EXYU FITNESS FORUM
Ishrana, suplementi, stimulativna sredstva => ::Vitamini, minerali, sagorevaci masti, preparati za sportske povrede, ostalo :: => Topic started by: Tikica on January 15, 2007, 03:45:02 PM
-
Minerali su esencijalni nutrijensi neorganskog porekla, od kojih su gotovo svi, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezani za organske materije. To su pojedinačni hemijski elementi koji ulaze u sastav organizma i na njih otpada 4 % sastava tela (ne sadrže C, H, O, N). Naziv minerali je dosta neprecizan iako su to supstance koje potiću iz zemljišta, ali se nalaze i u namirnicama. To su neorganske supstance od kojih su gotovo sve, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezane za organske materije.
Apsorpcija
Za razliku od organskih materija koje se apsorbuju preko 90 % mineralne materije se apsorbuju min 1-10 % (Fe i Mn) do max 40 % (Mg i Co).
Faktori koji pospešuju apsorpciju minerala
Postoji takozvano non hem iron (neorgansko gvožđe) koje se nalazi u biljkama, mleku i jajima i apsorbuje se samo 1-20 %. Postoji i hem iron (organsko gvožđe) koje je deo hemoglobina i mioglobina i nalazi se u mesu i ribi, a apsorbuje se 15-35 %. Da bi se gvožđe iz biljne hrane, mleka i jaja bolje iskoristilo potreban je vitamin C koji mu povećava apsorpciju (npr. juice od pomorandže uz jaja i tost; kečap ili paradajz sa pirinčom). Nedefinisani mesni faktor postoji u mesu i povećava apsorpciju gvožđa iz povrća, sira i jaja (npr. tunjevina sa makaronima). Vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora.
Faktori koji smanjuju apsorpciju minerala
-Dijetna vlakna (sadrže fitate i smanjuju apsorpciju cinka, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa, pa i fosfora). Kvasac sadrži enzim koji razara fitate i zato je zdravije testo sa kvascem;
-Tanini (polifenoli) se nalaze u čaju i kafi i inhibišu utilizaciju (iskoristljivost) gvožđa;
-Oksalati (organse kiseline) se ponajviše nalaze u spanaću, čokoladi i oni smanjuju apsorpciju kalcijuma;
-Proteini u velikim količinama povećavaju ekskreciju kalcijuma;
-Suplementacija jednim mineralom može da smanji apsorpciju drugog. Davanje suplementa kalcijuma smanjuje apsorpciju cinka, magnezijuma i gvožđa. Ova osobina minerala da davanje jednog istiskuje drugog koristi se kod trovanja, npr. Ca i Fe kod trovanja olovom, a živa kod trovanja selenom.
-Interakcija minerala i lekova. Ako se daje kalcijum sa tetraciklinima nijedan se neće apsorbovati.
Svi minerali se mogu podeliti na makroelemente (7) i mikroelemente (20).
(Na, K, Ca, P, Mg, Cl, S)
(Fe, J, Zn, F, Cu, Mn, Cr, Mo, Cr, Mo, Co, Se)
Makroelementi su potrebni u većim kolicinama u ishrani (100 mg). Mikroelementi se još zovu i trace elements (jer su potrebni u vrlo malim količinama).
Uloga
I Strukturna komponenta tela
Hidroksiapatit, Ca, P, Mg ulaze u strukturu kostiju i zuba, a cistin, metionin sadrže sumpor i ulaze u sastav kože, kose i noktiju. Tiroksin - ima jod. Kobalamin sadrži Co i ulazi u sastav vitamina B12.
II Regulišu normalno funkcionisanje organizma
Acido-baznu ravnotežu (pH) i osmotski pritisak.
III Prenos nervnih i mišićnih impulsa
IV Katalizatori su biohemijskih reakcija (Cu i Fe)
V Ulaze u sastav enzima i hormona
VI Važna uloga u varenju izvesnih namirnica (mnogi minerali nalaze se u pljuvačci, pankeasnom i crevnom soku)
Deficit nastaje:
· Usled niskokalorične ishrane
· Slabog unosa
· Povećanih potreba
· Slaba iskoristljivost (vlakna, fitati, oksalati, tanini u ishrani)
· Kompetitivno dejstvo
Makroelementi - podela
Alkalni
Na, K, Ca, Mg - Povrće i voće
Acidni
P, Cl, S - Meso, mleko, jaja i žita
http://www.studpol.co.yu/savetovalista/dijetetika/minerali2.htm
-
(http://img209.imageshack.us/img209/774/onionpaprikabi3.th.jpg) (http://img209.imageshack.us/my.php?image=onionpaprikabi3.jpg)
ALUMINIJUM (Al)
U ljudskom telu ima oko 100 mg aluminijuma. Tkivo dece ima veci sadrzaj aluminijuma od tkiva odraslih.
Preporucene doze:
10-100 mg/d
Prirodni izvori:
Povrce
Uloga:
Neophodan je za normalno celijsko disanje,
Aktivira vitamine B-kompleksa.
Deficit:
Nervoza,
Nesanica.
-
(http://img205.imageshack.us/img205/4624/fpe0006ra5.th.jpg) (http://img205.imageshack.us/my.php?image=fpe0006ra5.jpg)
BAKAR (Cu)
Preporucene doze:
Odrasli 0,6 - 2 mg/d; max 7 mg
Trudnice i dojilje 2 mg/d
Apsorbovanje bakra u organizmu pomazu cink, kobalt i gvozdje, a odmaze preteran unos cinka.
Prirodni izvori:
Dzigerica, bubrezi, riba, zumance, banane, povrce, soja, cela zrna, pecurke, cokolada.
Uloga:
Jedan je od najznacajnijih katalizatora u organizmu,
Ucestvuje u formiranju kostiju,
Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina (pomaze ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se ne ugradjuje),
Ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.
Deficit:
Nedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama. Kod eksperimentalno izazvanog deficita nastaje:
anemija, zeludacno-crevni poremecaji, depigmentacije koze i kose, zastoj u rastu i deformacija kostiju.
-
(http://img205.imageshack.us/img205/5923/organicmeatkb2.th.jpg) (http://img205.imageshack.us/my.php?image=organicmeatkb2.jpg)
CINK (Zn)
Preporucene doze:
Muskarci 15 mg/d
Zene 12 mg/d
Trudnice i dojilje 15-25 mg/d
Toksicne doze su od 150 do 500 mg/d.
Uzimanje cinka oralno najbolje je rastvarati u mleku u kojem se nalazi ligand-pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogucava njegovu apsorpciju.
Hranom treba unositi vece kolicine od preporucenih jer organizam koristi samo 10 % od unete kolicine.
Apsorpciju pomazu visok unos vitamina A, bakar, kalcijum, fosfor, a odmazu manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Bolje se apsorbuje cink iz namirnica zivotinjskog porekla nego onaj iz namirnica biljnog porekla.
Prirodni izvori:
Meso, riba, jetra, jaja, mleko, zita, psenicne klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanac, leguminoze, vino, pivski kvasac.
Uloga:
Uloga cinka u organizmu vezana je za metaloenzime, odnosno njihov rad,
Neophodan je za mobilizaciju vitamina A iz jetre,
Ulazi u sastav insulina i neophodan je za stvaranje rezervi insulina,
Ucestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilizaciji,
Vazan je za metabolizam proteina, ugljenih hidrata i fosfora,
Neophodan je za rastenje,
Igra vaznu ulogu u procesu razmene gasova u plucima.
Deficit:
Zastoj u rastu,
Gubitak apetita,
Dermatitis,
Uvecana jetra i slezina,
Izmenjeno culo ukusa i mirisa,
Slabo zarastanje rana.
-
(http://img208.imageshack.us/img208/8743/0002049vbn5.th.jpg) (http://img208.imageshack.us/my.php?image=0002049vbn5.jpg)
FLUOR (F)
U vrlo malim kolicinama nalazi se u svim celijama, a u vecim kolicinama ima ga u kostima i zubima (spoljni delovi zubne gledji). Ljudski organizam sadrzi oko 800 mg fluora.
Preporucene doze:
Voda mora da sadrzi 1 mg/l fluora. Tvrda voda ima vece kolicine fluora od meke vode.
Prirodni izvori:
Morska voda, ribe, iznutrice, skoljke, spanac, persun, sargarepa, ljuska od krompira, kineski caj, pivo.
Uloga:
U zubnoj gledji povecava otpornost zubne gledji prema kiselinama i raznim drugim hemijskim agensima,
Deluje baktericidno,
Pomaze sintezu kolagena.
Deficit:
Usled manjka nastaje karijes,
Staracka osteoporoza.
-
(http://img205.imageshack.us/img205/6181/mcu0033wo9.th.jpg) (http://img205.imageshack.us/my.php?image=mcu0033wo9.jpg)
FOSFOR (P)
Fosfor cini 22 % ukupnih minerala u organizmu. U organizmu se nalazi u vidu fosforne kiseline i u obliku neorganskih fosfata.
Preporucena doza:
Odrasli 0.8 g/dan
Trudnice i dojilje 1.2 g/dan
Apsorbovanje fosfora pomazu vitamini A, D i F, kalcijum, gvozdje, mangan i proteini, a odmazu aluminijum i ekscesivan unos magnezijuma, gvozdja i belog secera.
Prirodni izvori:
Mleko, sirevi, jaja, meso, riba, brasno, leguminoze.
Uloga:
ulazi u sastav kostiju, zuba i telesnih tecnosti,
u vidu pirofosforne kiseline ulazi u sastav koenzima koji su vazni za metabolizam secera,
kao organski fosfat ulazi u sastav masti i nukleoproteina
ucestvuje u izmeni energije,
neophodan je za normalnu kontrakciju srcanog misica,
neorganski fosfati ucestvuju u odrzavanju acido-bazne ravnoteze (kao fosfatni puferi).
Deficit:
zastoj u rastu,
gubitak Ca i P iz kostiju,
povecana osetljivost na infekcije.
-
(http://img206.imageshack.us/img206/3627/09225webra3.th.jpg) (http://img206.imageshack.us/my.php?image=09225webra3.jpg)
GVOZDJE (Fe)
Preporucene doze:
Muskarci 10 mg/d; tinejdzeri 12 mg
Odojce 5-9 mg (ima rezervu od majke)
Zene 20 mg/d; tinejdzerke 18 mg
Trudnice i dojilje 18 - 30 mg/d
Apsorpciju gvozdja pomazu hlorovodonicna kiselina (dovoljno HCl u zelucu je prvi uslov da se gvozdje pripremi za apsorpciju), vitamin C koji povecava stepen apsorpcije, narocito ako se gvozdje unosi u trovalentnom obliku. Vitamin B6 (piridoksin) ima znacaja za apsorpciju gvozdja, ali je jos znacajniji za proces nagomilavanja Fe u jetri i slezini i za iskoriscavanje gvozdja u sintezi hemoglobina. Takodje, apsorbovanje pomazu i vitamini B2, B12, B11, kalcijum, bakar, kobalt, mangan, fosfor, sorbitol, a odmazu tanin, fitinska kiselina, oksalati, antacidi i ekscesivni unos kalcijuma, cinka, fosfora, magnezijum-oksida i kafe.
Prirodni izvori:
Dzigerica, meso (unutrasnji organi), leguminoze, zrna, psenicne klice, krompir, zumance, lisnato zeleno povrce.
Uloga:
Nalazi se u hemoglobinu i sluzi za prenosenje kiseonika do svih celija u organizmu,
Ulazi u sastav mioglobina (protein misica),
Ulazi u sastav enzima koji omogucavaju oksido-redukcione procese (funkcionalno gvozdje),
Serumsko Fe im ulogu u stvaranju otpronosti organizma prema infekcijama.
Deficit:
Kao posledica nedovoljnog unosa gvozdja javlja se anemija (nutritivna, mikrocitna, hipohromna). Znaci oboljenja su:
Slabljenje muskulature,
Atrofija sluznice zeluca,
Nervoza,
Lupanje srca
Tesko disanje,
Naprsline na uglovima usana,
Opadanje kose.
-
(http://img219.imageshack.us/img219/5189/paa001000081by3.th.jpg) (http://img219.imageshack.us/my.php?image=paa001000081by3.jpg)
HLOR (Cl)
Hlor je glavni anorganski jon u ekstracelularnoj tecnosti.
Preporucene doze:
0.5 mg/d
U dozi od 1.5 mg/d podize krvni pritisak
Prirodni izvori: kuhinjska so, produkti mora, masline, zivotinjske namirnice.
Hlorisana voda unistava vitamin E i crevne bakterije.
Uloga:
Ima vaznu ulogu u odrzavanju acido-bazne ravnoteze,
Sa natrijumom ucestvuje u kontroli osmotskog pritiska,
Ulazi u sastav sekreta gastrointestinalnog trakta (hlorovodonicna kiselina u zelucu).
Deficit:
Opadanje kose i ispadanje zuba.
-
(http://img328.imageshack.us/img328/7375/biberaek1.th.jpg) (http://img328.imageshack.us/my.php?image=biberaek1.jpg)
HROM (Cr)
(faktor tolerancije glukoze - FTG)
Covecije telo sadrzi 10-20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u celijama, a drugim delom je inkorporisan u aktivni organski molekul koji se naziva FTG i deponovan je u jetri.
Preporucene doze:
0.1-0.3 mg/d
Prirodni izvori:
Crni biber, zrna, psenicne klice, sir, dzigerica, pivski kvasac.
Uloga:
Trovalentni hrom, zajedno sa insulinom, deluje tako sto povecava koriscenje glukoze,
Ulazi u sastav enzima koji ucestvuju u metabolizmu proizvodnje energije,
Neophodan je za rast fetusa.
Deficit:
Zaostajanje u rastu,
Skracen zivotni vek,
Katarakta,
Atero i arterioskleroza,
Povisen krvni pritisak.
-
(http://img328.imageshack.us/img328/1392/1365lukpovrcewa8.th.jpg) (http://img328.imageshack.us/my.php?image=1365lukpovrcewa8.jpg)
JOD (J)
U nasem telu ima 20-50 mg joda. Od toga se izmedju 20 i 40 % nalazi i tiroidnoj zlezdi.
Preporucene doze:
Odrasli 150µg/d (0,15 mg) ili 20-40 gama na 1000 cal
Trudnice i dojilje 150µg/d
Prirodni izvori:
Jodirana so, crni luk, produkti mora, povrce koje raste na zemljistu bogatom jodom.
Sadrzaj joda u namirnicama zavisi od sadrzaja joda u zemlji i vodi. U povrsinskim slojevima zemlje je bilo mnogo joda, ali zbog stalnog ispiranja zemljista u mnogim krajevima nema dovoljno joda.
Uloga:
ulazi u sastav hormona tiroidne zlezde,
bitan je za pravilan fizicki i dusevni razvoj i za ocuvanje reproduktivne moci.
Deficit:
Oboljenje koje nastaje usled nedostatka joda naziva se struma ili gusavost.
Znaci oboljenja su:
patuljast rast,
mentalna retardacija,
suva, zuta, hladna koza i krta kosa,
promuklost i usporen govor.
-
(http://img219.imageshack.us/img219/482/hmekinjedc6.jpg) (http://imageshack.us)
KALAJ (Sn)
Preporucene doze:
1-3 mg/d
Prirodni izvori: mekinje i povrce.
Uloga:
Ulazi u sastav gastrina (hormon),
Neophodan je za rad svih vitalnih organa,
Zajedno sa vanadijumom ucestvuje u metabolizmu lipida kao katalizator oksido-redukcionih reakcija.
Deficit:
Usporen rast.
-
(http://img206.imageshack.us/img206/4134/mlecnija8.th.gif) (http://img206.imageshack.us/my.php?image=mlecnija8.gif)
KALCIJUM (Ca)
Kalcijum je mineral koji cini 2 % telesne mase. Kosti predstavljaju rezervoar kalcijuma. U metabolizmu kalcijum je usko povezan sa vitaminom D i K.
Preporucene doze:
Odrasli 1.0 g/dan
Trudnice i dojilje 1.3 g/dan
Apsorpciju kalcijuma pomazu vitamini A, C, D i F, gvozdje, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonicna kiselina, laktoza, proteini (aminokiseline koje sa Ca-fosfatima i Ca-karbonatima grade jedinjenja koja se lako apsorbuju), a otezavaju manjak hlorovodonicne kiseline i magnezijuma, stres, deficit vitamina D, oksalati (cokolada, spanaĂŚ), fitati, zrna zita, veliki unos masti (masti sa Ca grade Ca-sapune koji su nerastvorljivi i izlucuju se putem stolice). Diuretici mogu dovesti do izlucivanja kalcijuma iz organizma.
Prirodni izvori:
Mleko, mlecni proizvodi, badem, semenke, soja, cokolada, lisnato zeleno povrce.
Uloga:
Ulazi u sastav kostiju i zuba,
Odrzava normalnu razdrazljivost neuromisicnog sistema,
Neophodan je za normalnu koagulaciju krvi,
Pomaze metabolizam gvozdja u organizmu.
Deficit:
Poremecaj u okostavanju,
Smanjena koagulacija krvi,
Pojacana razdrazljivost neuromisicnog sistema.
-
(http://img99.imageshack.us/img99/179/mleko3hh6.jpg) (http://imageshack.us)
KALIJUM (K)
Jedan je od glavnih intracelularnih jona ciji je znacaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tecnosti. Od ukupne kolicine kalijuma 95 % se nalazi u celijama, a samo 5 % u vancelijskoj tecnosti.
Preporucene doze:
3-8 g/dan
Apsorbovanje kalijuma pomaze vitamin B6, a odmazu kafa, ekscesivan unos secera, kafa, alkohol, kortizoni i laksativi.
Prirodni izvori:
Sadrze ga gotovo sve namirnice u dovoljnim kolicinama, a najvise ga ima u mleku i mlecnim proizvodima, mesu, povrcu, vocu (suseno), vocnim sokovima i hrani iz mora.
Uloga:
Ucestvuje u odrzavanju acido-bazne ravnoteze i osmotskog pritiska,
Igra vaznu ulogu u kontrakciji misica (narocito srcanog misica), sprovodjenju nervnih impulsa, akciji enzima i funkcionisanju celijske membrane,
Znacajan je u procesu fosforilizacije i stvaranja rezervnog glikogena u jetrinim celijama.
Deficit:
Nedostatak kalijuma pri mesovitoj ishrani je prakticno nemoguc, jer gotovo sve namirnice sadrze kalijum u dovoljnim kolicinama. Do nedostatka moze doci usled gubitka kalijuma iz celija i to ako postoji sklonost ka acidozi, kod pojacanog misicnog rada, hipertireoidizma, dijabeta, visoke febrilnosti, gastroenteritisa i enterokolitisa.
Znaci deficita su: nocno mokrenje, slabost skeletnih misica, nepravilan i usporen ritam srca, zedj, pojava akni, suva koza, zatvor, nervoza, nesanica.
-
(http://img223.imageshack.us/img223/2227/povrcejf7.th.gif) (http://img223.imageshack.us/my.php?image=povrcejf7.gif)
KOBALT (Co)
Preporucene doze:
1microg;
Apsorbovanje kobalta pomazu bakar, gvozdje, cink.
Prirodni izvori:
Kosti, jetra, zeleno lisnato povrce, detelina, voce, semenke, zivinsko meso, mleko.
Uloga:
Sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12, pomaze bakterijama u digestivnom traktu coveka pri sintezi ovog vitamina,
Dokazano je da vec i male kolicine Co mobilisu gvozdje iz depoa i povecavaju sadrzaj feritina, tako da Co pomaze eritropoezu,
Pomaze stvaranje karotina u toku klijanja biljaka.
Deficit:
Usporen rast,
Perniciozna anemija.
-
(http://img223.imageshack.us/img223/7761/kostunjavops6.th.jpg) (http://img223.imageshack.us/my.php?image=kostunjavops6.jpg)
MAGNEZIJUM (Mg)
Magnezijum se uglavnom nalazi u celijama (intracelularno). Rezerva u nasem telu iznosi oko 35 g, a polovina te kolicine nalazi se u kostima.
Preporucene doze:
Odrasli 200 - 300 mg/d
Trudnice i dojilje 450 mg/d
Apsorpciju magnezijuma u organizmu pomazu vitamini B6, C i D, kalcijum, fosfor i proteini.
Prirodni izvori:
Badem, orasi, kikiriki, cela zrna, mekinje, leguminoze, mleko, riba.
Uloga:
deluje direktno na neuro-misicnu plocu,
neophodan je za normalnu funkciju vitamina C i delovanje vitamina B1,
ucestvuje u enzimskim procesima koji dovode do proizvodnje energije,
smanjuje nivo koagulacije,
stiti unutrasnji zid krvnih sudova od nastanka fibroze,
katalizuje iskoriscavanje masti, proteina i ugljenih hidrata.
Deficit:
Uzroci manjka magnezijuma su najcesce smanjena apsorpcija ili unos, steatoreja (masne kiseline sa magnezijumom stvaraju nerastvorljive soli), dijareja, malnutricija (smanjen unos proteina), alkoholizam, zatim povecani gubici (diuretici, dijareja) i razna druga oboljenja.
Usled deficita javlja se:
drhtanje,
grcevi,
emocionalna preosetljivost,
refleksi su promenjeni, najcesce pojacani,
vrtoglavica,
kod duzeg manjka moguci su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje koze, atrofija vezivnog tkiva, slabljenje skeleta
-
(http://img440.imageshack.us/img440/4779/jaje2120ds6.jpg) (http://imageshack.us)
MANGAN (Mn)
Ima ga u svim celijama u organizmu, a najvise u organima cije su celije bogate mitohondrijima (jetra, pankreas, bubreg).
Preporucene doze:
2.5-7.0 mg/d
Kod dece se daje 0.2 mg/kg telesne mase
Apsorpciju pomazu vitamini B1, E, fosfor i kalcijum, a odmazu ekscesivni unos fosfora i kalcijuma.
Prirodni izvori:
Jetra, bubrezi, zumance, zrna, leguminoze, mekinje, voce, zeleno lisnato povrce, repa, celer, kakao, caj.
Uloga:
Ima ulogu koenzima i aktivira mnoge enzime,
Pomaze sintezu hemoglobina,
Znacajan je za stvaranje tiroksina, hormona tireoidne zlezde,
Pomaze proizvodnju ugljenih hidrata i masti,
Vazan je za metabolizam kalcijuma i fosfora (rastenje).
Deficit:
Nepravilan razvoj kostiju,
Nervni poremecaji,
Sterilitet.
-
(http://img223.imageshack.us/img223/3449/ribe2bj4.th.jpg) (http://img223.imageshack.us/my.php?image=ribe2bj4.jpg)
NATRIJUM (Na)
Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tecnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u celijama.
Preporucene doze:
2.5 - 7 g/dan
Pri tezem fizickom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povecane i do 10 g.
Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kackavalji), jaja, povrce, hleb, psenicne klice, orasi, povrce.
Uloga:
Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi odrzavanja acido-bazne ravnoteze,
Potreban je za stvaranje hlorovodonicne kiseline u zelucu,
Ucestvuje u regulisanju permeabilnosti celije,
Odrzava osmotski pritisak,
Ucestvuje u regulaciji nervno-misicne razdrazljivosti.
Deficit:
Nedovoljno unosenje NaCl hranom praceno je gubitkom tecnosti iz organizma. Javlja se zedj, nesvestica, zujanje u usima pri stajanju, suva sluzokoza, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, bolni grcevi u misicima.
-
(http://img99.imageshack.us/img99/4953/kvasacpw7.jpg) (http://imageshack.us)
SELEN (Se)
("faktor 3")
Preporucene doze:
3 ppm/d (0.03 mg/d)
Vise od 15 ppm/d je toksicno.
Apsorbovanje selena pomaze vitamin E.
Prirodni izvori:
Dzigerica, pivski kvasac, prokelj, paradajz, luk, tunjevina, haringe, mekinje, psenicne klice, zrna.
Uloga:
"faktor 3" je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru,
podize imunitet,
deluje zastitno protiv zive, arsenika i kadmijuma,
ucestvuje u ocuvanju tkivnog elasticiteta.
Deficit:
naglo gubljenje telesne mase,
distrofija misica,
hemoliticka anemija,
masna jetra,
katarakta,
sterilitet.
-
(http://img99.imageshack.us/img99/1262/tn20060927191001hranaxl5.jpg) (http://imageshack.us)
SILICIJUM (Si)
U nasem organizmu ima 1.4 mg silicijuma. Nalazi se u vezivnom tkivu i rskavici. Starenjem se smanjuje kolicina silicijuma u kozi i arterijama sto ima za posledicu stvaranje ateroskleroticnih promena.
Preporucene doze:
Nisu ustanovljene. Hranom se dnevno unosi 5-10 mg silicijumove kiseline.
Prirodni izvori:
Mekinje i sva druga biljna vlakna.
Uloga:
Sastavni je deo kiselih mukopolisaharida (vezivo, rskavice, kosti, koza),
Bitan je za cvrstinu noktiju.
Deficit:
Usporen rast,
Poremecaj elasticnosti vezivnog tkiva.
-
(http://img440.imageshack.us/img440/6217/dc206e5c46d45ce411d038bob2.th.jpg) (http://img440.imageshack.us/my.php?image=dc206e5c46d45ce411d038bob2.jpg)
SUMPOR (S)
Preporucene doze:
Adekvatan unos proteina obezbedjuje dovoljan unos sumpora jer je ovaj element sastavni deo nekih aminokiselina (metionin, cistein, cistation, cistin).
Vitamin C i cistein preporucuju se pusacima i alkoholicarima u odnosu 1:3.
Prirodni izvori:
Meso, riba, zivinsko meso, jaja, sir, mleko, luk, slacica.
Uloga:
U vidu sulfata ima ulogu u odrzavanju acido-bazne ravnoteze,
Pomaze jetri u lucenju zuci,
Sa vitaminima B-kompleksa deluju na bazalni metabolizam,
Iz belog luka je izolovan sulfooksid alin koji ima jaku oksidacionu sposobnost,
Cistein pruza izvesnu zastitu od X i nuklearnog zracenja.
-
Jedan od veoma važnih minerala ya naš organizam je i BOR
Bora ima svuda u ljudskom organizmu, ali njegove najveće koncentracije su u kostima i zubnoj gleđi
on je veom abitan za održvanje zdravlja kostiju i resorpciji kalcijuma, magnezijuma i fosfora.
Najverovoatnije deluje na ćelijske membrane i na signalne puteve koji prolaze kroz membrane.
Bor utiče na metabolizam steroidnih hormona igra ulogu u pretvaranju vitamina D u aktivnu formu. Na taj način povećava resorpciju i ugradnju kalcijuma u kostima. Bor takodje povećava nivo muških polnih hormona.
Veoma se efikasno repsorbuje i izbacuje urinom.
Izvori bogati borom su voće i povrće, zatim soja , orah, ali nivo bora u ovim namirnicama pre svega zavisi od zemljišta na kom rastu.
Bora ima u
sušenom grođžu 4,47 mg na 100 gr.
sušenoj breskvi 3,24 mg na 100 gr.
badem 2,8 mg na 100 gr.
lešnik 2,72 mg na 100 gr.
sušena kajsija 2,12 mg na 100 gr.
avokado 2.06 mg na 100 gr.
suva šljiva 1,88 mg na 100 gr.
ribizla 1,73 mg na 100 gr.
pasulj 1,40 mg na 100 gr.
urme 1,09 mg na 100 gr.
crveno grožđe 0,05 mg na 100 gr.
šljiva 0,45 mg na 100 gr.
jabuka 0,32 mg na 100 gr.
kruška 0,32 mg na 100 gr.
kivi 0,26 mg na 100 gr.
narandza 0,25 mg na 100 gr.
Kada se govori o dozvoljenim količinama bora koje se preporučuju u toku dana nije poznato, ali siguran i dovoljan unos bora iznosi izmedju 1 i 10 mg dnevno.
Simptomi nedostatka bora se odražava na metaboliyam i najviše na kalcijum i magnezijum, a time utiče na sastav, strukturu i jačinu kostiju.. To dovodi do promena koje ukazuju na osteroporozu. Ovo se dešava zbog smanjene resorpcije i povećanog lučenja kalcijuma i magnezijuma. Ukoliko je nedostatak pračen nedostatkom magnezijuma dolazi do težih oštečenja .
Nedostatak bora utiča na stvaranje kamena u bubregu, smanjenu mentalnu opreznost i pojavu ostereoartritisa.
Ukoliko se unosi više od 3 mg. dnevno povećava se efekat estrogena kod žena u postmenopauzi, a takođe ima efekta na zdrravlje kostiju.
preparati koji u sebi imaju bora, smanjuju količinu fosfora , ali zato povečavaju količinu magnezijuma u krvi. Obe ove promene su značajne za razvoj kostiju.
Takodje bor se koristi u lečenju osteoartritisa, kao i za tretiranje bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i komponenta različitih sredstava za ispiranje usta, saniranje čireva u ustima, infekcije oka.