  • Domacin foruma
  • *
  • Posts: 209
  • Gender: Male
Odg: KARATE
« Reply #20 on: April 04, 2007, 02:16:56 PM »
Nemam pojma , valjda zbog karatea , samo sam primetio da populacija ljudi u japanu koja se bavi borilackim vestinama ( karateom i akidio-om , za ostale nemam podatke), u proseku zivi duze od ostatka pouplacije , a to nikako nije slucajno .Praktikanti nekih drugih vestina , recimo wing chun-a, ne zive duze od proseka , ali ja zaista ne znam zbog cega , i nije mi poznato nijedno validno medicinsko istrazivanje koje objasnjava ove pojave , pa mogu samo da nagadjam .
Ko ne zna sta mu je , nek' pogleda gde mu je , pa ako ga nadje , za veceras , to mu je .

Offline Lucky1

  • Pocasni clan
  • *
  • Posts: 59
  • Gender: Male
  • Karate majstor 3DAN, Rescue Diver
Odg: KARATE
« Reply #21 on: April 05, 2007, 05:47:17 PM »
Nemam pojma , valjda zbog karatea , samo sam primetio da populacija ljudi u japanu koja se bavi borilackim vestinama ( karateom i akidio-om , za ostale nemam podatke), u proseku zivi duze od ostatka pouplacije , a to nikako nije slucajno .Praktikanti nekih drugih vestina , recimo wing chun-a, ne zive duze od proseka , ali ja zaista ne znam zbog cega , i nije mi poznato nijedno validno medicinsko istrazivanje koje objasnjava ove pojave , pa mogu samo da nagadjam .

Ovako stvari stoje ,boz obzira  dali se bave borilackom vestinom ili ne  Japanci  dugo zive iz tog razloga jer se hrane najzdravije na celoj planeti.
Pre mesec dana je bo jedan dokumentarac o Japan i ishrani i nacinu zivota u Japan.
u zdravom telu zdrav duh.........

Offline kiya

  • Iskusni rekreativac
  • *
  • Posts: 44
  • Gender: Female
Odg: KARATE
« Reply #22 on: April 20, 2007, 12:02:10 AM »
Карате или каратедо (јап. празна рука одн. пут празнe рукe) је борилачка вештина, пореклом из Јапана. U буквалном преводу, кара значи празна (гола) или кинеска (по начину изговора), те рукa или шакa, дакле празна рука, i мисли како се одбранити, односно борити "без оружја u рукама". Настанак каратеа везује се за старе борилачке вештине Окинавe острва, 19. века, где су се локалне традиције мешале са кинеским i јапанским утицајима. Почетком 20. века карате стиже u Јапан, a после Другог светског рата раширио се по свету.

Модерни назив каратедо (Karate-dō) треба да сврста карате u линију са другим будо стиловима (Budō); ипак се још увек углавном користи уобичајни израз карате.

Карате припада такозваним тврдим стиловима. Насупрот меким стиловима (аикидо, винг цун итд.) који гледају да користе снагу i енергију нападача, тврди стилови истичу телесну кондицију, пре свега брзину i снагу из брзине. Технички, карате користи ударце песницом, шаком, прстима, лактовима, коленом i ногама, разне блокаде, a понекад се уче i полуге, бацања, болни хватови, ударци u виталне тачке (u очи, грло, нос итд.), i технике руковањем оружја - кобудо. Модерни карате је често спортски оријентисан, тиме такмичења имају велики значај. Ово може да буде на штету реалних техника самоодбране, који су исто део каратеа.

 Име
Каратедо (јапански = пут празне руке), раније се звало само карате, i тако се i дан данас најчешће користи. Додатак до додаје се ради истицања философије каратеа i његовог значаја као животног пута. До тридесетих година 20. века карате се на јапанском писао са 唐手, што значи кинеска рука. Oва су слова биле наводно u вези са Кином Танг-династије (618 до 907. године). Тиме је кинезко порекло ове борилачке вештине било u самом имену манифестирано. Онда ce u Јапану из политичких разлога (национализам) почело за карате писати 空手, дакле празна рука. Нова слова су се исто као стара читале са кара-те i одговарале су истом, то јест да се бори углавном са празним, голим рукама без оружја.


 Порекло
Легенде говоре, да је u 6. веку будистички монах Таиши Бодидарма из Канчи Пурама u јужној Индији дошао u кинески манастир Шаолин (јап. Шоринји) i ту не само основао Зен_будизам, него i монахе упутио u посебна телесна вежбања како би издржали дугa медитирањa. Hастао je такозвани шаолински кунгфу (правилно транскрибирано кванфа, јап. кемпо), из којег су се развили највећи број кинеских борилачких вештина. Пошто i карате зна за своје кинеско порекло, себе исто радо види за наследником ове традиције, чија је историјска истинитост сумњива.


 Из Кине на Окинаву
Карате u данашњем облику наcтао је на пацифичким риукиу-острвама, ту посебно на главном острву Окинава. Окинава се налази око 600 километра јужно од јапанских централних острва u јужнокинеском мору i данас је најјужнија јапанска префектура. Још u 14. веку Окинава је, тада једна самостална краљевина, имала тесне трговачке контакте са Јапаном, Кином i Корејом. Урбански центри острва, Наха, Шури i Томари, били су значајна трговачка средишта i нудиле живи форум културне размене са кинеским копном. Тиме су на Окинаву доспели i први утисци кинеских борилачких вештина из кванфа/кемпо, где су се измешали са домаћом борилачком вештином из те/де i развили u тоде i окинава-те. Те буквално преведено значи рука, a u даљем смислу означава исто технику односно ручну технику. Првобитни назив за карате, окинава-те, може се, дакле, превести исто као ручна техника из Окинаве (мисли али наравно на разне технике свеукупно).

Економски значај риукиу-острва доводило је до сталних немира i устанка. Године 1416 краљ Шо Шин (исто Шо Хаши) успео je да уједини сва острва. Ради одржавања мира u побуњеном народу забранио је ношење сваког оружја. Да би контролисао све регионе, обавезао је сваког локалног кнеза на трајно присуство на свом двору u Шури - овај начин контроле касније су преузели јапански токугава-шогуни. Због забране оружја, борилачка вештина окинава-те постајала je све више омиљена i многи његови мајстори путовали су за Кину да би се тамо усавршавали u кванфау (кунгфу).

Године 1609 јапански Сацума (Сатсума)-клан заузео је риукиу-острва, i њихов намесник на Окинави, Шимацу, заоштрио је забрану оружја u таквој мери, да cе својство сваког оружја, па i церемонијалних, строго кажњавало. Ова забрана оружја звала се катанагари, што би значило близу "лов на мачеве". Мачеви, каме, ножеви i све оштре алатке биле су систематски прикупљене. Ишло се чак до тога, да се једном селу признавао само један једини нож, са конопцем везан при сеоском бунару (или на другом централном месту) i строго чуван. Заоштрена забрана оружја требала је да спречи немире i наоружане отпоре против нових владара. Међутим, јапански самураји имали су право на такозвану "пробу мачева", по којом cу оштрину свог мача могли да испробирају на лешевима, рањенима али i самовољно на сељацима, што се i десило. Тако је јапанска анексија довела до повећавања потребе самоодбране, јесу поред осталог на феудалној Окинави фалиле исто полицијска управа i правни поступак, које би појединца штитиле од самовоље других. Недостатак правних институција i повећана потреба самоодбране од самовоље нових владара покренули су, дакле, процес интензивирања i субтилизирања од те (=борилачки систем) u карате (=борилачка вештина).

Око двадесет година трајало је, докле cу се велики мајстори окинава-теа ујединили u један опозициони савез i одредили, да се окинава-те u даље предаје тајно i једино изабраним људима.

Међувременом се u сељачком становништву развио такозвани кобудо, који је алатке i свакодневне ствари са својим специјалним техникама употребљавао као оружје. При томе су изгубљени спиритуални, ментални i здравствени аспекти, као што их је било u кванфау (кунгфу). Да би се уздигла ефицијентност борбене вештине нису се вежбале технике, које су u себи носиле непотребне ризике. Кобудо i његова из алатка i свакодневних ствари изведена оружја нису се могле из самих економских разлога забранити, јесу просто служиле за снабдевање сељака i окупатора. Али ипак је било веома тешко супроставити се s таквим оружјем једном усавршеном i добро наоружаном ратнику.

Због тога се развила u окинава-те i кобудо, које су се тад заједнички повезано училе, максима да се не буде погођен, истовременом искористи ретке могућности које би се нудиле, да се противник са једним ударцем усмрти. Тај за карате специфични принцип зове се икен хисацу (икен хисатсу). Природна селекција од што могуће ефицијентниjих борбених техника i икен-хисацу-принцип донеле су карате репутацију једног агресивног борилачког система, па i да је "најгрубнији од свих борилачких вештина".

Неколико јако високе технике ударцима ногама имају очигледно специфичну позадину. Кад би неки ратник на коњу јахао кроз село, једном напредном борцу окинава-теа било је могуће, да u правом тренутку потрчи преко једне дрвене рампе i ратника шутне s коња (јоко тоби гери). Вероватност да би овакав напад успео била је релативно мала, али ипак једна шанса u једној иначе више безнадежној борби.

Смртноносно дејство ове борилачке вештине изазвало је јапанске окупаторе да заоштре забрану i учење окинава-теа ставе под веома оштрим казнама. Међутим, оно се i даље u тајноме предавало. Тиме је знање o борилачким вештинама било ограничено на неколико мањих елитних школа i поједине породице, пошто је студирање борилачких вештина на кинеском копну било само једнoм малoм броју богатим грађанима могуће.


 Двадесети век
До краја 19. века карате се предавало увек u тајноме i од мајстора на ученика. За време меији-рестаурације Окинава је 1875 постала званично јапанска префектура. U том времену друштвене промене, када се становништво Окинаве почело прилагодити јапанским начинима живота a сам Јапан после вишевековне изолације отварати према свету, почело је i карате да се поново враћа u јавност.

Огава Шинтаро, комисар за васпитање u префектури Окинава, запазио је 1890 u току смотре за војне јединице u једне групе младића њихову нарочито добру кондицију. Младићи су изјавили, да су u јинјо кото шогако (јинјо кото основна школа) учили карате. На то је локална влада дала налог мајстору Јасуцуне Итосу да састави лекције, које су међу другим садржавале једноставне i основне кате (пинан i хајан), из којих је издвојио тактику i методику борбе i u први план ставио здравствени аспект као држање, покретљивост, савитљивост, дисање итд. 1902 онда je карате званично постаo школски спорт на Окинави. Овај за карате важан догађај маркира време, где учење i вежбање каратеа није више служило само ради самоодбране, него се исто сматрало за једну врсту фискултуре.

После 1900 кренуо је из Окинаве један талас емиграције на Хаваје. Тиме је карате доспео u САД, које су анектирале Хаваје 1898. године.

Гичин Фунакоши, ученик мајстора Јасуцуне Итосу i Анко Асато, посебно се истекао u реформи каратеа. На основима шорин-риу (исто шури-те, по родном граду Шури) i шореј-риу (наха-те, по родном граду Наха) почео је да систематизира карате. Фунакоши је разумео карате поред његове фискултурне улоге исто као средство за развијање карактера.

Поред три наведених мајстора, i Канрио Хигаона био је утицајни реформер каратеа. Његов стил интегрисао је меке, избегавајућиве дефенсивне технике са трвдим, директним контернападима. Његови ученици Чојун Миjаги i Кенва Мабуни основали су на његовој бази сопствене стилове гоју-риу односно шито-риу, који cе данас рачунају u четири главних карате-стилова.

Између 1906 до 1915 Гичин Фунакоши је са својим најбољим ученицима путовао кроз целу Окинаву демонстрирајући јавно карате-технике. U потоњим годинама ондашњи престонаследник i касније јапански цар Хирохито бeшe сведок таквих представа i позвао је Фунакошија, који је тада већ био председник једног окинавског савеза борилачких вештина, да на националном будо-конгресу u Токиу 1922. године презентује свој карате. Презентација је изазвала жестоки интерес, i Фунакоши је позван да своју уметност практично демонстрира u кодокану. Одушевљена публика, међу њима i оснивач џудоа Јигоро Кано, успела је да наговори Фунакошија да остане на кодокану i ту предаје. Две године касније, 1924, Фунакоши је основао свој први дођо.


Стилови
Постоје четири традиционална стила каратеа призната од Федерације Свих Jапанских Каратедо Организација:

Shotokan
Shito-ryu
Goju-ryu
Wado-ryu
Стилови који не припадају овим школама не сматрају се аутоматски "нелегитимним", већ само нису традиционални, али је већина под великим утицајем једног или више традиционалних стилова.

 :)

Offline zuti car

  • Domacin foruma
  • *
  • Posts: 209
  • Gender: Male
Odg: KARATE
« Reply #23 on: April 20, 2007, 01:14:42 AM »
 :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:
 :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:  :clap:
Ko ne zna sta mu je , nek' pogleda gde mu je , pa ako ga nadje , za veceras , to mu je .

Offline kiya

  • Iskusni rekreativac
  • *
  • Posts: 44
  • Gender: Female
Odg: KARATE
« Reply #24 on: April 20, 2007, 09:22:53 AM »
Hvala :blush:

Offline Smeshkica

  • Domacin foruma
  • *
  • Posts: 81
  • Gender: Female
Odg: KARATE
« Reply #25 on: May 10, 2007, 02:29:11 PM »
I ja sam trenirala karate u osnovnoj shkoli.
Doshla do plavog pojasa, tj nedelju dana pred polaganje slomim ruku, i onda su mi zabranili sve  :crybaby:
Danas se bavim aerobik-karateom, ali mi je velika zelja da dodjem do crnog pojasa, prvi ili drugi dan  :clap1:
Inache trenirala sam Shotokan karate stil  :)
Preporuka svima koji imaju decu, ili i sami zele neki sport koji tje ih iz fizichki i psihichki odrzavati u formi! :strong:
Slabiji pol je jači zbog slabosti jačeg pola prema slabijem polu

Offline Freelander1111

  • Domacin foruma
  • *
  • Posts: 94
Odg: KARATE
« Reply #26 on: May 10, 2007, 05:44:01 PM »
Vidim da je ovde pomenut i Wing Chun i vidim da nisu neki podaci tacni.
Igy81 posto si ti moderator, a trazio si da ti se pojasni sam Wing Chun, nadam se da nije problem da napisem i ovde nesto o istim.
Necu vas gnjaviti sa istorijim i slicnim stvarima, ali cu samo ispraviti prethodnije da je sam Wing Chun star negde oko 400 godina i nije ga stvorila zena. Ng Mui ga jee sistematizovala, a sama vestina je nastala u Shaolinu u vreme revolucija pod dinastijon Ching, koja je uspela da pobije veliki deo majstora u manastiru(ostalo ih je pet). Pre tog dogadjaja u dvorani "Wing Chun"("Vecito prolece" u prevodu, sto ne oznacava prolece i slicne vremnse prilike;), vec nadu u buducnost), sintezom najboljei iz mnostva stilova Kung Fu-a uzeti su najprakticniji pokreti, principi i sl. Posle unistavanja manastira dalji istorijat ide do Ng Mui, pa dalje.
Inace u poredjenju sa Karateom, naravno da postoje mnogobrojne razlike. Ako uzmemo "spotrski karate", to je blago receno smejurija i skrnavljenje jedne lepe vestine, jer sam imao prilike da gledam neke druge praktikante Karatea koji ne rade nista sl.
Stav u WC je 50%-50%, dok to kod Karatea nije slucaj. Mislim da Karate ima ritmicnost pokreta i da je rad ruku dosta zavisano od rada nogu, sto je totalno suprotno od WC, koji tezi potpuno nezavisnom radu udova. Koricenje presurnih tacaka, napad po centralnoj liniji, serije direkata(koji su trademark TWC-a), blokovi namesteni da najveci deo tela stite, stavovi koji ne koriste skakanje sa noge na nogu(zarad lakog ciscenja) su samo neke od razlika.
Koliko znam Kyokushin Kai je najtvrdji sto se borbe tice(ili ne ispravite me), ali ta borba je blago receno smesna u poredjenju na primer sa Sandom ili Lee tai. Ne shvaram ako je nesto realna borba da se ne napada glava. Voleo bih da mi to malo pojasnite.
Ponavljam da ne poznajem najbolje karate, ali ov o je ono sto moze i laik da vidi, ali mislim da mnogo vise znam od prosecnog laika jer se TWC-om bavim od 1998., pa ne shvatajte ovu kritiku kao laicku. voleo bih da povedemo neku polemiku, kako bi i ja i vi naucili vise. S postovanjem R.
 

Offline zuti car

  • Domacin foruma
  • *
  • Posts: 209
  • Gender: Male
Odg: KARATE
« Reply #27 on: May 10, 2007, 05:58:29 PM »
U kyokushinu su zabranjeni udarci u glavu iz jednog prostog razloga , da se ljudi ne bi poubijali jer se ne koriste rukavice niti bilo kakva zastitna oprema , i zbog toga je kyokushin jedna od retkih vestina gde se mogu videti nokauti od udaraca rukom u telo . Sto se tice dim mak , to se u karateu kaze kyo sho i uglavnom se tacke poklapaju sa onim koje koristi TWC (uporedjivao pa znam) sto je i logicno , mada u nekim stilovima je kyo sho malko opsrinje razradjen nego u TWC , napadi na ove tacke su uglavnom isti u obe vestine ( iako se same tehnike ne izvodew isto , udarne povrsine su u vecini slucajeva identicne) . Serija udaraca postoji i u karateu , recimo Sanbon zuki je u stvari tri vezana udaraca , ali je tok energije u izvodjenju ove tehnike takav da se smatra jednim udarcem . Sto se tice stanja u nasem karate sportu to je valjda svima poznata situacija koja se nece skoro popraviti .
Ko ne zna sta mu je , nek' pogleda gde mu je , pa ako ga nadje , za veceras , to mu je .

Offline Lucky1

  • Pocasni clan
  • *
  • Posts: 59
  • Gender: Male
  • Karate majstor 3DAN, Rescue Diver
Odg: KARATE
« Reply #28 on: June 08, 2007, 02:09:27 PM »
Nezavisno  o kom se Karate stilu radi ,kao prvo Karate se deli na Tradicionalni ,Sporski i Rekreativni.
Ako bi Karate upotrebio kao Tradicionalni na takmocenju  sta bi se desilo bilo bi katastrofalnih povreda preloma i smrtnih slucajeva ,zato se Karate sveo na Sport i Rekreativnost .
Kao drugo jedini stili koji je malo odmako od ostalih je Kyokunshikai jer se jediono on radi sa takozvanim semikontaktom stim sto su udarci rukom u glavu zabranjeni al zato su nogom i kolenom dozvoljeni.
Inace u poslednjih dobrih 15 godina a i vise  kod nas se Karate bukvalno pretvorio u sport  i cak se tako i trenirao u mnogim klubovima sirom exyu, od razlike  pojedinih klubova koji jos uvek treniraju Tradicionalni Karate.
Da malo objasnim  Sportski Karate  se svodi na tome da se napravi poen(ipon) ili pola poena(vazari) ,zavisnost od tehnike koju primenimo rukom ili nogom jos jednostavnije kao u Macevanju ko prvi napravi udarac sa veoma velikom kontrolom bez teskih povreda protivnika taj dobija nezavisno od tehnike poen ili pola poena.
u zdravom telu zdrav duh.........

Offline dushe

  • Domacin foruma
  • *
  • Posts: 559
  • Gender: Female
Odg: KARATE
« Reply #29 on: June 22, 2007, 11:39:40 AM »
Zar toliko malo karatista imamo na forumu?