Marija Savic-Sreckovic
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fexyu-fitness.com%2Fupload%2Ffiles%2Ffu2cafjzk65gca12sn3g.jpg&hash=a9e0b139a3784139175a8ffa5b568cf725885220)
NAME:Marija Savic-Sreckovic
AGE: 33
HEIGHT: 162 cm
WEIGHT: 52 kg
OCCUPATION: Personal Trainer
HOBBIES: modeling, alpine skiing, snowboarding
GOALS: To be a role model for her son
STATUS: Married with one child
Intervju sa Marijom Savić
Postala sam Mis Fitnesa
pokušavajuci da smršam nakon porođaja
Marija Savić Srečković, kad je o fitnesu reč, u Jugoslaviji nema premca, u Evropi je peta, a u svetu osma. Iako pitanje “Kako se postaje Mis Fitnes” nije naročito originalno, u njenom slučaju je gotovo neizbežno, jer se Marija bavi sportom o kome se kod nas mnogo priča, a malo zna.
U našim uslovima, put do titule Mis fitnes je veoma mukotrpan, jer nemamo dovoljno informacija o takmičarskom fitnesu. Sama takmičenja se odvijaju u tri kruga", kaže Marija. "Prvo na scenu izlazimo u večernjim haljinama, To je prilika da se pokaže šarm i ženstvenost. Haljina mora da bude odabrana sa ukusom, baš kao i prateći detalji, a sve to treba poneti na najlepši mogući način. Uvek se pitam kako se u toj fazi vrši rangiranje, jer je svaka devojka lepa na svoj način. U sledećem izlasku akcenat je na fizičkom izgledu, odnosno skladnosti građe. Žena koja se bavi fitnesom treba da sačuva ženstven izgled, a ne da ima bodi bilding strukturu. Za razliku od bilderki, kod nas mora da postoji racionalno potkožno masno tkivo. One, kad su pred žirijem, naprežu mišiće, da bi bili još izraženiji, dok je naš stav maksimalno opušten. Posmatra se definisanost ramena, struka... Visina i težina su nebitni, mada indirektno utiču na utisak. Više devojke imaju izduženije mišiće, stoje mnogo lepše. U trećem krugu se ocenjuje koreografija, gde dolaze do izražaja sve vaše sposobnosti. Sve što umete da izvedete, morate lepo da ‘upakujete’, jer četrdeset posto bodova, koje u tom delu takmičenja možete da osvojite, ide na ‘šou efekat’. Dakle, vrlo je bitan i izbor muzike, kostim, kombinovanje elemenata..."
Imala sam dvadesetak kilograma viška
• Kada ste se prvi put takmičili i kako ste, uopšte, došli u tu konkurenciju?
- Ne mogu da poverujem da je od tada prošlo već pet godina. Devedeset osme godine je održano prvo državno prvenstvo, u organizaciji "California fitnes"- a, koja je, praktično, donela taj sport u našu zemlju. Prijavila sam se na preporuku profesora sa Fakulteta za fizičku kulturu, koji je smatrao da je to prava stvar za mene. Pošto nije bilo osobe koja će mi reči "ovako treba da se spremaš, ovako obučeš, uradiš ovo ili ono", oslonila sam se na satelitske programe specijalizovane strane časopise. Naravno, početni rezultati na internacionalnim takmičenjima nisu bili fascinantni, ali sam se, iz godine u godinu, pela po jednu ili dve stepenice. Prošle godine sam došla do petog mesta u Evropi, što je jedan od mojih najvećih uspeha. Taj plasman mi je mnogo više značio od osvajanja osmog mesta na svetskom prvenstvu.
• Da li je tačna priča da ste fitnesom počeli da se bavite zato što ste želeli da skinete višak kilograma, koji ste stekli za vreme trudnoće?
- Treba imati u vidu da je kod mene postojala određena osnova, jer sam kao devojčica trenirala sportsku gimnastiku. Medjutim, ovako nisam izgledala ni pre porodjaja, a za vreme trudnoće sam, svojom greškom, dobila dosta kilograma, kad sam se porodila, imala sam višak od dvadesetak kilograma, koji je trebalo eliminisati.
• Kako ste to uspeli?
- Uz mnogo, mnogo napora. Najpravilnije je reči da se mora uskladiti program ishrane i fizičkih aktivnosti. Dakle, kilograme sam izgubila zahvaljujući satima i satima trčanja po stadionu i Koštunjaku, ali to nije bilo dovoljno, jer su mišići bili opušteni. Tek kad sam se posvetila fitnesu, uspela sam da svoju figuru dovedem do nekog svog maksimuma.
• Da li je bilo trenutaka kad ste pomišljali da dignete ruke od fitnesa?
- Lagala bih kad bih rekla da nije bilo dana kad sam bila jako umorna, jer nije lako, istovremeno, ispunjavati obaveze majke i supruge i baviti se sportom. Medjutim, osetila sam da me treninzi toliko ispunjavaju, da sada bez njih ne bih mogla. Prava stvar je kad devojka ili žena vežbanje shvata kao potrebu, a ne kao obavezu. Nema svrhe uplatiti termine i ići na fitnes samo zato što ste dali pare. Divno je kad posle vežbanja, ma koliko bilo naporno, osetite zadovoljstvo što ste se izborili sa, ne znam, kolikim brojem trbušnjaka, odredjenom minutažom na traci ili serijom vežbi koje mrzite, ali su korisne.
Moj režim ishrane je surov
• Posle koliko vremena se dodje do "zavisnosti od sporta"?
- Nema boljeg motiva od rezultata, a kada će se oni pojaviti - krajnje je individualno. Ja sam posle godinu dana izgledala toliko drugačije, da su to svi primećivali. Svaki mišić je dobio svoj oblik, a to vas, opet, tera da sve to bude još bolje ili drugačije.
• Pretposavljam da bi vaš režim ishrane, većina, okarakterisala kao surov?
- Sigurno je da se znatno razlikuje od uobičajenog. Nema masti i šećera, jede se samo barena hrana ili pripremljena na roštilju, o prženju nema ni govora, voće se jede samo do podneva, jer sadrži voćni šećer, slatkiše treba zaboraviti... Koristim dodatke ishrani, od kojih ljudi ovde pomalo zaziru, jer ne znaju o čemu se, zapravo, radi. U današnje vreme je, čak i kad se pravilno hranite, jako teško zadovoljiti dnevne potrebe za vitaminima, mineralima, proteinima... Moram da naglasim da to, ni u kom slučaju, nisu nedozvoljena sredstva, već preparati koje koriste svi vrhunski sportisti.
• Malopre ste, u neobaveznom razgovoru, rekli da vam je najinspirativniji rad na koreografiji tj. ovladavanje elementima plesa. Da li sami osmišljavate pokrete ili imate učitelja plesa?
- Prošle godine sam počela da saradjujem sa Gocom Orešćanin iz novosadskog džez balet studija "Viva dens". To je, za mene, bilo prekrasno iskustvo, a Goca je i autor koreografije s kojom sam nastupila na evropskom i svetskom takmičenju. Ta naša koreografija je bila veoma zapažena, jer je, na neki način, bila najelegantnija. Već sad se radujem pripremama u Novom Sadu, koje će prethoditi takmičenjima na koja idem u septembru.
• Iz kojih zemalja su takmičarke koje postižu najbolje rezultate?
- Iz Amerike, odakle je fitnes i potekao, i Madjarske. Kad imate u vidu da fitnes čini malo glamura i mnogo sporta i atraktivnih elemenata, jasno vam je da se savršeno uklapa u američko poimanje zabave. Madjarice imaju jako dobru gimnastičku školu. Doduše, znanje iz gimnastike nije neophodno, ali predstavlja veoma dobru osnovu. Madjarska je prva evropska zemlja koja je taj sport preuzela iz Amerike, pa je- samim tim -nekoliko koraka ispred ostalih. Nisu nedostižni, ali treba imati u vidu da je njihovo državno prvenstvo neretko kvalitetnije od evropskog. Kod njih je tako velika konkurencija, da im je i "rezervna klupa" izuzetno jaka.
Žena je najlepša sa trideset
• Da li postoji neka starosna granica za žene i devojke koje se takmiče?
- Propisana je samo donja granica, a to je šesnaest godina. Gornja ne postoji, ali nisam upoznala ni jednu takmičarku stariju od trideset i pet godina. Najbolje rezultate postižu devojke i žene kojima ne manjka samopouzdanje, koje znaju šta hoće, koje su
svesne zašto su tu i koliko su rada uložile. Po nepisanom pravilu, pobednice imaju oko trideset godina, a jedna sudija je prokomentarisala da su žene u tim godinama najlepše.
• Da li držite časove fitnesa, pri tom ne mislim na one koji žele da se takmiče, već na devojke i žene koje se priželjkuju da imaju telo kao vi?
- Sada ne mogu da se pozabavim časovima, jer bih zbog takmičenja morala da pravim pauzu od jula do kraja godine. Ne bi bilo korektno sa nekim raditi par meseci, a onda reći "Nadjite nekog drugog, dok se ja ne vratim". Najviše bih se radovala kada
bih otkrila talentovane devojčice, na koje ću preneti svo znanje koje sam sama sticala proteklih pet godina. Kad dodje vreme da idu na takmičenja, bila bih uz njih, jer znam koliko je meni nedostajao neko ko bi, tih dana, bio uz mene i brinuo o organizacionim i mnogim drugim detaljima.
• Koliko vremena, u toku dana provedete na treningu?
- Sve zavisi od toga da li se pripremam za neko takmičenje ili ne. Generalno, u teretani provodim sat do sat i po, šest puta nedeljno. Osim toga, tri puta nedeljno po sat i po vežbam u sali. U jeku priprema, kad se radi na novoj koreografiji, skoro da ne znam ni kad udjem, ni kad izadjem iz sale.
• Koliko bi trebalo da vežbaju žene, koje neće da osvajaju titule, vec da lepo izgledaju?
- Minimum je tri treninga nedeljno. Time se može poboljšati forma, ali se za postizanje vidljivih rezultata mora svakodnevno vežbati. Kad se stvori dobra osnova, održavanje ne predstavlja problem.
• S obzirom da je vaš suprug glumac, sigurno vam nije lako da uskladite obaveze. Da li je on od samog starta bio vaš verni navijač ili je bilo dana kad je govorio: "Ti i taj tvoj fitnes"?
- Bez njegove podrške bi bilo teško napredovati. Mada me je od početka podržavao, postoje trenuci kada mu je dosta mog fitnesa, jer sam često odsutna. Nikada do sada nije uživo odgledao neki moj nastup. Nažalost, moja takmicenja - mada nisu tako česta kao njegove predstave – uvek se održavaju u vreme kad je on najangažovaniji. Medjutim, pred svaki moj polazak na takmičenje, kaže mi:
"Verujem da si najbolja".
Brankica Treskavica
Lepota&Zdravlje
jul,2002