Topic: Sedim, pijem (kafu), pushim ...

[Lazic]

Ma tu je..Nego je lenja da pise hehe.

[Leyla]

bubo javi nam se bar jednim smajlijem 

[Filly]

Bubo sta se desava? jesi li pocela nesto da radis? Ima li bilo kakvog pomaka? Javi se!!!

[Lenja buba]

E, ljudi, pozdrav svima

Josh ste me i nasmeshili svojim komentarima

Medena, nisi me uvredila nichim, taman posla, chak bih se slozila sa svim shto si napisala. Jedino shto meni ne moze niko da pomogne, na zalost, ako ja to sama ne reshim. Mogu da me kritikuju svaki dan koliko hoce, ali ja imam mehanizam da se iskljuchim i praktichno i ne slusham. Medjutim, u chasu kad meni klikne u glavi i pokrenem se - tada mi nichiji komentari i ne trebaju, prosto sam sama dovoljno reshena da uradim tu stvar. Depresivna jesam, meni treba tableta za podizanje volje, a kad ima volje onda sve ide lako. Ovako, vuchem se kao crv po kuci, odradim koliko moram, sve me mrzi, ceo dan mi ode u vetar. Ima pravo Lazic, mrzi me i da pishem. Najgore je shto je to jedan krug koji kad se zavrti ne daje velikih mogucnosti da se iz njega izadje. Bila sam pochela onako nekim, za mene, nadljudskim naporom, trajalo je to 15-ak dana, a onda su me omeli rodjendani jedan za drugim, pa praznik, i znate shta - onoga ko je slab sa voljom nije teshko skrenuti s puta. Vec sedam dana gledam taj bicikl i kazem sebi da ponovo treba da mu se vratim, napolju je lepo vreme i za shetnju je divota, a ja se uhvatila lezanja i gledanja filmova, chitanja knjiga i ne mrdam. Imala sam ponudu da idem sa drustvom na izlet na Kosmaj, bash danas, i ladno sam ih iskulirala. Ako i pomislim da bih recimo da proshetam poslepodne, ta misao mi otpadne koliko u roku od 2 sata. I tako ... shta da vam pricham

Sve sam nekako uverenija da bi mi trebao trener, neko ko ce da me tera, prema kome cu imati obavezu, neko ko ce da me forsira da radim, jer bojim se da ovako sama necu da odmaknem od pochetka. A opet, shto bi se iko baktao sa lenjom bubom, ko da nema drugih, spremnijih za saradnju, zar ne?!

Dakle, moj glavni problem je volja, kako to povratiti? Kritike ne pomazu, grdnja ne pomaze, ja samoj sebi nisam dovoljan motiv, nemam cilj, nemam viziju ... imam samo neku zelju (u tragu) da budem zgodna i zdrava.

Ili je ovo vec problem za psihijatra

[Filly]

Ljubav...cini cuda...

[Lenja buba]

E ova ti je zlatna, ka u Njegosha

Ma naravno, mene ljubav pokrece takodje, ali ni toga nema. Dakle, u se i u svoje kljuse ...

[Deni]

Hmm, a mozda ljubav prema sebi i svom telu?

Nekako, vecina nas zena kada se odluci da krene da radi na sopstvenom telu polazi od one osnovne crte subjektivnosti i sebicnosti koja kaze - ma mogu ja to mnogo bolje. Mogu da izgledam kao nekada, a mozda cak i bolje nego nekada. Imam jedan zivot i samo ovo telo.

Zbog cega dozvoliti sebi da kada stanemo ispred ogledala imamo vecito opravdanje - sutra? U cemu je caka? Po cemu je to sutra bolje od danas? Da li je u pitanju energija ili mrzovoljnost?

Negde verujem da smo svi u dubini svoje duse lenjivci. Sve nas mrzi, hedonizam nam se usadio u dusu i telo. Lisavanje jednako je uskracivanju necega za cime nase telo zudi. Hmm, problem je koliko zelimo da uskratimo jedno da bismo dobili drugu. Cudno je kako je zivot jedna velika vaga, da bi nesto dobio, nesto moras da oduzmes. Vezano za Vas slucaj, pitanje je koliko mozete da pobedite lenjost, a koliko ce ona pobediti Vas?

Ma hajde da priznamo, nikom se ne ide ni na posao, lakse bi bilo da smo kod kuce, da imamo dva crnca koja nas hlade i koja nam prinose raznorazne djakonije. Bilo bi lakse, ali manje zanimljivo. U tome i jeste car zivota. Pokrenuti se u jednom, udaljiti se u drugom, ali zadobiti trece.

I zasto biste morali svega da se lisite u startu? Zasto ne bi na primer, smanjili deo ili kolicinu hrane koju unosite? Rezultat bi sigurno dosao, sporije, ali bi se pojavio, a nakon toga, polako, mozete da izbacujete u te delove u ishrani koji su losiji. Malo po malo, mozemo da vidimo napredak, a jednom kada on dodje, nista ne moze da nas zaustavi da zelimo vise i da zelimo jos.

Mozda gresim, ali verujem da mrzovolja koja se ispoljava kod Vas ima korene koji se nalaze u nezadovoljsvtu sobom. Sama konstatacija, ja sam losa, moze da bude dobar pocetak, ali prestaje da bude motiv kada nam se nalazi jaaako dugo u glavi. Nezadovoljni sobom, nezadovoljni okolinom, neraspolozeni za bilo sta.

I sta Vam ostaje? Umesto da vodite i uzivate u zivotu, Vi se prepustate zivotarenju. Da li je to smisao?

[Filly]

odlicno napisano...
svidja mi se to razmisljanje...
 

[Deni]

 , hvala.

Pazi, to su neki od nacina kojima sam sebe ubedjivala da je krajnje vreme da pocnem da volim svoje telo, a ne da ga se stidim.

I uspeva, polako, ali uspeva. Pre neki dan sam pri kupovini pantalona obukla 36, skapirala da su mi velike u struku, ali da me gooza koci. To je bila vise nego dovoljna motivacija.

Mozda i Buba, moze da nadje nesto tako.

[Filly]

Razumem te, ja obicno trazim motivaciju u sebi a ne u okolini...Ne trazim nesto oko mene sto ce mi dati jak razlog da nesto pocnem...Ja sam dovoljan razlog i ambicija da iskusam sebe i svoju izdrzljivost u svemu, pa i u vezbanju i disciplinovanoj ishrani...Najmanje sto zelim je da sebe razocaram...Vazno je da ja znam da mogu i to mi je dovoljan i jak motiv da istrajem u svemu sto naumim...
Kako ja uvek kazem ne uspevaju pametni nego uporni...

A zelju i motiv za sve treba naci u sebi...ako to mozes onda je sve ostalo lako...Ako nesto jako zelis ucini sve da do toga dodjes i nikako ne odustaj jer je onda sve sto si poceo bilo uzaludno...i izgubljeno vreme...