Ishrana, suplementi, stimulativna sredstva > ::Vitamini, minerali, sagorevaci masti, preparati za sportske povrede, ostalo ::

Vitamini

<< < (2/15) > >>

Tikica:


VITAMIN K
(antihemoragicni vitamin; faktor dugovecnosti)

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetisu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Nestabilan je u alkalijama i svetlu.

Preporucene doze:
Odrasli  70-140 µg/dan
Za 140 µg vitamina K treba pojesti 70 g prokelja. 

Apsorpciju vitamina K pomaze neomicin, a odmazu mineralna ulja, X-zracenje, radijacija, uzegla mast. Neki antibiotici unistavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Prirodni izvori:
Kupus, karfiol, prokelj, spanac, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grasak, soja, sargarepa, krompir, dzigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, zumance, alge.

Uloga:
-Neophodan je za sintezu faktora koagulacije (II, VII, IX i X).


Deficit:
U slucaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremecaja koagulacije i krvavljenja. Manjak vitamina K se najcesce javlja kod celijacne bolesti, kolitisa, tropskog sprua.

Tikica:


VITAMIN  B1
(aneurin; tiamin; tiamin hidrohlorid; antiberi-beri vitamin; antineuritni vitamin)

Otkriven je 1926. godine, ali je njegova hemijska struktura ustanovljena tek deset godina kasnije. U prirodi se ne srece u slobodnom stanju vec kao estar pirofosforne kiseline.
Ljudski organizam (gljivice i bakterije u crevima) ima sposobnost sintetisanja vitamina B1, ali u jako malim kolicinama koje nisu dovoljne da podmire potrebe organizma. Takodje, organizam nema sposobnost da akumulise vitamin B1, pa se stoga mora svakodnevno unositi. Visak unetog vitamina se izlucuje urinom i znojem. 

Sadrzi ga: obogaceni beli i hleb od punog zrna, psenica, zitne klice i mekinje, crno psenicno brasno, tamni pirinac, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanac, mahunarke, krompir, crni secerni sirup od melase, lesnik, orah, pomorandza, patlidzan, dzigerica, meso (svinjsko), riba, zumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.

Razara ga kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini i sumpordioksid. Kuvanje na pari ili izlaganje vlaznoj toploti znatno smanjuju sadrzaj vitamina B1 u hrani. Unistava ga i alkohol.

Preporucene doze:
Muskarci 1.2-1.4 mg/d
Zene 1.0-1.1 mg/d
Trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d

Apsorpciju tiamina u organizmu pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmazu stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz caja), alkohol, sveze skoljke. Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode unistavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izlucivanja iz organizma.

Uloga:
-Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati povecavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su povecane kod ubrzanja metabolizma (povisena temperatura, hipertireoza, povecana misicna aktivnost),
-Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih celija, obezbedjujuci im potrebnu energiju. Ukoliko ovaj proces ne funkcionise, odnosno ukoliko nema vitamina B1 dolazi do promena na srcanom misicu i nervnim celijama,
-Ima blago diuretsko dejstvo.

Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 moze dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u bioloski aktivnu formu.

Deficit:
Pojava deficita je veoma retka jer se kod nas dosta koriste namirnice koje sadrze vitamin B1 (kvasac, hleb). Same gljivice kvasca koriste vitamine B-kompleksa za svoj rast, pa je stoga potrebno deaktivisati kvasac pre upotrebe.
U sirovim ribama se nalazi antivitamin vitamina B1 - tiaminaza koja dovodi do cepanja molekula tiamina. Takodje, korovska biljka bujad sadrzi materiju slicnu tiaminazi koja kod zivotinja koje je jedu dovodi do deficita.
Ukoliko se tiamin ne unosi u organizam u dovoljnim kolicinama javlja se hipotiaminoza ili atiaminoza. Atiaminoza je vekovima poznata bolest Dalekog Istoka pod nazivom "beri-beri". Javlja se kod osoba koje se iskljucivo hrane poliranim pirincom. Pod izvesnim uslovima kod nas moze da se javi hipotiaminoza kada se osobe pretezno hrane mlekom i mlecnim proizvodima, belim brasnom i poliranim pirincem. Takodje moze da se javi i kod alkoholicara kod kojih jetra nije u sposobnosti da iskoristi tiamin.

Znaci deficita:
razdrazljivost, zaboravnost, poremecaj sna, gubitak apetita, misicna slabost.
 

Tikica:


VITAMIN B2
(riboflavin; laktoflavin; vitamin G; faktor rasta-za laboratorijske zivotinje)

Preporucene doze:
Muskarci 1.4-1.7 mg/d
Zene 1.2-1.3 mg/d
Trudnice i dojilje 1.5-1.7-2.0 mg/d
Crevna flora ljudskog organizma ga moze sintetisati, ali u nedovoljnim kolicinama.

Stabilan je na toploti, ali ga razaraju vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije koje dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja ovog vitamina. Cuvanje hrane na hladnom samo delomicno unistava vitamin B2. Voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2.

Sadrzi ga:
Mleko, dzigerica, zumance, obogaceni beli i punozrni hleb, neoljusteno zrnevlje, cerealije, torula, pivski kvasac, mlecni proizvodi, orah, osusene kajsije, meso (organi-bubrezi, govedje srce), crni seccrni sirup od melase, surutka od mleka.

Apsorpcija:
Apsorpciju riboflavina u organizmu pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmazu alkohol, kafa, duvan, mnogo unetog secera, kontraceptivne pilule i sredstva za smirenje.

Uloga:
-Vitamin B2 se nalazi u svim celijama naseg organizma,
-Ulazi u sastav enzima koji kontrolisu oksido-redukcione reakcije,
-Vazan je u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina,
-Ima znacajnu ulogu u odrzavanju normalnog stanja sluznica,

Deficit:
Ukoliko se riboflavin ne unosi u dovoljnim kolicinama javlja se deficit - ariboflavinoza.
Najcesce se javlja kod ljudi koji imaju opste losu ishranu ili ne unose namirnice zivotinjskog porekla. Znaci oboljenja su bledilo usta, pucanje koze na uglovima usana, losa digestija, slabost, vrtoglavica, dok se kod tezih slucajeva javlja ispucala koza na uglovima usana, umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost.

Tikica:


VITAMIN  B3
(PPF-Pellagra Preventive Factor; dijetetski triptofan; nikotinamid=niacinamid; nikotinska kiselina=niacin) 

Nikotinska kiselina se moze sintetisati u organizmu coveka, iz triptofana (60 mg triptofana=1 mg nikotinske kiseline). Za ovu reakciju neophodan je vitamin B6.

Preporucene doze:
Muskarci 16-19 mg/d ekvivalenata niacina
Zene 13-15 mg/d ekvivalenata niacina
Trudnice i dojilje 15-18 mg/d ekvivalenata niacina

1 ekvivalent niacina=1 mh niacina=60 mg dijetetskog triptofana

Relativno je otporan na toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko se baca voda u kojoj je kuvana namirnica gubi se veliki deo ovog vitamina (kod ribe 90 %). 

Apsorpciju niacina pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmazu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo secera. Alkohol ubrzava potrosnju vitamina B3. 

Sadrzi ga:
Obogaceni beli i punozrni hleb (crni), grasak, zeleno povrce, osusena dzigerica, posno meso, bubrezi, riba, zivinsko meso, mleko i mlecni proizvodi, pirincane mekinje, nepreradjene zitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, kostunjavi plodovi, tunjevina.

Uloga:
-Ulazi u sastav enzima znacajnih za metabolizam secera, masti i proteina. Ukoliko postoji deficit naruseno je disanje tkiva i svi sintetski procesi,
-Ucestvuje u misicnoj kontrakciji,
-Niacin smanjuje sintezu lipoproteina male gustine. Snizava holesterol i trigliceride,
-Bitan je za sintezu seksualnih hormona. 

Deficit:
Hipovitaminoza vitamina B3 naziva se Pelagra. Javlja se kao masovno oboljenje u zemljama gde se ljudi pretezno hrane kukuruzom i gde je ishrana uopste siromasna potrebnim nutrijensima.
Neposredni uzrok pelagre je nedostatak niacina u hrani, medjutim taj nedostatak ne mora da dovede do oboljenja ukoliko hrana sadrzi dovoljne kolicine proteina zivotinjskog porekla (triptofan). Kukuruz sadrzi dovoljne kolicine niacina ali u obliku koji organizam ne moze sintetisati (niacitin). Medjutim, ako se kukuruz izlozi dejstvu alkalija dolazi do hidrolize tog oblika i dobija se niacin.
Pelagra se karakterise sa 4D: dermatitis, dijareja, demencija i dead (smrt). Blazi simptomi su crvena ogrubela koza, crvenilo i hipertrofija papila jezika. Teski simptomi su ogrubela koza pri izlaganju svetlosti, proliv, depresija, mentalna tupost, gubitak apetita, grcevi misica, anemija kao posledica nedostatka drugih nutritivnih cinilaca.
Osnovna mera u profilaksi ovog oboljenja je preorjentacija proizvodnje u poljoprivredi tako da se umesto kukuruza poveca proizvodnja psenice. Takodje, je neophodno uzimati dovoljne kolicine namirnica zivotinjskog porekla koje sadrzi triptofan (meso, mleko i mlecni proizvodi).

Tikica:

VITAMIN B5
(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum-pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta)

Pantotenska kiselina je hidrosolubilni vitamin iz grupe vitamina B-kompleksa. Kao i vecina hidrosolubilnih vitamina ne deponuje se u organizmu, vec se u slucaju preteranog unosa izlucuje iz organizma.
Lako se razara toplotom i alkalijama, kuvanjem mesa gubi se 33 %, zamrzavanjem 37-57 %, a konzervisanjem 46-78 % vitamina B5.

Preporucene doze:
Muskarci 4-7 mg/d
Zene 4-7 mg/d
Trudnoca i laktacija 10 mg/d

U slucaju tezeg fizickog rada, operacije, povrede i gastrointestinalnih infekcija potrebe se udvostrucavaju.

Apsorpcija:
Apsorpciju pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H, sumpor, a odmazu kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju koncentraciju vitamina B5 u organizmu.

Sadrzi ga:
Dzigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pilece i curece meso, zumance, kikiriki, mahunarke, pecurke, losos, puno zrno (psenica, ovas, pirinac), psenicne klice, mekinje, voce roda limuna, pivski kvasac.

Uloga:
-Ulazi u sastav koenzima A, a ucestvuje u beta-oksidaciji i sintezi masnih kiselina, steroida i metabolizmu secera,
-Ima centralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti,
-Spada u grupu antistresnih vitamina,
-Neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema. 

Deficit:
Deficit pantotenske kiseline je retka pojava jer se ovaj vitamin nalazi u gotovo svim namirnicama, a pored toga sintetise ga crevna flora coveka.
Nedostatak pantotenske kiseline je pracen:
depigmentacijom koze, zapaljenskim promenama na kozi, zaustavljanjem rasta, anemijom.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page