Topic: Skijanje

[Igy81]

Skijanje ili smučanje je način kretanja snieženim površinama upotrebom skija koje su skijaškim vezovima pričvršćene za noge skijaša. Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao način transporta odnosno kretanja po snegu, kroz 20. vek je preraslo u popularni način rekreacije i sport. Osim skijanja na snegu, poznato je i skijanje na vodi, pri čemu skijaš koristi vučnu silu motornog čamca da ostvari brzinu potrebnu za održavanje na vodi.
Sadržaj


Istorijat skijanja

Počeci skijanja se, prema nedavno pronađenim crtežima u pećinama otkrivenim nakon povlačenja lednika, vežu uz lovce koje istoričari smeštaju u doba egipatskih faraona. Tehnike skijanja u to doba su najverovatnije ličile načinu skijanja koji danas nazivamo skijaškim trčanjem ili nordijskom skijaškom disciplinom.

Ocem modernog skijanja smatra se Norvežanin Sondre Norhajm. On je u 19. veku konstruisao skijaški vez koji je omogućio upravljanje skijom, i to tehnikom koja se danas naziva telemark. Kasnija usavršavanja skijaškog veza i skijaških cipela dovela su do daljeg usavršavanja skijanja i pojavu tzv. alpskih skijaških disciplina. Ranih godina 20. veka Austrijanac Hanes Šnajder predstavio je tehniku upravljanja skijom rotacijom gornjeg dela tela koja se po imenom Arlberg tehnika (nazvana prema kraju iz kojeg je poticao) vrlo brzo raširila kao popularna rekreacija i sport.

Danas je skijanje raširen vid rekreacije i takmičarskog sporta.

Vrste skijanja
Скијашко трчање
Skijaško trčanje

Danas je skijanje vrlo retko način transporta, već je uglavnom popularan vid rekreacije. Većina skijaša danas su rekreativci koji na uređenim skijaškim stazama korišćenjem žičara (kako bi se popeli na vrhove planina) provode slobodne trenutke uživajući u spuštanju niz snežne padine. Skijanje je toliko raširen način zimskog odmora da pojedine države veći deo turističke ponude zasnivaju upravo na rekreativnom skijanju. Najbolji primer takve države je Austrija, koja poseduje preko stotinu uređenih skijališta. Ostale države koje imaju brojna uređena skijališta su Francuska, Italija, Švajcarska, SAD, Novi Zeland, itd. U Nordijskim zemljama rašireno je i skijaško trčanje kao popularan vid rekreacije, iako se staze ѕa skijaško trčanje mogu naći i u svakom alpskom skijalištu.

Posebno je zanimljiva ponuda dvoranskog skijanja, gde se u pojedinim bogatijim državama (primeri su Japan ili Saudijska Arabija) zbog nedostatka prirodnih skijaških staza i dovoljnog broja snežnih dana u godini čak izrađuju skijaške staze u velikim dvoranama, opremljene veštačkim klimatskim uslovima i veštačkim snegom.

Skijanje je i atraktivan sport, gde se pojavljuju takmičari u brojnim disciplinama iz sve većeg broja zemalja i gotovo svih kontinenata.

Skijanje kao sport

Skijanje tehnikom telemark

Skijanje je standardni olimpijski sport na zimskim Olimpijskim igrama. Skijaške discipline delimo na alpske, nordijske i skijaške letove. Iako postoje i varijante štafetnih trka u nordijskom skijanju, skijanje je uglavnom pojedinačni sport. Često se u skijaške sportove ubraja i snoubord, koji je od 1998. godine takođe uključen u porodicu olimpijskih sportova. Oprema za taj sport se bitno razlikuje od skijaške opreme po tome što se ne koriste dve skije već jedan bord odnosno daska za skijanje na kojoj border stoji u sličnom položaju kao u surfovanju na talasima.

Alpske takmičarske skijaške discipline su: slalom, veleslalom, spust, super-veleslalom, alpska kombinacija i paralelna takmišenja. Neslužbeno bi ih mogli kategorisati na tehničke (slalom i veleslalom) i brzinske (spust i super-veleslalom) discipline. Sva pravila i organizacija i kontrola skijaških takmičenja su pod upravom Međunarodne skijaške federacije (FIS) sa sedištem u Bernu, (Švajcarska).

Nordijske dicipline, poznate i pod nazivom skijaško trčanje, se praktikuju na različitim dužinama staze, u dve osnovne kategorije: klasični stil i slobodni stil. Jedna varijanta skijaškog trčanja je i biatlon, u kojoj se kombinuje skijaško trčanje s streljaštvom.

Skijaški letovi se izvode na specijalno pripremljenim skijaškim skakaonicama, a cilj je ostvariti što veću dužinu skoka uz dodatne ocene za stil.

Snoubord se izvodi u nekoliko različitih disciplina. Alpske discipline obuhvataju npr. slalom trke, i održavaju se na strandardnim uređenim skijaškim stazama. Međutim, popularnije su discipline slobodnog stila ili slobodne vožnje, koje se mogu odvijati u specijalnim halfpajp stazama ili na neuređenim strminama. Takmičari slobodnog stila se najčešće okupljaju i takmiče na igrama ekstremnih sportova pod nazivom X-games.

Skijaška oprema

Zavisno od discipline, za skijanje je potreba sledeća oprema:

    * skije opremljene skijaškim vezovima
    * skijaški štap
    * skijaške cipele

Postoji još i celi niz specijalizovane skijaške opreme, kao što su skijaško odelo, kaciga, naočare, rukavice. Ta dodatna oprema se dosta razlikuje u zavisnosti od skijaške dicipline, vremenskih uslova a u novije vreme i o modnim trendovima, pogotovo kod rekreativaca.

Skijaški teren

U zavisnosti od discipline, može se skijati gotovo na svakoj površini prekrivenoj snegom: na ravnicima se praktikuje skijaško trčanje, na strmijim neka od alpskih disciplina.

Kao što i ime govori, napoznatije skijaške staze za alpske discipline nalaze se u Alpima, iako se veliki broj kvalitetnih alpskih skijališta nalazi u Severnoj i Južnoj Americi, Novom Zelandu, Aziji. Uobičajeno je da se skijaške staze klasifikuju prema strmini i dužini, da bi se rekreativnim skijašima olakšao izbor staze koji odgovara njihovom skijaškom znanju i stilu skijanja. U Evropi se najčešće koristi sistem boja, pa je npr. crna boja oznaka najzahtjevnije strme staze koja je najčešće rezervisana samo za takmičenja i vrhunske skijaše. Crvena staza je nešto blaža, ali još uvek zahtevna. Početnici će birati između staza označenih kao plave (male strmine) odnosno bele staze. Bele staze su gotovo potpuno položene pa osiguravaju sigurno skijanje čak i potpunim početnicima. Postoji i tzv. slobodno skijanje po neuređenim stazama, međutim ono je rezervisano isključivo za vrhunske skijaše koji odlično poznaju skijaške tehnike i imaju odgovarajuću opremu. Ne treba posebno napominjati da je slobodno skijanje povezano s stalnom opasnošću od snežnih lavina, odrona snega ili terena, padovima na oštre stene ili provalije, te nije retkost da slobodni skijaši koji precene svoje znanje ili potcene pojedinu strminu stradaju, pa čak i smrtno.

Skijaška žičara

Skijaško trčanje zahteva položenije staze, pa je opasnost od padova ili snežnih lavina svedena na minimum. Ovaj vid skijanja je posebno pogodan za rekreativce slabije fizičke snage, starije skijaše i sve one koji žele tempo skijanja prilagoditi sebi a ne strmini alpske staze. Ipak, skijaško trčanje može za ambicioznije biti i vrlo efikasan način postizanja odlične fizičke spreme, jer je poznato da su po opštim karakteristikama pripremljenosti (fizička kondicija) skijaši trkači uz atletičare na dugim prugama i bicikliste jedni od najspremnijih sportista uopšte. Najviše uređenih staza za skijaško trčanje se može pronaći u Nordijskim zemljama, iako je moguće trčati na skijama i na neuređenim stazama.

Za skijaške letove koriste se posebno pripremljene skijaške skakaonice, koje se u zavisnosti od veličine nazivaju i skijaškim letaonicama. Ove skakaonice su jasno rezervisane isključivo za profesionalce koji se bave tim sportom, jer na nekim skakaonicama skijaši skakači ostvaruju skokove dužine od preko 200 metara.

Snoubodreri mogu da koriste standardne skijaške staze, iako se većina odlučuje za neuređene strmine. Zanimljivost je halfpajp, uređen deo staze u obliku jarka od nekoliko metara vrlo glatkih i strmih zidova.

http://sr.wikipedia.org

[Igy81]

Priprema

za skijanje

Kada je u pitanju skijanje ne postoji improvizacija, ne možemo skijati,
a da se prethodnih meseci nismo nimalo bavili fizičkom aktivnošću

Pripremio: dr Nenad Dikić


Ključ svega je ispoštovati nekoliko pravila pre nego što posle godinu dana ponovo stanete na skije. Nikad ne zaboravite da je to aktivnost kojom se bavite desetak dana godišnje i da je potrebno mnogo stvari uraditi da bi zasita uživali. Pokušaćemo kroz nekoliko pitanja da vas pripremimo za skijanje.

 

1. Da li je moguće biti dobar na skijanju ako nisam vežbao preko godine?

 

Da, ali pod uslovom da minimum 6 nedelja pre skijanja započnete sa redovnim treninzima. Akcenat je na redovnosti, jer bez toga ma koliko kompleksne i teške vežbe izabrali nećete imati rezultat. Pošto većina od nas tvrdi da ima mnogo obaveza potrebno je naći bar tri termina nedeljno po 60 minuta. To je minimum i sve ispod toga nije vežbanje nego još jedan stres za organizam.

 

2. Kako da vežbam  tih 60 minuta?

Najbolja je kombinacija gimnastike sa nekom aerobnom aktivnošću. Ako volite da hodate činite to tako brzo dok ne gubite dah. Brzo hodanje se može uklopiti pre ili posle posla, ili čak za vreme podnevne pauze. Umesto da se koristi lift, može se primeniti penjanje stepenicama, na primer. Dobra ideja je i da se iz gradskog prevoza izađe stanicu dve ranije i ide brzim hodom do posla. Trčanje je već složenije i zahteva minimalno umeće, ali postojanje podloge koja nije beton ili asfalt, već zemlja, trava i tartan. Zbog toga oni koji i u hladnim uslovima voze bicikl
ili imaju kućni ergometar treba da to maksimalno iskoriste. Dobro je ojačati i listove, a najlakše je da iskoristite stepenice ili lagano se podižete na vrhove prstiju dok se list skroz ne istegne. Za one koji nisu skloni pravom treniranju, kondicija se može postići i planinarenjem ili voženjem rolera što je izvanredan aerobni trening i najčešće je u prijatnom društvu.

3. Zašto je neophodna i gimnastika?

Pri skijanju, kao i kod vožnje snouborda, dolazi do specifičnih opterećenja, koja se bitno razlikuju od onih koja doživljavamo svakodnevno. Skijanje obuhvata dinamične pokrete čitavog tela pa je neophodno iskoristiti što raznovrsnije oblike fizičke aktivnosti da bi se postigla odgovrajuća kondicija i gipkost. Za gimnastiku važi pravilo - sa vežbanjem započeti pravovremeno i polagano. Samo na taj način će mišići i zglobovi u krajnjem stadijumu dobiti onaj željeni tonus i moći postepeno izdržavati sve veća i veća opterećenja.

4. Koji su delovi tela važni kod skijanja, posebno karvinga koji je izuzetno popularan?

Naravno, pre svega muskulatura nogu. U skijanju dolazi do velikih sila usled promena smera, a posebno kočenja. To zahteva određenu količinu snage u natkolenicama. Što su karving-pokreti „sportskiji", što su nagibi zahtevniji, to mišići moraju biti u što boljem tonusu. Slično važi i za gornji deo tela: muskulatura ramena i stomaka ostvaruje velike napore pomažući kičmenom stubu koji trpi najveće opterećenje. Snaga samo po sebi nje dovoljna. Skijanje zahteva gipkost, izdržljivost i dobru koordinaciju zbog čega je sve popularniji „proprioceptivni" trening. Najnovija istraživanja pokazuju da se na taj način najbolje razvijaju refleksi zaštite i izbjegavaju povrede kolena. Najidealnije sprave za takav trening su „pokretljive podloge", kao na primer disk za balansiranje ili tzv. aerostep. Stručnjaci preporučuju vežbu „suvi skating": kod koje stoji se na jednoj nozi, a drugom nogom se simulira klizački korak, baš kao kod klizanja ili trčanja na duge staze; 20 ponavljanja, 30 sekundi pauze, 5 serija, zatim zamena nogu.

5. Koje vežbe primenti pred skijanje?

Vežbe za noge su neophodne i idalno ih je spojiti s aerobnom aktivnošću: džogingom, vožnjom bicikla ili barem šetnjom s kućnim ljubimcem. Važno je napomenuti, da za pojedince koji se duže vreme nisu bavili nikakvom fizičkom aktivnošću, da sa izvođenjem vežbi počnu postepeno, s manjim brojem ponavljanja i serija. Na prvi znak bola i neugodnosti potrebno je prekinuti vežbu.

1.USKI ČUČANJ

Stanite blago povijenih kolena, stopala u širini kukova i spuštajte se dok vam bedra ne postanu paralelna s podlogom. Kolena ne smeju preći ravan nožnih prstiju, leđa moraju ostati ravna, a prilikom povratka u početni položaj kolena uvek ostaju blago povijena - nikad se ne dižemo do kraja

2. ŠIROKI ČIČANJ

Stanite povijenih kolena, raširenih nogu, stopala usmerenih prema spolja i spuštajte se dok vam bedra ne postanu paralelna s podlogom. Prilikom vežbe kukove podvući pod sebe.

3. LISTOVI

Na udaljenosti od oko 1 m od zida stanite punim stopalima na pod, oslonite se rukama o zid i podižite se na prste. Ista se vežba može izvoditi naizmenično desnom pa levom nogom.

4. ABDUKTORI STOJEĆI
Stati uz zid i odmicati desnu nogu od tela. Promijeniti stranu i ponoviti vežbu za levu nogu. Važno je da koristite muskulaturu nogu, ne savijati se u kuku.

5. ADUKTORI STOJEĆI

Stati uz zid s desnom nogom preko prstiju leve i iz te pozicije potiskivati nogu prema spolja. Važno je da ne vraćate nogu dalje od prstiju leve noge!
     Vežbe za trbušnjake treba raditi pri svakom vežbanju jer bez njih nema pravog skijanja.
     Preporučuje se da vežbe izvodite u 3 serije, u svakoj 8-12 ponavljanja zavisno od kondicije.

 

6. Da li je dovoljno vežbati samo pred skijanje?

U suštini to je najvažnije, jer izlazite na stazu pripremljeni. Međutim, da bi zaista bili pripremljeni neophodno je da se pre svakog skijanja i zagrejete. Dobro i iscrpno zagrevanje i istezanje uoči skijaških napora povećava opštu sposobnost organizma i sprečava nastajanje povreda. Ako je jako hladno, zagrevanje je važno ne samo uoči prve, nego i uoči svake iduće vožnje. Sa zagrevanjem telo dovodimo u „radnu temperaturu" i na taj način smanjujemo mogućnost povreda.

7. Da li je sem vežbanja potrebno obratiti pažnju još ne nešto pre skija nj a?

 Da, pre svega na ishranu, jer ona može uveliko pomoći dobrom fizičkom stanju, i umanjiti bolove u zglobovima i mišićima. Na skijanju je najvažniji doručak, koji mora da bude balansiran od proteina, ugljenih hidrata i belančevina, tako da ima dovoljno energije za nekoliko sati skijanja. Ukoliko za doručak jedete samo ugljene hidrate vrlo brzo ćete biti u hipoglikemiji i već za sat vremena ćete morati još nešto da pojedete. Zbog toga je važno da na stazi imate neku, energetsku bombu poput čokoladice, bonžite i uvek dovoljno tečnosti.
     Ako vam je namera celodnevno skijanje, nemojte se prejesti za ručak, jer posle obilnog ručka, mišići po pravilu ne dobijaju dovoljno energije, jer varenje zahteva veliku količinu krvi. Preporuka je da se umesto krompira kao prilog mesu odabere kuvano povrće, kiseli kupus, paradajz, razne salate i si. Ako treba nadoknaditi manjak ugljenih hidrata uvek možete pojesti neko voće ili malo deserta.

Osim toga računajte sa još dva obroka: međuobrok posle skijanja i večera. Večera, naravno ne bi trebalo da bude obilna, već sastavljena od npr. svežeg sira, jaja, maslina, paradajza ili
posne šunke.

www.skijanje.co.yu

[skimaniac-serbia]

Pozdrav svim clanovima foruma novi sam clan ovde,posebno bih pozdravio clana igy81 koji je stvarno napisao sve o skijanju.POsto tu nema sta vise da se doda ja cu napisati nesto o udruzenju "SKIMANIJACI"

Udruženje ljubitelja ski sporta «Ski Manijaci», nestranačko je, nevladino i neprofitno udruženje građana. Nastalo je na, za naše prilike, pomalo neuobičajen način – kao odgovor na jedno pitanje postavljeno na internet forumu posvećenom skijanju. U ranu jesen 2005. godine, jednog od sada već članova Udruženja, interesovalo je gde se može skijati kada snega nema. Do odgovora na pitanje nismo brzo došli, ali se vrlo brzo na internet forumu okupila grupa ljudi koju je interesovalo to isto. Krug se rapidno širio, pa je forum postao mesto okupljanja ljudi sa svih prostora bivše Jugoslavije, koji su imali jednu zajedničku strast – ljubav prema skijanju, odnosno veliku želju da ovladaju ovom veštinom.

Sa dolaskom zimske sezone počela su i prva okupljanja i živi kontakti, prvo u Beogradu, a potom i na snegu. Za veoma kratko vreme, od neformalne grupe zaljubljenika u ski sport, postali smo zvanično registrovano udruženje, čiji su članovi, već u prvoj sezoni, uspeli da obiđu doslovno sve zimske centre u okruženju, ali i da stignu do francuskih i austrijskih skijališta.

Članstvo koje okupljamo u svojim redovima zaista je šaroliko. Po godinama, polu, skijaškom znanju, nacionalnosti, veri... Manijaci za sebe vole da kažu da su po nacionalnosti – skijaši. Zajednička nam je svima jedna stvar – beskrajna ljubav prema snegu, planinama, zimskim sportovima. Zbog toga Udruženje «Ski Manijaci» i postoji. Da bi popularisalo ski i snowboard sport. Da bi svojim članovima omogućilo usavršavanje ski tehnike, odnosno, da bi besplatno obučilo u skijanju i snowboardu članove Udruženja koji još nisu ovladali ovom veštinom. Da bi za svoje članove organizovalo boravak na planini po najpovoljnijim mogućim uslovima.

Želja nam je da zimske sportove ponovo učinimo dostupnim što većem broju ljudi, da za njih zainteresujemo što širu populaciju i da pokažemo i dokažemo da beli sport nije privilegija samo imućnih ljudi za koji treba puno novca, ili pak samo takmičarska veština, već da je za bavljenje ski sportom najpotrebnija – želja, odnosno ljubav prema snegu i planinama.

Bezgranična ljubav prema skijanju dala nam je i velike ambicije. Naš najvažniji cilj – popularizacija i omasovljenje zimskih sportova, sprovodićemo i kroz organizovanje i širenje podmladka, tzv. «Ski Manijaci juniori». Ovaj, najambiciozniji projekat Udruženja, predviđa da u narednom dugoročnom periodu, kroz akciju «Hiljadu dece – skijaša» na sneg odvedemo i u ski/snowboard veštini obučimo najmanje hiljadu dece. Naravno, kako se uvek počinje sa malim, tako i prva faza realizacije ovog velikog plana, predviđa da, u zimskoj sezoni 2006/07, stotinu dece odvedemo na sneg.

I ne samo to. Želimo da pokažemo ljubiteljima snežnih sportova da se ne mora skijati samo u skupim zimskim centrima, već da u našem neposrednom okruženju postoji čitav niz malih centara i prostora za skijanje na kojima se ova veština može sa lakoćom i uspehom savladati. Želimo da što širem krugu skijaša otkrijemo čari ovih malih skijališta, često zaboravljenih od turističkih radnika. Ukratko, želimo da što više ljudi «infiramo» virusom zvanim «ljubav prema skijanju».


Ukoliko i Vi želite isto, pridružite nam se. Dovoljno je samo da volite sneg.

[skimaniac-serbia]

    Carving, umetnost skijanja
         
Skijanje je jedan od sportova koji je poslednjih godina znatno napredovao u popularnosti i masovnosti. Skijanje je poslednjih desetak godina doživelo pravu revoluciju.
         Tmurni oblaci koji su se nadvili krajem osamdesetih godina na skijašku industriju, pretili su njenim potpunim krahom. Prodaja skija je bila katastrofalna, i to ne sarno u Evropi, vec i na američkom tržištu. Monotonija pokreta i teška obuća koja ograničava slobodu, skijaše je u sve većem broju orijentisala ka uživanju u slobodi pokreta tada još malo poznatog Snowboarda. Onom klasičnom skijaškom okruženju je bilo potrebno nešto novo što bi ga ponovo vratilo na noge. Vodeće fabrike su se uhvatile posla, ali sve što su uspele napraviti je bilo vezano za klasičnu konstrukciju skije ili njenu "šminku", što suštinski nije dalo očekivane rezultate.

       
    Revolucija sa nasih prostora
         Ipak u nekim garažama i podrumima se nije mirovalo. Zapravo, ono što svi priznaju, zasluge za ponovo oživljavanje skijaškog sporta, pripadaju jednom vizionaru iz tadašnje Jugoslavije. Taj inovator je bio čak i danas malo poznati konstruktor Škofic koji je došao na ideju da napravi tada skije vrlo neobičnog oblika i izgleda. Prva carving "daska" je bila jako tvrda, dugačka 205 cm (danas nezamisliva dužina), a prečnik njene krivine je bio približan današnjem medium carvingu. Siobodno možemo reći da je ta skija bila preteča carvinga. Škofic nije čekao, pred- stavlja prototip svoje skije Elanu 1987. godine i kao svi vizionari dobija bezuslovnu "korpu" uz izraze čuđenja kod ostalih fabričkih stručnjaka, na čijim su skijama tada Rok Petrović, Križaj i ostala ekipa osvajali Svetski kup i Olimpijske medalje. Sva sreća Skofic je bio uporan, nakon nekoliko godina usavršavanja i mnogo testiranja polazi mu za rukom da njegova skija uđe skromno u serijsku proizvodnju, što se sa sigurnošću maže smatrati pravim početkom nove ere skijanja (carvinga). Skije vremenom postaju vidno kraće, pa dužina koju su vozili muškarci u slalomu krajem 80-tih (195-200 cm) zvuči neverovatno za današnje pojmove.

       

    Carving je zavladao svetom
         Nova konstrukcija skija još uvek nije nagovestavala ništa posebno dramatično. Ona je zahtevala promenu tehnike kako kod takmičara tako i kod rekreativaca u turističkom skijanju. Prvi su naravno carving prihvatili profesionalci. Prilagodljiviji, mladi takmičari su veoma brzo shvatili prednosti kratke skije sa velikim krivinama i počeli sa njenom svakodnevnom upotrebom. Izmerena vremena su bila nedostižna, ostvarivali su mnogo bolje rezultate, što je mnoge dotadašnje zvezde preko noći poslalo u zasluženu penziju.
         Carving je zavladao svetom. Carving je značio dobro skijanje, dobro skijanje nije više moglo bez carvinga. Rezultat svega je da gotovo ni jedna od svetski poznatih fabrika više ne proizvodi skije klasičnog oblika, a po načinu konstrukcije i upotrebe same carving skije možemo razvrstati u dve grupe.

       

    Medium ili Extreme carving
         Skije koje pripadaju kategoriji Medium carvingu imaju nešto veći prečnik krivine sa odgovarajućom dužinom za ovu vrstu skija od 173-183 cm. Osobine koje poseduju medium carving skije su preporucljive za skijaše koji se prvi put sreću sa tom tehnikom. Takve dimenzije skija su približne dimenzijama takmičaskih skija za veleslalom.
         Druga vrsta je extreme carving ili full carving, zavisi kako je ko naziva. Kraće su od medium carvinga za nekih dvadesetak centimetara (od 153-163 cm), a postoje čak i kraće. Extreme carving skije poseduju izrazito mali prečnik krivine, pa je potrebno dobro umeće skijaša da bi je vozio onako kako treba. Dimenzije extreme carvinga odgovaraju
    zahtevima takmičarskih skija za slalom.

       

    Ogromne mogucnosti
         Mogućnosti carvinga u vožnji su velike. Prečnik luka krivine dozvoljava brze prolaske kroz zavoj, bez ikakvog otklizavanja. Za vreme vožnje, skijaš naviknut na proklizavanje klasične skije ima osećaj da se opušteno vozi kao po šinama. Dovoljno je samo kolena prebaciti u suprotnu stranu, bez ikakvog ustajanja (rasterećivanja), i već se pravi zavoj u drugu stranu. Za razliku od putanje obične skije, lukovi koji se prave carvingom mogu biti veoma oštri i sa sasvim prosečnim poznavanjem tehnike skijanja. Zakrivljeniji lukovi putanje lakše se prave sa manjim prečnicima krivina na samoj skiji. Tako da kraća skija sa manjim lukovima potpuno odgovara skijašima koji raspolažu dobrom tehnikom i preferiraju agresivno slalom skijanje. Carving dozvoljava nešto višu poziciju cipele u odnosu na sneg, tako da ploče koje se montiraju zajedno sa vezovima na skije olakšavaju carverima da prave jako oštre lukove. Debljina tih "umetaka" izmedu skije i cipele iznosi od 0,8 do 1,5 cm, a ne retko se koriste i ploče iz kućne radinosti koje mogu biti nešto deblje. Nihova funkcija je, pored toga što olakšavaju skijanje, da spreče i kačenje cipele u nagibu za sneg. Neke od ploča poseduju ugrađene uljne amortizere kojima sprečavaju i vibracije u skijama.

     

    Tehnika
         Na početku ere carvinga verovalo se da je pri vožnji opterećenje na kolena preveliko, pa samim tim da je mogućnost povrede veća. Međutim, istraživanja koja su urađena ovih godina govore sasvim drugačije, jer carving skija suštinski preuzima velik deo energije na sebe čime štedi skijaša koliko god je to moguće. Evidencija mnogih vodećih skijaških reprezentacija to potvrđuje kroz broj povreda takmičara, koje su višestruko manje nego u vremenu dok se još vozilo starom tehnikom.

     

       

       

    Samo opušteno
         Sve u svemu carving je za sada bez premca. On pruža veliku slobodu skijanja uz neverovatno uživanje. Nagibi tela skijaša pri vožnji carvinga mogu se porediti sa onima koje pravi Valentino Rossi na svom GP motociklu. Svaki skijaš na carvingu iza sebe ostavlja samo sebi svojstven potpis, jer carving je umetnost ispisivanja tragova po snegu. Ipak za potpuno uživanje u carvingu pored elementarnog poznavanja tehnike skijanja, treba odabrati i odgovarajuću opremu.
         Ako skijanje nije dovoljno uzbudljivo da pokrene nautičarski adrenalin, onda vredi probati sa motornim sankama kao dodatnom "terapijom" koja sledi odmah iza toga.
         Srećno!

     

    Tekst: Bojan Bulajić  Časopis NAUTIKA br.3, januar 2003.

[Verness]

Pozdav raja............

Imam jednu mali molbu i treba mi pomoc. Ako ima neko da se bavi skijanjem. Ja se pomalo bavim rekreativno i mogu svima preporuciti.

Imli iko ista ili znali ko kakvu stranicu gdje mogu naci vjezbe (za pocetnike) za ucenje karving skijanja.   

[Filly]

ISHRANA SKIJASA

Lagani obroci bogati ugljikohidratima i puno tekućine prije, za vrijeme i nakon treninga ključni su u prehrani skijaša.

Ako ste skijaš iz zadovoljstva, ne treba vam specijalna prehrana. Ako pak trenirate za vrhunske rezultate, morate razmišljati što svakodnevno stavljate na tanjur. Skijanje bilo koje vrste, a posebno trčanje na skijama (cross country), vrlo je naporna disciplina koja sagorijeva kalorije i otvara apetit.

Skijanje i alkohol nikako ne idu zajedno, jer alkohol remeti sposobnost temperaturne regulacije i povećava rizik od hipotermije.

Aktivni skijaš težine 76 kg troši 595 kcal na sat, što je prilična količina! Kod trčanja ta je potrošnja za istu tjelesnu težinu nešto veća, ali se povećanjem stupnja brzine trčanja rapidno povećava. Napominjem da izračun vrijedi za stalan rad organizma bilo da se radi o slalomu, veleslalomu ili trčanju.

Kad vas čeka skijanje, nemojte jesti tešku hranu! Jedite lagane obroke bogate ugljikohidratima i laganim mesom (riba, piletina, puretina). Možda kakva solidna pizza i salata? Evo nekoliko prijedloga:
Doručak

Umjesto masnog sira, omleta i prženih kobasica s croissantom - kajgana od 2 jajeta s tostom, žitarice s jogurtom i sok od naranče.
Ručak

Umjesto cheesburgera s majonezom, prženih krumpirića i pite od jabuka - juha od povrća, piletina s roštilja, crni kruh, voćni jogurt i Studena.
Večera

Umjesto goveđeg odreska u umaku, salate s majonezom i plačinki sa sirom - juha od gljiva, pečena riba (brancin), špageti s umakom od rajčice i sladoled.

Sasvim je sigurno da skijanje i alkohol nikako ne idu zajedno. Zima je, godi vruća rakija ili kuhano vino! Ali, alkohol remeti sposobnost temperaturne regulacije i povećava rizik od hipotermije, tj. od pot hlađivanja. Alkohol usporava reflekse, uspavljuje, a vama treba upravo obrnuto - koncentracija!

Dakle, skijaši - konzumirajte samo bezalkoholne napitke!
Trčanje na skijama

Cross country ili trčanje na skijama spada u prolongirana vrlo intenzivna natjecanja izdržljivosti, kod kojih je sasvim uobičajeno da se tijekom nekoliko sati izgubi i do 2% tjelesne mase znojenjem, bez obzira što je to disciplina u vrlo hladnim uvjetima.

Skijaš trkač u pravilu trenira 3 sata dnevno 6 dana u tjednu. Naravno da mu je potrebno dovoljno tekućine za rashlađivanje, a ako trening ili natjecanje traju preko 60 minuta, potrebni su ugljikohidrati i elektroliti.

Trkači na skijama limitirani su, za razliku od biciklista, jer duž staze nema mjesta za odmor i rehidraciju, što znači da moraju sa sobom u ruksaku nositi bočicu za tekućinu kakvu koriste biciklisti (bidon) ili čak 2 bidona s tekućinama.
Prehrana skijaških maratonaca

To je tipična disciplina izdržljivosti gdje treba proći razdaljinu od 50 km (31 milju) noseći teške skije na nogama i drugu opremu uz utrošak energije od oko 5000 kcal/dan, a ovisno o prijeđenim kilometrima i više.
Prije polaska na skijalište obavezno jedite obroke bogate ugljikohidratima (žitarice, tjesteninu, pizzu, špagete, voćne salate).

To je izvrstan sport u kojem se mogu "skidati" suvišni kilogrami ali i održavati kondicija, osobito u zimskim mjesecima za natjecanja u nekim drugim disciplinama.

Ako primjerice imate 75 kg i ako pretrčite za jedan sat oko 6,5 km, sagorjet ćete 1188 kcal. To znači da se mora stalno jesti i piti u dovoljnim količinama. Da bi se izbjegla dehidracija, treba piti prije, za vrijeme i poslije trčanja. Budući da trčanje traje preko 60 minuta (što je najčešće slučaj), onda tekućina mora sadržavati ugljikohidrate i elektrolite. U vrijeme maksimalnih napora predlažem uzimanje suplemenata - vitamina C 500 mg i tekućeg vitamina E 400 i.j.

Prije polaska na "teren" obavezno jedite obroke bogate ugljikohidratima (žitarice, tjesteninu, pizzu, špagete, voćne salate), a na snijeg se može ponijeti raznih snack proizvoda (suhe smokve, grožđice, nemasne krekere). Naravno, dobre su energetske pločice pod uvjetom da su dobro komponirane s malo masnoća.
Iskustvo Carla Swensona

"Kada odlazim na natjecanje koje u pravilu iznosi 50 km, razmišljam samo o tome jesam li konzumirao dovoljno energenata i hoću li izdržati do kraja", rekao je skijaš Carl Swenson, vicešampion na maratonu Birkebeiner 1999. godine.
Prehrana pred natjecanje

"Dva dana prije natjecanja uzimam visoko proteinski obrok koji se sastoji od ribljeg odreska i priloga, salate i suhog voća. Jedem maksimalno uz obrano mlijeko. Zajutrak mi se sastoji od žitarica s mlijekom i meko kuhanih jaja, a kao međuobrok uzimam müeslije s jogurtom. Istovremeno pijem što više vode i izotoničnih napitaka."
Obrok pred natjecanje

Swenson kaže: "Ako natjecanje počinje sutra u 9 sati ujutro, navečer večeram špagete s umakom od mesa te dovoljno tamnog kruha. Također uzimam pečeni krumpir, nešto kuhane riže i salatu. Jedem koliko mogu. Rano ujutro pijem dosta vode da budem maksimalno hidriran. Zajutrak, koji je u pravilu 3 sata prije natjecanja, podrazumijeva tost i sok u malim količinama. Za vrijeme utrke ne jedem jer mi želudac ne podnosi hranu."


www.coolinarika.com

 

[Filly]

Snježni sportovi su naporni i zahtijevaju višesatnu angažiranost uz veliku koncentraciju kako bismo izbjegli ozljede.

Dolazak zime s velikom radošću očekuju ljubitelji sportova na snijegu. Uz sustavnu pripremu i primjerenu opremu, užitak i kvaliteta sportsko-rekreacijske aktivnosti u velikoj mjeri ne ovisi baš o nama. Iščekivanje snijega te temperature koja će ga očuvati diktiraju vrijeme i količinu bavljenja snježnim sportovima.
Na snijeg ponesite primjerene grickalice. Nakon napornih svladavanja uspona ili padina godit će vam suhe smokve ili koji lješnjak.

Iz iskustva, dakle, znamo kako nastojimo iskoristiti svaki trenutak povoljan za skijanje i sanjkanje te nam umor i nedostatak snage može predstavljati veliki problem. Složit ćemo se da je umor luksuz koji si ne smijemo dopustiti.

Snježni sportovi su vrlo naporni i zahtijevaju višesatnu angažiranost uz veliku koncentraciju kako bismo izbjegli neugodne ozljede. Pripremajmo i dizajnirajmo svoju prehranu, imajući na umu da nas čeka dugotrajna aktivnost te da umor i glad povećavaju izglede za ozljede.
Dobra energetska priprema

Jutro započnimo toplim, ali laganim obrokom. Uz čaj s medom savršeno se slaže namaz uz crni kruh i pecivo. Namaz od sira kojemu dodamo nekoliko grožđica ne opterećuje probavni sustav, a daje dovoljno kvalitetne energije.

Na snijeg ponesite primjerene grickalice. Nakon napornih svladavanja uspona ili padina godit će vam suhe smokve ili koji lješnjak.

Potrebna je senzibilnost jer se velik dio dana provodi na otvorenom i uz zahtjevnu opremu. Moramo kontrolirati svoju probavu te ne dopustiti iznenađenja ni sebi ni drugima.

Dobar odabir su sljedeća jela:

    * tjestenina s umakom
    * tjestenina sa sirom
    * riža s povrćem
    * puretina s povrćem
    * divljač s knedlama

Ne zaboravite kuhani kukuruz, ciklu, kuhani proso, kupus.

Na najmanju mjeru svedite:

    * masna jela
    * pržena jela s intenzivnim začinima
    * namirnice koje napuhavaju
    * jela s rafiniranim šećerom

Tekućina i suplementi

Snježni sportovi su vrlo naporni i zahtijevaju višesatnu angažiranost uz veliku koncentraciju kako bismo izbjegli neugodne ozljede.

Voda, čaj i sok vrlo su važni i ne zaboravite dovoljno piti. Posebna je odgovornost na roditeljima koji su dužni poticati djecu na pijenje.

Da biste uživali na snijegu i snježnim sportovima bez problema s dišnim sustavom, povećajte unos vitamina C (mandarine, nar, kiseli kupus) te cinka (soja, tuna, sjemenke bundeve, sir). Riječ je o vitaminu i mineralu iznimno važnima za imunološki sustav koji je u vlažnim i hladnim okolnostima ugrožen.

Umornim mišićima godit će magnezij kojemu su prirodni izvori zeleno lisnato povrće, soja, kikiriki, orasi, lješnjak, banane.
Uz magnezij se odmaramo bolje i kvalitetnije te nam je san mirniji.

Zabluda: alkohol se predlaže kao poticaj cirkulaciji i za zagrijavanje. Uz alkohol nam u konačnici neće biti toplije, a znatno su povećani izgledi za ozljeđivanj


www.coolinarika.com

[Rade]

Skijanje je extra sport,od pre 6 godina i sam znam da skijam i svake godine odem na 7-10 dana na Kop da se iskijam i uvek bude ludo i nezaboravno....svako me bi preporucio da proba barem i verujem da nece zazaliti sto je stao na skije...