Topic: Program vezbanja i ishrane za bubrezne bolesnike

[bubreg]

S obzirom da ova tema nosi naslov – program vežbanja.... za one koji imaju probleme sa bubrezima - e ovako da i ja nešto kažem:
- Što se tiče vežbanja, u periodu pre zakazane intervencije-operacije izbacivanja kamena, pripreme koje treba da prođete su takve da ćete se i bukvalno navežbati. Ali stvarno!

Pre toga, da naglasim, da se operacija koju ću da radim ili bih to pre nazvao intervencijom zove, tj. ovako piše u mom slučaju:
Prijemna dijagnoza: CALCULUS URETERIS DEX. incl.
Planirana operacija: URS I dex

Dakle, kada mi je zakazan datum za intervencijom u Dragiše Mišović, dobio sam i «brdo obaveza» šta treba da obavim (to je zato što će oni istog dana, po prijemu i da mi urade intervenciju), a to je ovaj «program vežbanja» u 7 tačaka:
1. Krv i mokraća     
2. Urinokultura
3. RTG pluća
4. EKG
5. Elektroliti  ( Na, K, C1, HCO3 )
6. Internistički nalaz
7. Anesteziološka ambulanta klinike - tu sve nalaze predati

1. Krv i mokraća.  Prvi «program vežbanja» sastoji se iz TRI DELA. Odete od lekara da vam napiše uput za analizu krvi i mokraće. Drugi korak - ujutru date krv i mokraću. Treći korak – podižete rezultate.  Jednostavna vežba, zar ne???   
2. Urinokultura - ovo nema veze sa mokraćom iz ove prve tačke. Ovde hoće da provere da li  ima bakterija u mokraći.
Vežba broj 1: Kupite u apoteci POSEBNU posudu za urinokulturu ( pitajte kako se koristi). Korak br.2, ujutru to odnesete u Dom zdravlja. ( Oni to dalje šalju u gradski zavod na bakteriološki pregled i posle nekoliko dana stižu rezultati ). Korak br 3 - idete opet da uzmete rezultate.  To je vežba br 2! Lako, je l da?   

3. Snimanje pluća se naravno zakazuje, ali pokažete papire da imate intervenciju i primiće vas odmah. Naravno, i za ove rezultate dolazite tek - sutra!   
I još nešto   Ako još svuda kažete da imate krv u mokraći - a ja sam stvarno imao -  odmah vam se otvaraju sva vrata. To sam ukapirao još na EKG pluća.    
Ova na EKG je htela da me primi samo nekoliko dana pre operacije. Pa kad bih stigao sve da završim, a šta sam sve imao??? Ali čim sam pomenuo - krv u mokraći - odmah me uvela na snimanje!!!

4. EKG pluća...  ovo sam obavio malo brže, naravno i ovde se čekalo, ali za 2-3 minuta, legao, ustao i očas posla gotovo!

5. Ovu tačku nije radio dom zdravlja, već privatna laboratorija, srećom tu je bila jedna u blizini i tu izvade krv i sve provere. I naravno, za rezultate morate doći ponovo! Dakle, shvatili ste, dajete nešto na analizu i kasnije idete za rezultate. Prilično dobre vežbe, a?   

6. I kad se sve ovo skupi, onda se ode kod INTERNISTE da i on nešto "nažvrlja". Isto sve kao i prethodne tačke... svuda su redovi, gužve... čekanje i čekanje... ( ponesite dva mobilna telefona, eto da se igrate, ako vam na jednom iscuri baterija...   

7. I kad skupite svo to «brdo papira» idete u anesteziološku ambulantu klinike ( ja govorim u primeru Dr. Mišović, a za druge ne znam ) i predajete sve to anesteziologu. I to je to. I zatim sledi čekanje datuma za razbijanje 

Plus, što je meni doktor rekao i to - da ako ne uspeju da razbiju kamen, da će onda da ga vrate nazad u bubreg, pa onda idem na ESWL, ali ne kod njih, nego u Klinički centar...  E, pa, cvrc! 

Dakle, vidite koji je to posao, koje smaranje i cimanje da bi se izvadio jedan kamenčić!!!!??

Eto, to vam je program vežbanja, u sklopu ove teme ..................       

[Tijana]

Tumačenje biohemijskih analiza krvi (Povišene i smanjene vrednosti kreatinina, amilaza, bilirubina, transaminaza, CRP, GGT, holesterola, triglicerida,...)

Autor: dr Sonja  Ilić   

tumačenje-biohemijskih-analiza-krvi-povišene-i-smanjene-vrednosti-kreatinina-amilaza-bilirubina-transaminaza-crp-ggt-holesterola-triglicerida
Stalno smo u dilemi da li su naši biohemijski parametri laboratorijske analize u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni ili sniženi. Zbunjuju nas i stručni medicinski termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein(CRP), transaminaze, GGT,... šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu.. Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati sa da sve odgovore na vaše dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize.
Alkalna fosfataza (ALP)
Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne kiseline i alkohola. Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.

Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za muškarce; 68-234 U/l za žene.

Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod trudnica u trećem trimestru trudnoće.
Gama glutamil transferaza (GGT)
GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najviše -GT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.

Normalne vrednosti su 8-40 za muškarce i 5-35IJ/I za žene.

Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroničnog hepatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primarnih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane bolesti i zloćudnog tumora pankreasa.
Aminotransferaze (Transaminaze)
Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).

Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije ili toksičnog ošćtećenja jetre, ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda.

Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću,  manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.

Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I

Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).
 
Alanin aminotransferaza (ALT)

Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (hronični i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.
Alfa amilaza
Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.

S-alfa amilaza –normalne vrednosti: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalne vrednosti: - 0-450 IJ/I

Amilaza je povišena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda (mumps), a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.
Kreatin kinaza (CPK)
CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak.

Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva - srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.
Laktat dehidrogenaza (LDH)
LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.

Povišen je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, šoku, hipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj žutici, bubrežnim bolestima, metastatskom karcinomu, kod svih stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe, i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.
Bilirubin
Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica.

Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L.

Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u žuči ili virusna upala - hepatitis (A, B i C). Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.

Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Urea
Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.

Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l.

Povišena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede.

Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.
Kreatinin
Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.

Normalne vrednosti: 53-124 umol/l

Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma.

Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.
Mokraćna kiselina (urati)
Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

Normalne vrednosti: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L.

Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima), a razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.

Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.
Lipidi
Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.
Holesterol
Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.

Normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l.

Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.

Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
HDL-holesterol
Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L.

Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.

I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
LDL holesterol
LDL kolesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu

Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L.

Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze
Trigliceridi
Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L.

Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres.

Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.
Ukupni proteini
Proteini su gradivni materijal čovečijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd.

Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronične upale).

Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.
Albumini
Albumin je protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.

Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.
Glukoza
Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.

Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l.

Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes mellitus, feohromocitom, teške opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom.

Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.
Glukoza tolerans test (OGTT)
Dijagnoza šećerne bolesti ili drugih oblika poremećaja u metabolizmu ugljenohidrata potvrđuje se izvođenjem klasičnog testa tolerancije na opterećenje glukozom (OGTT). OGTT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomoću kojega se može prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncentracija glukoze je, nakon opterećenja organizma glukozom, povišena i u testu se određuje vreme za koje će koncentracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaša fiziološko uzimanje hrane pod standardnim uslovima.
Gvožđe
Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Normalne vrednosti: 8,9-30 umol/L.

Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posljedica nedostatka gvožđa u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvožđa (nefroza, nefritis, teža krvarenja) ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije, autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).

Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.
TIBC I UIBC
Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Od količine transferina u serumu zavisi koliko se gvožđa može vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvožđa u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan deo transferina ima vezano gvožđe, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasićen. Taj deo transferina koji još može vezivati gvožđe zove se nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa, UIBC (unsaturated iron binding capacity).

TIBC je smanjen u cirozi, hemohromatozi, nefrozi, hroničnim infekcijama i malignim bolestima, kod razaranja crvenih krvnih zrnaca, uremije.

Porast TIBC-a se često javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvožđa u organizmu, kod nekroze jetre zbog otpuštanja feritina, kod žena koje koriste oralne kontraceptive, kod anemija, krvavljenja, trudnoće i akutnog hepatitisa.
Elektroliti
Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.
Kalijum
Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.

Normalne vrednosti: 3,8-5,3 mmol/l.

Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.

Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze, povraćanja, proliva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tečnosti, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraćanjem ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza).
Natrijum
Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu.

Normalne vrednosti: 139-154 mmol/l.

Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv), traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema.

Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (pneumonija).
Hlor
Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu.

Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povraćanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti, prekomernog znojenja, poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze.

Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.
Magnezijum
Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešće intravenski ili u vidu injekcija.

S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre.
Kalcijum
Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%), Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.

Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.
Fosfor
Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.

Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D.

Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod preterane konzumacije alkohola i kao posledica uzimanja nekih lekova smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremećaja acidobazne ravnoteže.



Preuzeto sa sjta " Stetoskop "

[Tijana]

@ BUBREG @

Sada je zvanicno " pokriven " prvi deo naslova ove teme...

Ima preko 170000 otvaranja ove teme, ali je verovatno manji broj ljudi i pregledao temu.
Mada moram priznati da je cifra  zavidna, a naravno da mi je drago ukoliko neko moze ovde da pronadje nesto i za sebe ...

Hvala ti na pohvalama, ali to samo znaci da nesrecnih ljudi sa ovim problemom ima veoma mnogo.

[bubreg]

Pa eto, pokrivamo, da ljudi koji kasnije traže info u vezi ovoga, ne bi lutali, kao mi

Jedna mala ispravka, sad sam video, ne znam kako mi je to promaklo, verovatno u brzini u kucanju, zamenio sam mesta.

Piše: 3.... To sam ukapirao još na EKG pluća... Treba da piše: "...na RTG pluća".

I pod 4 treba da bude: EKG SRCA, ovo sam obavio malo brže...   ( a ne: EKG pluća) Hahaha...!

Naravno, oni koji ovo znaju, oni su ukapirali i bez ovog objašnjenja. Pozzz


 

3 ....To sam ukapirao još na EKG pluća....

4. EKG pluća...  ovo sam obavio malo brže

[bubreg]

Evo mene. U pon. sam primljen u Dragiše Mišović i u utorak sam već dobio otpusnu listu i stigao kući...

Intervencija je bila u pon, pošto sam već imao sve spremljeno, tamo su mi izmerili pritisak ( krv mi NISU opet vadili) i posle nekih 2-3 sata, u salu. Rekli su mi da će mi ipak dati skroz anesteziju i moram da priznam da su to baš majstorski izveli, nisam ni primetio da sam lagano tonuo u san.  Naravno, kad sam se probudio to sam skontao, baš su elegantno izveli.

I gle, čini mi se da sam se veoma brzo i probudio: - Je l ovo već gotovo? Pitam sestru koja je bila pored mog kreveta, kaže - reći će vam doktor! - ? - Ja sam samo anesteziolog! - odgovori uz smešak. - OK!
Ali čudan odgovor??  ( U stvari, ako je nešto dobro i gotovo, onda ti odmah to radosno i kažu! Zar nije tako? A ako nije dobro, upravo ovako rade - prebacuju odgovornost  )

Dakle - pošto sam bio pod totalnom anestezijom - pokušavao sam da pitam nekog, da saznam nešto više, ali nisam uspeo, i tek od doktora iz popodnevne vizite - smene "kao" saznam da mi je kamen razbijen, i da su mi stavili sondu. Dakle, sve je OK! I javljam mojima da je sve super! Gotovo!
A i osećao sam bolove, naročito kad sam išao da mokrim, stvarno, kao da te neko seče žiletom. Sada znam Tijana! Kad god sam išao do wc-a, osećao sam se kao da idem na mučenje!

I tek jutros, na viziti, SAZNAM PRAVU ISTINU - od tog doktora koji je i radio taj zahvat, da se kamen pod udarima te metode zvane LITOTRIPSIJA, povukao NAZAD u bubreg! I predlaže mi da radim ESWL na Kliničkom ili VMA. Dakle, kamen NIJE ni razbijen!!!

Kakav šok za mene!!!??????????????????????????  A ja sam bio u ubeđenju da mi je kamen razbijen!!! 

Što je za mene razočaravajuće - niko da mi kaže istinu. Izbegavali su me da mi kažu. Kao da je to strašno???? Pa ovako mi je bilo još gluplje!
A baš sam dan ranije to i primetio i rekao pacijentu u sobi - ovo kao da si u nekoj špijunskoj tajnoj službi??? Niko ne sme nikakvu informaciju da ti da? Čim pitaš nekog lekara, svi ono kao nešto žure, kratko odgovaraju, i od tebe gledaju što pre da ZBRIŠU, jer zašto baš oni da ti kažu istinu???
A svi je od lekara znaju. Je l imaju kolegijum, imaju sastanke, tamo oni sve ispričaju o svim pacijentima! Znači, znaju svi lekari!!!

A ja sam bio UBEĐEN da mi je kamen razbijen i da sam bar jednu brigu smanjio ( jer imam još dva u bubregu). 

I tako.... Šta da se radi.... 
Pošto je kamen bio valjda u kanalu ispred samog bubrega, zato nije imao kud, pa je otišao u bubreg. 
Ubačena mi je bar sonda da ne može da uđe opet u kanal.

Dobio sam otpusnu listu, i predlog - da se radi ESWL na Kliničkom ili VMA.
Otišao sam već i do lekara opšte prakse, i uzeo uput za ESWL. I tako...   haos....

[Tijana]

Bas mi je zao sto nisu uspeli da ti razbiju kamen...i mogu da zamislim koje razocarenje si doziveo kada su ti saopstili sta se desilo.
Dobro mi je poznat taj osecaj kada svi znaju sta se desava,a ti ne znas...., a ti znas da oni znaju..., a oni znaju da ti znas da oni znaju.....ceo krug neizvesnosti...
Tako blizu, a tako daleko.
Nadam se da ces imati vise srece sa ESWL-om i da ce i to uskoro da se desi.
Gde planiras da radis ESWL?

[bubreg]

Ili na Kliničkom ili na VMA. Pa gde bude manja gužva... Nemam pojma. Po prvim saznanjima, čujem da se čeka dosta dugo...  Sutra idem na Klinički, pa videću šta će mi reći...

Tijana da te pitam, kada trebam da mokrim, osećam da me ispod desnog rebra na leđima steže neki mišić, tamo gde mi je desni bubreg. Pretpostavljam da je to bubreg.
I dešava se, da kada trebam da mokrim, da moram ODMAH da idem da mokrim, nema čekanja ni sekunde, inače taj mišić počne da me steže sve jače i jače - da to baš jako boli - da moram odmah u wc.

Dakle, ta bol počne da se javlja samo kada dobijem signal da trebam da izbacim mokraću. U bubregu je sad i ovaj kamen koji je vraćen iz kanala, a meni su stavili sondu.

Je li to ima veze sa ovom sondom ili zbog ovog "novog" kamena u bubregu??? Je li znaš nešto više ovome? Šta se zbiva? Koji je razlog nastanka tog bola? 

Pozz

Gde planiras da radis ESWL?

[bubreg]

Kako čujem od nekih za taj ESWL, mnogi su se žalili, može lako da se desi da ti umesto razbijanja kamena, lako "razbiju" bubreg. Kažu da je potreban dobar "nišandžija".
Ovi na Kliničkom su mi zakazali ESWL početkom aprila. U petak idem i na VMA u vezi ESWL, pa videću šta će mi i oni reći.

Ne znam, da li je možda bolje da uradim klasičnu operaciju??? I povadim sva tri kamena i gotovo!
Nego ovako - da l će da mi razbiju taj kamen ili neće, šta će biti sa ona manja dva kamena,  ne bih želeo da mi neko ošteti bubreg...

Piše mi u otpusnoj listi, kada su mi ušli u kanal, da su naišli na kamen MRKE BOJE.
Piše:
"... i ureterorenoskopom se uđe u desni ureter, i dođe do visokog lumbalnog segmenta uretera, gde se nailazi na MRK kamen, ovalan, neravne površine. Sledi litotripsija, ali se nakon nekoliko udara, kamen vraća u bubreg. Stavljena je JJ sonda. Preporučuje se ESWL metoda."

Oni su naišli na MRK KAMEN, što po meni znači da je verovatno TVRD??? Ili ne mora da znači???

[Tijana]

Caos...

Hm, odakle da krenem...

Bol koji ti se javlja jeste sigurno bol bubrega.
Jedan od ynakova kamenja u bubregu jeste i taj koji su upravo opisao : Ucestalo bolno mokrenje.
JJ sondu ces osetiti kao neko grebuckanje sa prednje strane ispod donjeg rebarnog luka ( tj. to ti je sam ureter bubrega za koji je ona fiksirana )
Sada se vec ne secam dobro, ali je sigurno negde predhodno napomenuto, ali cini mi se da ces s vremena na vreme osetiti i male bolove duz postavljene sonde ( grebuckanje )
Ni meni se ne svidja ta metoda, cula sam da je veoma bolna, a naravno uvek moze da se desi i to sto si i sam rekao.
Sta da izaberes u ovom slucaju ne bih zelela da te savetujem, ali u svakom slucaju razmotri opcije koje imas, razgovaraj sa doktorima, raspitaj se koji je za ESWL lekar dobar.

Pocetkom aprila u Klinickom centru - koji dan, koji doktor, imas li informacije ?

Veruj mi da ne znam sta bi znacilo " Mrk kamen " ali me takodje asocira na ono sto si i sam zakljucio.

[bubreg]

Pa nas su tamo na Kliničkom "poređali" za KONZILIJUM. Predali smo knjižice i posle su nas prozivali, i kako ko preda snimak, ovaj neki doktor, ne znam ni kako se zove, tu pored glavne sestre ( Ceca se zove) samo je pogledao snimke, i zapisao mi je 2 april, dao mi uputstvo šta sve trebam da spremim, isto kao za dr.mišović - EKG, urin, urinoklutura... itd. Dakle, niti me je nešto pitao, niti su mi dali priliku da ja nešto pitam, jer iza mene je bilo još dosta ljudi koji su čekali. Oni su to na brzinu samo prošli, sve u nekoj žurbi, da nisi ni mogao nešto da pitaš, tu je bio taj doktor, glavna sestra i još jedna sestra koja je upisivala ko je kada zakazan...

Pocetkom aprila u Klinickom centru - koji dan, koji doktor, imas li informacije ?