EXYU FITNESS FORUM
Ishrana, suplementi, stimulativna sredstva => ::Vitamini, minerali, sagorevaci masti, preparati za sportske povrede, ostalo :: => Topic started by: Tikica on January 15, 2007, 03:53:56 PM
-
Vitamini
Kao ugljeni hidrati, masti i proteini i vitamini su organske materije koje sadrze C, H, O, N i /ili S. Za razliku od ovih materija koje moraju biti prisutne u prilicnim kolicinama u svakodnevnoj ishrani vitamini su potrebni u vrlo malim kolicinama za obavljanje funkcija od zivotne vaznosti. Oni se ne trose u hemijskim reakcijama (trosenje je vrlo sporo) i mogu se ponovo iskoristiti. Npr. B12 vitamin u kolicini od jednog grama moze zadovoljiti dnevne potrebe pola miliona ljudi. Vitamin C (potrebe 60 mg dnevno) u kolicini od 1 g snabdeva 17 ljudi. Ejkman je 1897. godine otkrio da ljuska pirinca leci polineuritis kokosi, a kod ljudi bolest beri-beri koja nastaje usled nedostatka vitamina B1 u ishrani ljudi. Kazimir Funk je primetio da azot u obliku amina izolovan iz ljuske pirinca leci pomenuta oboljenja i da su vitamini dovoljni u malim kolicinama. Vitamin je grcka rec (vita=zivot i amin=bitno).
Funkcija: deluju kao koenzimi (kofermenti) vezujuci se za odredjeni protein.
Sinteza u organizmu: u organizmu se mogu sintetisati tri od trinaest vitamina dok se ostali moraju unositi putem hrane. To su: vitamin D, A i Niacin. Neki vitamini se sintetisu u kolonu (debelom crevu) od strane crevnih bakterija (vitamini grupe B i vitamin K).
U kozi
7-dehidroholesterol __________________Vitamin D
namirnice biljnog porekla UV zraci ili sunceva svetlost
U zidu creva
(6 mg) Karotena _________________ Vitamin A (1 RE)
(iz sargarepe)
Jetra
(60 m g) Triptofan ___________________Niacin (1 NE)
(aminokiseline)
Klasifikacija vitamina:
Vitamini se razlikuju po hemijskoj strukturi kao i po biohemijskoj i fizioloskoj funkciji. Ipak podela na osnovu ovih karakteristika se ne koristi. Tradicionalno se klasifikuju prema tome da li se rastvaraju u organskim rastvaracima (mastima) ili u vodi, pa imamo liposolubilne i hidrosolubilne vitamine.
Hidrosolubilni vitamini se izlucuju iz organizma (mokracom, znojem), dok se liposolubilni ne izlucuju vec se deponuju u organizmu, zbog cega ih je opasnije unositi u kolicinama vecim od potreba organizma jer mogu dovesti do hipervitaminoze.
*provitamini su prekurzori vitamina koji se u telu konvertuju u aktivnu formu vitamina (50 hemikalija koji se zovu karotinoidi su prekurzori vitamina A, a jedan od najpoznatijih je beta karotin). Dva vitamina zahtevaju aktivaciju: vitamin D (suncevu svetlost) i folna koselina.
*antivitamini (antagonisti vitamina i pseudovitamini). Oni se kompetitivno naticu sa vitaminima za receptor i tako ucestvuju u raznim biohemijskim reakcijama sto izaziva poremecaj funkcije ili ostecenja tkiva. Nalaze se u hrani, a kao posledica javljaju se znaci deficijencije. Najcesci antagonisti se nalaze u jajetu (belancetu), ribi i povrcu. Pored ovih prirodnih antivitamina postoje i sinteticki koji imaju klinicku primenu kod bolesnika od karcinoma, psorijaze, TBC jer deluju kao hemoterapeutici. Tom prilikom unistavaju nezeljena tkiva mada ostecuju u zdravo tkivo. Druga primena sintetickih pseudovitamina je izazivanje deficijencije vitamina kod eksperimentalnih zivotinja radi istrazivanja.
Izvori vitamina:
· dobro izbalansirana raznovrsna ishrana moze da podmiri potrebe u vitaminima kod vecine ljudi,
· mala kolicina vitamina sintetise se u telu (Vitamin D, A i Niacin),
· suplementi koji mogu biti prirodni (sintetisani iz namirnica) i sintetski (sinteza u laboratoriji ili iz bakterija).
Brojna istrazivanja su potvrdila da je klinicki odgovor domacina isti bilo da su oni sinteticki ili da su uneti iz hrane. Medjutim, upotrebu tableta vitamina treba razmatrati u skladu sa cinjenicom da se u tableti pored vitamina nalazi i inertni materijal (secer, zelatin, skrob, natrijum, parafin i dr.)
Velike doze suplemenata ako se koriste vise nedelja ili meseci dovode do hipervitaminoze, a narocito su osetljive zene i deca zbog male velicine tela. Ranija pretpostavka da su samo vitamini koji su rastvorljivi u mastima opasni zbog potencijalne toksicnosti jer se akumuliraju u organizmu, a da vitamini koji su rastvorljivi u vodi nisu opasni jer se izlucuju iz organizma danas je odbacena jer i oni mogu da imaju negativna dejstva.
Indikacije za davanje suplemenata
· vitamin K daje se novorodjencetu odmah po rodjenju
· AD kapi po rodjenju deteta
· B12 vegeterijancima
· Ljudima na redukcionoj dijeti
· Trudnicama i dojiljama
Apsorpcija vitamina
Razlicito se ponasaju vitamini rastvorljivi u mastima od vitamina rastvorljivih u vodi. Apsorpcija se obavlja u tankom crevu. Neki vitamini se sintetisu u kolonu od strane crevnih bakterija.
Uzroci deficita
· Nedovoljan unos hranom (niskokaloricna ili neraznovrsna ishrana)
· Malapsorpcija (steatoreja, nedostatak zuci, nedostatak intrising faktora, ostecenje zida creva)
· Povecane potrebe (stres, pusenje, lekovi, rast, trudnoca, dojenje)
· Povecana ekskrecija (izlucivanje)
Nedostaci vitamina se manifestuju klinickim znacima (slabost, sklonost infekcijama, zastoj u rastu i reprodukciji). Dijagnoza se postavlja na osnovu
a) pregleda pacijenta
b) testovima krvi i urina
c) davanjem visokih doza vitamina i pracenjem apsorpcije i izlucivanja urinom.
Stabilnost vitamina-labilnost
Vecina vitamina je neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu i stajanje.
Mere za ocuvanje vitaminske vrednosti namirnica :
Jesti sto svezije namirnice (sto krace cuvanje povrca, posebno van frizidera;
Namirnice cuvati na hladnom i suvom mestu;
Lomljenje i gnjecenje svesti na najmanju meru;
Kuvati u manjoj kolicini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne bacati vec koristiti za nalivanje jela;
Vodi dodati malo kuhinjske soli, a ne dodavati sodu bikarbonu ili druge alkalije;
Ne upotrebljavati bakarne sudove (unistavaju vitamin C jer se stvara galvanski element koji oslobadja jone bakra i razara askorbinsku kiselinu);
Izvor studpol (http://www.studpol.co.yu/savetovalista/dijetetika/vitamin.htm)
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg175.imageshack.us%2Fimg175%2F2134%2Fvitaminasourceco2.jpg&hash=2f80779183822cfc387f4e459134a6163c87d2d1)
VITAMIN A
(A-alkohol, retinol; A1-aldehid-retinal; A2 –3-dehidroretinol)
Po svojoj hemijskoj strukturi je alkohol. Pripada grupi liposolubilnih vitamina. Deponuje se u jetri (95 %), bubrezima, plucima i masti. Najvecim delom nastaje konverzijom beta-karotina iz hrane. Iz jednog molekula beta karotina nastaju dva molekula vitamina A.
Preporucene doze:
Muskarci 5000 i.j.
Zene 4000 i.j.
Trudnice i dojilje 5000-6000 i.j.
Vitamin A unistava predugo kuvanje (oksidacija), susenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.
Apsorpciju vitamina A pomazu vitamini C, D, E, F, B-kompleks, minerali cink, kalcijum, zatim holin i neomycin, a apsorpciju odmazu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvozdja, manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin.
Sadrzi ga: mleko, puter, obogaceni margarin, jaja, dzigerica (govedja), riblje ulje, zuto povrce, sargarepa, sladak krompir, dinja, dulek, cerovaca, spanac, maslacak, zelenis od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, persun, breskva, kajsija, sljiva;
Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandzastom i zutom povrcu i vocu, sipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, jarebika, zutika, kozlac, brusnica, ljoskovac, dren, divlja tikva, bljusta, paradajz.
Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.
Uloga:
-Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
-Zastitno dejstvo protiv opstih i lokalnih infekcija,
-Vazan je za proces odrzavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
-Obnavljanje epitela sluznica i epiderma koze,
-Odrzavanje menstrualnog ciklusa,
-Okostavanje i formiranje zuba,
-Za normalnu funkciju zlezda, organa za varenje i jetre,
-Snizava nivo holesterola kod ateroskleroticnih pacijenata.
Deficit:
-hemeralopija - kokosje ili nocno slepilo (neadaptacija oka na sumrak),
-keratomalacija.
-kseroftalmija,
-poremecaj menstrualnog krvarenja,
-pad imunog sistema.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg374.imageshack.us%2Fimg374%2F1453%2Fvitamindsourcexc2.jpg&hash=0ecfe9338efa822e78861238f8f795898ec70190)
VITAMIN D
(grupa jedinjenja - steroli; dihidrotahisterol; antirahiticni vitamin)
Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima).
Organizam ima mogucnost sinteze vitamina D kada je koza izlozena suncu.
Preporucene doze:
Odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola
Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli zucnih kiselina. Apsorbovanje pomazu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmazu mineralna ulja.
Otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.
Prirodni izvori:
Riblje ulje predstavlja izvor sa najvecom koncentracijom vitamina D.
Sadrzi ga: puter, riba koja se jede sa kostima, jaja, dzigerica, mleko i mlecni proizvodi.
Uloga:
-Povecava apsorpciju kalcijuma i fosfora,
-Neophodan je za rast u celini,
-Regulise kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.
Deficit:
-Rahitis (krivljenje skeleta, deformiteti nogu i grudnog kosa, smanjena otpornost organizma prema zaraznim bolestima),
-Osteomalacija (teski deformiteti kicme, karlice i ekstremiteta).
Hipervitaminoza:
Najcesce nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Ispoljava se anoreksijom, zedju, bolovima u ocima, svrabom koze, opstipacijom, depresijom, nesanicom.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg179.imageshack.us%2Fimg179%2F9265%2Fvitaminesourcehs6.jpg&hash=f40845d7fd166b8cc40f655d1acb7b41ea44f3ac)
VITAMIN E
(tokoferol; antisterilitetni vitamin)
Otkriven je 1922. godine. Pripada grupi liposolubilnih vitamina.
Otporan je prema toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65 % ovog vitamina. Hladnocom (zamrzavanjem) se unistava. Oksidise u uzegloj masti, u prisustvu soli olova i gvozdja i u alkalijama.
Preporucene doze:
Odrasli 8-10 mg/dan alfa-tokoferola
Trudnice i dojilje 10-11 mg/dan alfa-tokoferola
1 i.j. vitamina E jednaka je 1 mg alfa-tokoferola
Apsorbovanje vitamina E u organizmu pomazu vitamin A, B1, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a odmazu mineralna ulja, uzegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule.
Prirodni izvori:
Biljna ulja, margarin, cela zrna, kikiriki, orasi, klice, suncokretovo seme, ovseno brasno, jaja, majonez, meso, dzigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamnozeleno povrce, detelina, grasak, secerni sirup od melase.
Uloga:
-Oksido-redukcioni procesi,
-Ima ulogu u odrzavanju normalne gradje i funkcije skeletnih i poprecno-prugastih misica i srcanog misica,
-Ublazava degenerativne promene u misicnim, nervnim, polnim i celijama jetre.
Deficit:
Usled manjka vitamina E nastaje:
-Malapsorpcija,
-Hemoliticka anemija,
-Impotencija.
-
VITAMIN F
(esencijalne masne kiseline)
Vitamin F cine esencijalne polinezasicene masne kiseline:
-Linolna kiselina
-Linoleinska kiselina
-Arahidonska kiselina
Rastvorljive su u mastima.
Preporucena doza:
10-20 g/dan, sto odgovara 2.5 supene kasike suncokretovog ulja hladno cedjenog ili 12 kasicica semenki suncokreta.
Apsorpciju pomazu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmazu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sacuvale, potrebno je vrsiti hladno cedjenje ulja.
Prirodni izvori:
Linolna kiselina: ulje soje, kukuruza i kikirikija.
Linoleinska kiselina: ulje soje, kukuruza, kikirikija i lana.
Arahidonska kiselina: ulje soje, kukuruza i najvise u ulju od kikirikija.
Nalaze se i u psenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.
Uloga:
-Uticu na pravilnu raspodelu masti u unutrasnjim organima,
-Regulisu oksidacione procese,
-Podrzavanje normalne zlezdane aktivnosti,
-Stvaranje zglobne tecnosti,
-Smanjenje holesterola,
-Neophodan je za zdravu kozu i kosu.
Deficit:
Kod deficita razvija se poremecaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg183.imageshack.us%2Fimg183%2F8163%2Fvitaminksourcefv6.jpg&hash=7739fc2bebc000d34cdb744a253372ede6183412)
VITAMIN K
(antihemoragicni vitamin; faktor dugovecnosti)
Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetisu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Nestabilan je u alkalijama i svetlu.
Preporucene doze:
Odrasli 70-140 µg/dan
Za 140 µg vitamina K treba pojesti 70 g prokelja.
Apsorpciju vitamina K pomaze neomicin, a odmazu mineralna ulja, X-zracenje, radijacija, uzegla mast. Neki antibiotici unistavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.
Prirodni izvori:
Kupus, karfiol, prokelj, spanac, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grasak, soja, sargarepa, krompir, dzigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, zumance, alge.
Uloga:
-Neophodan je za sintezu faktora koagulacije (II, VII, IX i X).
Deficit:
U slucaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremecaja koagulacije i krvavljenja. Manjak vitamina K se najcesce javlja kod celijacne bolesti, kolitisa, tropskog sprua.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg213.imageshack.us%2Fimg213%2F7839%2Fvitaminb1sourcejz2.jpg&hash=449b1519345112113a1133bd61d6ae25a599623c)
VITAMIN B1
(aneurin; tiamin; tiamin hidrohlorid; antiberi-beri vitamin; antineuritni vitamin)
Otkriven je 1926. godine, ali je njegova hemijska struktura ustanovljena tek deset godina kasnije. U prirodi se ne srece u slobodnom stanju vec kao estar pirofosforne kiseline.
Ljudski organizam (gljivice i bakterije u crevima) ima sposobnost sintetisanja vitamina B1, ali u jako malim kolicinama koje nisu dovoljne da podmire potrebe organizma. Takodje, organizam nema sposobnost da akumulise vitamin B1, pa se stoga mora svakodnevno unositi. Visak unetog vitamina se izlucuje urinom i znojem.
Sadrzi ga: obogaceni beli i hleb od punog zrna, psenica, zitne klice i mekinje, crno psenicno brasno, tamni pirinac, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanac, mahunarke, krompir, crni secerni sirup od melase, lesnik, orah, pomorandza, patlidzan, dzigerica, meso (svinjsko), riba, zumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.
Razara ga kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini i sumpordioksid. Kuvanje na pari ili izlaganje vlaznoj toploti znatno smanjuju sadrzaj vitamina B1 u hrani. Unistava ga i alkohol.
Preporucene doze:
Muskarci 1.2-1.4 mg/d
Zene 1.0-1.1 mg/d
Trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d
Apsorpciju tiamina u organizmu pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmazu stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz caja), alkohol, sveze skoljke. Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode unistavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izlucivanja iz organizma.
Uloga:
-Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati povecavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su povecane kod ubrzanja metabolizma (povisena temperatura, hipertireoza, povecana misicna aktivnost),
-Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih celija, obezbedjujuci im potrebnu energiju. Ukoliko ovaj proces ne funkcionise, odnosno ukoliko nema vitamina B1 dolazi do promena na srcanom misicu i nervnim celijama,
-Ima blago diuretsko dejstvo.
Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 moze dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u bioloski aktivnu formu.
Deficit:
Pojava deficita je veoma retka jer se kod nas dosta koriste namirnice koje sadrze vitamin B1 (kvasac, hleb). Same gljivice kvasca koriste vitamine B-kompleksa za svoj rast, pa je stoga potrebno deaktivisati kvasac pre upotrebe.
U sirovim ribama se nalazi antivitamin vitamina B1 - tiaminaza koja dovodi do cepanja molekula tiamina. Takodje, korovska biljka bujad sadrzi materiju slicnu tiaminazi koja kod zivotinja koje je jedu dovodi do deficita.
Ukoliko se tiamin ne unosi u organizam u dovoljnim kolicinama javlja se hipotiaminoza ili atiaminoza. Atiaminoza je vekovima poznata bolest Dalekog Istoka pod nazivom "beri-beri". Javlja se kod osoba koje se iskljucivo hrane poliranim pirincom. Pod izvesnim uslovima kod nas moze da se javi hipotiaminoza kada se osobe pretezno hrane mlekom i mlecnim proizvodima, belim brasnom i poliranim pirincem. Takodje moze da se javi i kod alkoholicara kod kojih jetra nije u sposobnosti da iskoristi tiamin.
Znaci deficita:
razdrazljivost, zaboravnost, poremecaj sna, gubitak apetita, misicna slabost.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg296.imageshack.us%2Fimg296%2F8164%2Fvitaminb2sourcezk1.jpg&hash=5fbfae689531eb1a55856667cf0f196867d6a50f)
VITAMIN B2
(riboflavin; laktoflavin; vitamin G; faktor rasta-za laboratorijske zivotinje)
Preporucene doze:
Muskarci 1.4-1.7 mg/d
Zene 1.2-1.3 mg/d
Trudnice i dojilje 1.5-1.7-2.0 mg/d
Crevna flora ljudskog organizma ga moze sintetisati, ali u nedovoljnim kolicinama.
Stabilan je na toploti, ali ga razaraju vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije koje dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja ovog vitamina. Cuvanje hrane na hladnom samo delomicno unistava vitamin B2. Voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2.
Sadrzi ga:
Mleko, dzigerica, zumance, obogaceni beli i punozrni hleb, neoljusteno zrnevlje, cerealije, torula, pivski kvasac, mlecni proizvodi, orah, osusene kajsije, meso (organi-bubrezi, govedje srce), crni seccrni sirup od melase, surutka od mleka.
Apsorpcija:
Apsorpciju riboflavina u organizmu pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmazu alkohol, kafa, duvan, mnogo unetog secera, kontraceptivne pilule i sredstva za smirenje.
Uloga:
-Vitamin B2 se nalazi u svim celijama naseg organizma,
-Ulazi u sastav enzima koji kontrolisu oksido-redukcione reakcije,
-Vazan je u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina,
-Ima znacajnu ulogu u odrzavanju normalnog stanja sluznica,
Deficit:
Ukoliko se riboflavin ne unosi u dovoljnim kolicinama javlja se deficit - ariboflavinoza.
Najcesce se javlja kod ljudi koji imaju opste losu ishranu ili ne unose namirnice zivotinjskog porekla. Znaci oboljenja su bledilo usta, pucanje koze na uglovima usana, losa digestija, slabost, vrtoglavica, dok se kod tezih slucajeva javlja ispucala koza na uglovima usana, umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg247.imageshack.us%2Fimg247%2F391%2Fvitaminb3sourceas8.jpg&hash=eff1e0b54f2020502e3079abdc07927a809ef1c1)
VITAMIN B3
(PPF-Pellagra Preventive Factor; dijetetski triptofan; nikotinamid=niacinamid; nikotinska kiselina=niacin)
Nikotinska kiselina se moze sintetisati u organizmu coveka, iz triptofana (60 mg triptofana=1 mg nikotinske kiseline). Za ovu reakciju neophodan je vitamin B6.
Preporucene doze:
Muskarci 16-19 mg/d ekvivalenata niacina
Zene 13-15 mg/d ekvivalenata niacina
Trudnice i dojilje 15-18 mg/d ekvivalenata niacina
1 ekvivalent niacina=1 mh niacina=60 mg dijetetskog triptofana
Relativno je otporan na toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko se baca voda u kojoj je kuvana namirnica gubi se veliki deo ovog vitamina (kod ribe 90 %).
Apsorpciju niacina pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmazu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo secera. Alkohol ubrzava potrosnju vitamina B3.
Sadrzi ga:
Obogaceni beli i punozrni hleb (crni), grasak, zeleno povrce, osusena dzigerica, posno meso, bubrezi, riba, zivinsko meso, mleko i mlecni proizvodi, pirincane mekinje, nepreradjene zitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, kostunjavi plodovi, tunjevina.
Uloga:
-Ulazi u sastav enzima znacajnih za metabolizam secera, masti i proteina. Ukoliko postoji deficit naruseno je disanje tkiva i svi sintetski procesi,
-Ucestvuje u misicnoj kontrakciji,
-Niacin smanjuje sintezu lipoproteina male gustine. Snizava holesterol i trigliceride,
-Bitan je za sintezu seksualnih hormona.
Deficit:
Hipovitaminoza vitamina B3 naziva se Pelagra. Javlja se kao masovno oboljenje u zemljama gde se ljudi pretezno hrane kukuruzom i gde je ishrana uopste siromasna potrebnim nutrijensima.
Neposredni uzrok pelagre je nedostatak niacina u hrani, medjutim taj nedostatak ne mora da dovede do oboljenja ukoliko hrana sadrzi dovoljne kolicine proteina zivotinjskog porekla (triptofan). Kukuruz sadrzi dovoljne kolicine niacina ali u obliku koji organizam ne moze sintetisati (niacitin). Medjutim, ako se kukuruz izlozi dejstvu alkalija dolazi do hidrolize tog oblika i dobija se niacin.
Pelagra se karakterise sa 4D: dermatitis, dijareja, demencija i dead (smrt). Blazi simptomi su crvena ogrubela koza, crvenilo i hipertrofija papila jezika. Teski simptomi su ogrubela koza pri izlaganju svetlosti, proliv, depresija, mentalna tupost, gubitak apetita, grcevi misica, anemija kao posledica nedostatka drugih nutritivnih cinilaca.
Osnovna mera u profilaksi ovog oboljenja je preorjentacija proizvodnje u poljoprivredi tako da se umesto kukuruza poveca proizvodnja psenice. Takodje, je neophodno uzimati dovoljne kolicine namirnica zivotinjskog porekla koje sadrzi triptofan (meso, mleko i mlecni proizvodi).
-
VITAMIN B5
(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum-pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta)
Pantotenska kiselina je hidrosolubilni vitamin iz grupe vitamina B-kompleksa. Kao i vecina hidrosolubilnih vitamina ne deponuje se u organizmu, vec se u slucaju preteranog unosa izlucuje iz organizma.
Lako se razara toplotom i alkalijama, kuvanjem mesa gubi se 33 %, zamrzavanjem 37-57 %, a konzervisanjem 46-78 % vitamina B5.
Preporucene doze:
Muskarci 4-7 mg/d
Zene 4-7 mg/d
Trudnoca i laktacija 10 mg/d
U slucaju tezeg fizickog rada, operacije, povrede i gastrointestinalnih infekcija potrebe se udvostrucavaju.
Apsorpcija:
Apsorpciju pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H, sumpor, a odmazu kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju koncentraciju vitamina B5 u organizmu.
Sadrzi ga:
Dzigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pilece i curece meso, zumance, kikiriki, mahunarke, pecurke, losos, puno zrno (psenica, ovas, pirinac), psenicne klice, mekinje, voce roda limuna, pivski kvasac.
Uloga:
-Ulazi u sastav koenzima A, a ucestvuje u beta-oksidaciji i sintezi masnih kiselina, steroida i metabolizmu secera,
-Ima centralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti,
-Spada u grupu antistresnih vitamina,
-Neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema.
Deficit:
Deficit pantotenske kiseline je retka pojava jer se ovaj vitamin nalazi u gotovo svim namirnicama, a pored toga sintetise ga crevna flora coveka.
Nedostatak pantotenske kiseline je pracen:
depigmentacijom koze, zapaljenskim promenama na kozi, zaustavljanjem rasta, anemijom.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg295.imageshack.us%2Fimg295%2F1546%2Fvitaminb6sourcecs6.jpg&hash=dede1acd679ec7aa8b889613e4aba3f7bbad4465)
VITAMIN B6
(piridoksin; adermin;)
Preporucene doze:
Muskarci 1.8-2.2 mg/d
Zene 1.8-2.0 mg/d
Trudnoca i laktacija 2.3-2.4 mg/d
Deo dnevnih potreba obezbedjuje se bakterijskom sintezom u crevima.
Osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Podvrgavanjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu.
Apsorpciju pomazu linolna kiselina, vitamini B-kompleksa, vitamin C, natrijum, magnezijum, a odmazu duvan, kafa i alkohol. Koncentraciju vitamina B6 u serumu smanjuju izlozenost radijaciji, neki diuretici, kontraceptivne pilule.
Prirodni izvori:
Banane, puna zrna zita, leguminoze, piletina, mahunarke, zumance, tamnozeleno lisnato povrce, ribe i skoljke, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve sljive, suvo grozdje, psenica, psenicne klice, kukuruz, avokado, crni secerni sirup od melase, pivski kvasac.
Uloga:
-Ucestvuje u metabolizmu proteina (znacajan je za sintezu hema u hemoglobinu),
-Potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B12,
-Pomaze u konverziji triptofana u niacin,
-Deluje kao prirodni diuretik,
-Znacajan je za normalnu funkciju mozga,
-Vazan je za metabolizam nezasicenih masnih kiselina (linolne i linolenske).
Deficit:
Pracen je:
-mikrocitnom anemijom,
- promenama na kozi, ocima, jeziku, usnama,
-misicna slabost, grcevi u misicima,
-psihickim poremecajima.
-
VITAMIN B11
(folna kiselina; vitamin Bc; vitamin M; PGA-pteroilglutaminska kiselina; faktor rezidualne fermenatcije; vitamin L; lactobacillus casei factor; P-faktor streptococcus lactis (SRL); faktor U)
Razaraju ga svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi u kojoj se kuvala namirnica ostaje deo aktivnog vitamina B11. Spremanjem hrane u mikrotalasnoj pecnici vise se gubi folna kiselina nego kuvanjem.
Preporucene doze:
Muskarci 0.4 mg/d
Zene 0.4 mg/d
Trudnice i dojilje 0.5-0.8 mg/d
Apsorpciju pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H (biotin), a odmazu stres, kafa, duvan. U slucaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50 %, a kod deficita cinka smanjuje se za 53 %. Apsorbovanje ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Kod 60 % osoba starijih od 65 godina nadjen je manjak vitamina B11.
Visak unete folne kiseline izlucuje se iz organizma.
Sadrzi ga:
Zeleno lisnato povrce, koren povrca, dzigerica, grasak, meso organa (bubrezi), mleko, jaja, suvi pasulj, kikiriki, psenicne klice, puno zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanac, pekarski kvasac, asparagus, prokelj.
Uloga:
-Neophodan je za metabolizam nukleinskih kiselina (DNA i RNA),
-Ucestvuje u sintezi hemoglobina i stvaranju crvenih krvnih celija.
Deficit:
U slucaju nedostatka folne kiseline javlja se makrocitna megaloblastna anemija. Znaci oboljenja su zamaranje, vrtoglavica, smanjenje apetita, prolivi, smanjen je broj eritrocita i hemoglobina. Cesto se javlja mentalna konfuzija, zaboravnost, razdrazljivost, poremecaj sna, depresivnost
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg209.imageshack.us%2Fimg209%2F2094%2Fvitaminb12sourcelk5.jpg&hash=8a677c51e5caf8e5034d6f044b9aac0e9ac63baa)
VITAMIN B12
(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castle)
Vitamin B12 je hidrosolubilni vitamin. Izvori ovog vitamina su gotovo iskljucivo namirnice zivotinjskog porekla. U ljudskom organizmu deponovan je u jetri (50-90 %).
Razaraju ga povisena temperatura, svetlo, kiseline i alkalije.
Preporucene doze:
Muskarci 3 µg/d
Zene 3 µg/d
Trudnice i dojilje 4 µg/d
Prirodni izvori:
Namirnice zivotinjskog porekla: dzigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i skoljke. Temren (namirnica od fermentisanog sojinog zrna), dok soja ne sadrzi ovaj vitamin.
Uloga:
-Pravilan metabolizam proteina i aminokiselina (metionin, triptofan, tirozin),
-Sinteza nukleinskih kiselina,
-Sprecava pojavu perniciozne anemije,
-Neophodan je za normalnu funkciju i odrzavanje integriteta nervnih i epitelnih celija.
Deficit:
Najcesce se javlja kod iskljucivih vegeterijanaca.
-Perniciozna anemija (eritrociti su veliki i nepravilnog oblika, brzo zamaranje, tahikardija, anginozni bolovi),
-Poremecaji u centralnom nervnom sistemu.
-
(https://www.exyu-fitness.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg214.imageshack.us%2Fimg214%2F2500%2Fvitamincsourcewl6.jpg&hash=17ef0390d2e4470870beb2d8b4cd919708df2f11)
VITAMIN C
(L-askorbinska kiselina)
Hemijski aktivna forma vitamina C je L-askorbinska kiselina, 6 karbonska supstanca, predstavnih monosaharida.
Otkrivena je i izolovana 1932. godine, sintetisana 1934. godine mada je njen znacaj za zdravlje bio poznat mnogo kasnije (1700-te godine iglicasto lisce koje su uzimali domoroci lecilo je simptome skorbuta, a britanski mornari su znali da citrusno voce, takodje, otklanja simptome skorbuta).
Preporucene doze:
Muskarci i zene 60 mg/d
Trudnice i dojilje 100 mg/d
Duvan unistava vitamin C u organizmu, stoga osobe pusaci treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile vece, medjutim danas se ne preporucuju vece doze od 60 mg zbog
- rebound efekta jer je zapazeno da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
- ako trudnica uzima vece doze novorodjence moze imati vece zahteve za C vitaminom;
- postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i zucnoj kesici;
- kiseo urin nastaje ukoliko se duze uzimaju vece kolicine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
- vece doze maskiraju urinarne glukoza testove i druge krvne testove (glikozurija+);
- smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
- tablete C vitamina sadrze inertne materije (natrijum koji povecava krvni pritisak, a moze dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);
Osobine
Bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se unistava kuvanjem), vazduh i alkalije. Bakar je unistava.
Apsorpcija
Obavlja se u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Dva puta se povecava apsorpcija vitamina C ukoliko se uzima sa bioflavonoidima.
Apsorpciju vitamina C pomazu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmazu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.
Depo u organizmu
Najvise se nalazi u kori nadbubrezne zlezde (60 mg na 100 mg tkiva). Ukupna kolicina vitamina C organizmu je 1-4 g, sto je dovoljna kolicina za tri meseca.
Uloga:
Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim sto sve jos nisu ni otkrivene.
1. Redukujuci agens u zivim supstancama sto ima znacajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvozdje, folna kiselina),
2. Stvaranje kolagena,
3. Sinteza i produkcija steroidnih hormona - antiinflamatorno dejstvo,
4. Sinteza neurotransmitera,
5. Antioksidans (povecava moc fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji ostecuju metabolizam bakterija). Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, narocito zeluca.
Izlucivanje
Vitamin C se izlucuje iz organizma mokracom (65 %). Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokrace (zakiseljavanje) i tako je povecana mogucnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamencica u bubrezima.
Izvori
Najbogatiji izvori vitamina C su sipak, juzno (citrus) voce i zeleno povrce (gde ima najvise hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja.
Mnoge vrste zivotinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji moze da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Covek ne moze da sintetise C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.
Deficit:
U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer covek iz voca i povrca zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlecnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim zivotnim uslovima (rat, logorovanje, zarobljenistvo) moze da nastane deficit usled dugotrajnog neunosenja svezeg voca i povrca (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na prolece ne mogu popuniti ispraznjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svezeg voca i povrca.
Hipovitaminoza je delimican nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u misicima i zglobovima, gubitkom telesne tezine, suvom kozom i cestim prehladama.
Avitaminoza - skorbut - potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su jos izrazeniji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije).
Ako se deficit ne leci dolazi do izrazenih krvarenja po kozi, misicima, desnima i unutrasnjim organima sto moze da dovede do iznenadne smrti.
Takodje, zapazamo anemiju koja je kod hipovitaminoze C mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga sto je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvozdja i kao odraz opste pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) cetiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta vece doze.
-
VITAMIN H
(biotin; faktor protiv stetnog dejstva belanceta jajeta; koenzim R)
Pripada grupi vitamina B-kompleksa. Izolovan je 1936. godine. U organizmu coveka sintetisu ga bakterije (donji deo tankog creva), pa se kod ljudi ne javlja deficit.
Preporucena doza:
(100-300 µg/dan)
Od 2 meseca do 4 godine 0.15 mg/dan
Odrasli 0.3 mg/dan
Trudnice i dojilje 0.3 mg/dan
Vitamin H je neophodan sportistima, ali i drugim ljudima cija je profesija vezana za veca fizicka naprezanja. Studije su pokazale da se biotin trosi na razlaganje mlecne kiseline, jer je kod sportista nadjen manjak ovog vitamina.
Apsorpciju vitamina H u organizmu pomazu vitamini B5, B11, B12 i drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C, sumpor, a otezavaju kafa, alkohol, avidin (antivitamin) i antibiotici (unistavajuci crevne bakterije).
Prirodni izvori:
Siroko je rasprostranjen, a najvise ga sadrzi zumance, sardine, bubrezi, jetra, leguminoze, socivo, nepolirana riza, pecurke, karfiol, celo zrno psenice, cokolada.
Uloga:
-Metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata,
-Sinteza purina,
-Bitan je za rast celija koze,
-Neophodan je za iskoriccavanje drugih vitamina B-kompleksa,
Deficit:
U sirovom belancetu postoji antivitamin biotina - avidin, koji sa biotinom gradi nerastvorljiva jedinjenja.
-Sivkasta boja koze,
-Ekcem lica i tela,
-Iscrpljenost, depresija.
-
VITAMIN H'
(PABA - paraaminobenzoeva kiselina; vitamin Bx)
PABA je deo molekula folne kiseline. Sintetisu je bakterije u digestivnom traktu coveka tako da nije zabelezen deficit.
Preporucene doze nisu ustanovljene.
Apsorpciju pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C, a odmazu kafa, alkohol i sulfonamidi.
Prirodni izvori:
Kvasac, jetra, pirinac (ljuska), crni hleb.
Uloga:
-Predstavlja faktor rasta za izvesne mikroorganizme,
-Koenzim u razlaganju i utilizaciji proteina,
-Proces formiranja eritrocita,
-Pomaze apsorpciju vitamina B5,
-Pruza najbolju zastitu od UV zracenja i to UVB (izazivaju opekotine), a propusta UVA zrake.
Deficit:
Retko se javlja jer se vitamin H' sintetise u ljudskom organizmu. Eksperimentalno izveden deficit dovodi do pojave nervoze, anemije, digestivnih problema, glavobolje, ekcema.
-
VITAMIN J
(holin)
Nas organizam je u stanju da sintetise holin metilisanjem holamina. Ubraja se u lipotropne supstance, a neki autori ga i ne smatraju vitaminom.
Preporucene doze:
Nisu ustanovljene. Potrebe ljudskog organizma su znatno vece od ostalih supstanci koje ubrajamo u vitamine. Dnevno unesemo oko 900 mg vitamina J.
Apsorpciju pomazu vitamin A, vitamini B-kompleksa, linoleinska kiselina, inozitol, a otezavaju kafa, alkohol i veci unos secera.
Prirodni izvori:
Jaja, dzigerica, mozak, bubrezi, meso, pivski kvasac, soja, lisnato zeleno povrce, psenicne klice.
Uloga:
-Ulazi u sastav acetilholina (neophodan za nervnu aktivnost),
-Pomaze stvaranje fosfolipida,
-Vrsi emulgovanje masti i omogucava da holesterol u zuci ostane u rastvorenom stanju,
-Lipotropan je, tj. sprecava nagomilavanje masti u jetri ubrzavajuci proces prenosenja masti iz jetrinih celija (hepatocita) u druge depoe masti,
-Dobar je za rast i kvalitet kose,
-Podstice pamcenje, narocito u starosti.
Deficit:
Hipovitaminoza vitamina J dovodi do stvaranja masne jetre, eventualno i ciroze jetre, krvarenja u bubrezima, nepodnosenja masti, ateroskleroze i povisenja krvnog pritiska.
-
VITAMIN I
(inozitol)
Preporucene doze nisu ustanovljene.
Apsorpciju pomazu vitamini B-kompleksa, vitamin C, fosfor, holin i linoleinska kiselina, a otezavaju velik unos secera, kafa, caj, alkohol i kukuruz.
Prirodni izvori:
Citrusno voce, orah, suvo grozdje, kikiriki, mleko, meso, govedji mozak i srce, pivski kvasac, crni sirup od melase, cela zrna, kupus.
Uloga:
-Metabolizam masti i holesterola,
-Snizava nivo holesterola,
-Sa holinom ima lipotropno dejstvo,
-Ishrana celija centralnog nervnog sistema,
-Vitalan je za rast kose.
Deficit:
Usled nedostatka javljaju se promene na kozi, zatvor i visoke vrednosti holesterola.
-
VITAMIN P
(bioflavonoidi; faktor propustljivosti kapilara)
Vitamin P predstavlja niz srodnih jedinjenja iz grupe biljnih glikozida, flavona i flavonola, a to su izvesne prirodne boje u namirnicama. Cine ih: trokseruten (vitamin P4), rutin (heljda), hesperidin, eriodiktin (narandza i limun), tangeritin (mandarina), kvercetin, kvercitin, miricitin, naringin (grejp), askorutin, epikatehin, venoruton, troksevazin i td.
Bioflavonoidi iz citrusnih jedinjenja su najaktivniji i najcesce se nalaze u kori, belom sundjerastom delu ispod kore i u membranama izmedju segmenata ploda.
Preporucene doze:
50-100 mg/dan
Prirodni izvori:
Kora narandze, citrusno voce, crni i beli luk, celer, ljuska krompira i paradajza, kajsija, visnja, sipak, crna ribizla, kupina, malina, heljda.
Uloga:
-Neophodan za regulisanje otpornosti i propustljivosti kapilara,
-Sa vitaminom C ucestvuje u formiranju vezivnog tkiva,
-Deluje zastitno na vitamin C jer sprecava njegovu brzu oksidaciju i razaranje,
-U kombinaciji sa vitaminom C ima antibakterijsko i antialergijsko dejstvo.
Deficit:
Najcesce se javlja uz skorbut.
Znaci nedostatka vitamina P su:
-Lako zadobijanje modrica,
-Tendencija ka kapilarnim krvarenjima.
Stanje se popravlja davanjem vitamina C i P.
-
VITAMIN U
(metilmetioninsulfonij, antiulkusni cinilac)
Vitamin U je zastitna supstanca koja se nalazi u kupusu. Smatra se da njegov nedostatak dovodi do ulkusnih promena na sluznici zeluca i creva.
Tablete ovog vitamina (1 tab ima 50 mg methylmethioninsulfonii chloriduma) koriste se u terapiji gastritisa, ulkusa zeluca i duodenuma.
-
LIPONSKA KISELINA
(tiooktanska kiselina; protogen; faktor prenosa acetata)
To je masna kiselina koja je jako znacajna u metabolizmu. Koristi se u terapiji metabolicke acidoze, infektivnog i toksicnog hepatitisa, dijabeta kod dece.
Uloga:
-Oksidativna dekarboksilacija piruvata u acetat,
-Aktivacija enzima ciklusa trikarbonske kiseline,
-Eliminise mlecnu kiselinu,
-Stimulise rast bakterija mlecno-kiselinskog vrenja.
-
tema je odlicna, dat je iscrpan izvor informacija o vitaminima
:clap:
svaka cast autorki
-
Vitamini (lat. Vita-zivot) su mikrohrana jer se u organizam unose u minimalnim kolicinama, ali bez obzira na to, a kao sto i sam naziv kaze , od neobicne su vaznosti za normalno odvijanje zivotnih procesa. Bez zivotno vaznih vitamina doslo bi do poremecaja u radu srca, nervnog sistema, u rastu i formiranju skeleta. Svi znate da oni kao i hormoni nemaju kalorijsku vrednost.
Dakle, na kljukanje... :clap:
____________________________________________________________________________________________________________
Vitamin A
Uloga: normalan vid, rast organizma, zastita od infekcija
Izvor: sargarepa, spanac, dzigerica, riblje ulje, mlecni proizvodi, voce
____________________________________________________________________________________________________________
Vitamin D
Uloga: stvaranje kostiju, iskoriscavanje kalijuma i fosfora
Izvor: dzigerica, zumance, riblje ulje, mlecni proizvodi
____________________________________________________________________________________________________________
Vitamin E
Uloga: razvoj muskih polnih organa, odrzavanje trudnoce, rad misica
Izvor: biljna ulja, zitarice, riba, meso
____________________________________________________________________________________________________________
Vitamin K
Uloga: zgrusavanje krvi
Izvor: zeleno povrce
____________________________________________________________________________________________________________
[
Vitamin C
Uloga: zastita od infekcija, zastita od slobodnih radikala
Izvor: juzno voce, povrce
____________________________________________________________________________________________________________
Vitamini B grupe
Uloga: hematopoeza, metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti
Izvor: meso, dzigerica, povrce, zitarice, zumance
__________________________________________________________________________________________________________
Pozdrav za sve... :thumbup1:
-
Pozdrav za sve... :thumbup1:
hvala na doprinosu :clap: :clap:
-
:clap: Fantasticno ! Sve o potrebnom na jednom mestu. :)
-
Cisto da se zna:
Visak vitamina A u organizmu izaziva: povraćanje, razdražljivost, zaostajanje u rastu, oštećenja jetre i slezine, gubitak kose, reumatske bolove, povišenje krvnog pritiska.
Visak vitamina B1 u organizmu izaziva: može se pojaviti šok, ali samo u abnormalnim količinama.
Visak vitamina C moze dovesti do stvaranja kamenaca.
Visak Vitamina D: blagi višak: povraćanje, iritabilnost, gubitak na težini; velik višak: zastoj u telesnom i psihičkom razvoju, nakupljanje kalcijuma iz kostiju u glatkom tkivu.
Visak vitamina E: glavobolje, povraćanje, umor, krvarenje.
Visak vitamina K: u novorođenčadi - anemiju, žuticu, u odraslih trombozu, povraćanje
-
zanimam ekoji vitamine i merale da kupim.. :help:
posto u nasoj prodavnici nema niki drugi vitamina nego univerzal: delyf.. i biotech: one_a_day..
a meni nestalo pre neki dan. pa neznam kad ce doci ista drugo. sta vi preporucujete....
kao po sastavu su bolje biotech... al skeptican sam po pitanju biotech... a univerzalove su dosta slabije... ilida jih pijem 2t. :dunno:
-
ja se zezno nisam vidio dole da ima tema o tom... :nonono: :wallbash1: :hitself:
Tikica izvini sto ti pokvari temu :blowkiss:
:mf_wink:
-
Tikice svaka cast za temu,ostao sam bez komentara.
Hvala puno na informacijama
-
Sjajno, iscrpno! Svaka cast autorki!
-
Tikice bravo...
imam pitanje.....
Izlucivanje
Vitamin C se izlucuje iz organizma mokracom (65 %). Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokrace (zakiseljavanje) i tako je povecana mogucnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamencica u bubrezima.
kako se ovo manifestuje??? Tj. kako znamo da je doslo do pada ph vrednosti???
Ovo pitam jer ja pojacano idem u wc....
Ne znam dal je zbog dosta vode i zelenog caja ili ne daj boze pada ph vrednosti???
-
Tikice bravo...
imam pitanje.....
Izlucivanje
Vitamin C se izlucuje iz organizma mokracom (65 %). Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokrace (zakiseljavanje) i tako je povecana mogucnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamencica u bubrezima.
kako se ovo manifestuje??? Tj. kako znamo da je doslo do pada ph vrednosti???
Ovo pitam jer ja pojacano idem u wc....
Ne znam dal je zbog dosta vode i zelenog caja ili ne daj boze pada ph vrednosti???
pa logichno je da shto je veci unos da cesh ceshce ici u wc .. a svejedno verovatno se radi o nekim VEEECIM dozama ..
a do pada pH dovodi ...paaa ..recimo sve osim voca i povrca :D (naravno pricha je mnogo komlpikovanija .. nadjite na netu .. )... i to nije zanemarivo .. treba gledati izbalansirati ishranu i u tom smislu ...
-
Par komentara u vezi vitamina A kod koga lako može da dođe do prevelikog unosa koji nije baš preporučljiv (tzv. hipervitaminoza A (http://en.wikipedia.org/wiki/Hypervitaminosis_A)). Koga mrzi da čita ovo sa vikipedije, ukratko pri prevelikom unosu vitamina A može doći do npr.:
- malformacija (defekata tela i psihe dobijenim rođenjem, dakle jedan od roditelja je malo više zloupotrebljavao vitamin A)
- problema sa jetrom
- osteoporoza (poremećaj gubitka koštane mase)
- promene boje kože
- gubitka kose
- prevelike suvoće kože
I još par stvari koje nisam mogao da prevedem na srpski (piše sve na vikipediji). Znaci trovanja vitaminom A su mučnina, povraćanje, bolovi u glavi, vrtoglavica, zamagljen vid i gubitak mišićne koordinacije.
Preporučene gornje dnevne doze (dakle ne srednje - tzv. RDA, već maksimalne, tzv. Daily Tolerable Upper Levels (UL)) su, po godinama u mikrogramima - µg i internacionalnim jedinicama - IU (za vitamin A važi 1 µg = 3.33 IU):
* 0–3 godine: 600 µg ili 2000 IU
* 4–8 godina: 900 µg ili 3000 IU
* 9–13 godina: 1700 µg ili 5665 IU
* 14–18 godina: 2800 µg ili 9335 IU
* 19+ godina: 3000 µg ili 10,000 IU
E sada, čemu akcentovanje ove priče? Vitamin A se relativno lako unese, povrće je izuzetno bogato sa njim dok ostali oblici hrane i ne toliko (nešto malo u mlečnim proizvodima i u voću, ali ništa specijalno). Takođe vitaminski kompleksi ga po pravilu imaju u nekoj meri (zavisi od vrste multivitamina, naravno). Medicinski Institut (http://en.wikipedia.org/wiki/Institute_of_Medicine) (zvaničan sajt ovde (http://www.iom.edu/)) kaže da je najniža primećena štetna količina vitamina A korišćenog u dužem vremenskom periodu iznosila 21,600 IU (6480 µg). Ukoliko se davite kao ja u povrću tipa šargarepa, spanać, zelena salata, paprika i pri tome uzimate neki multivitamin, a ne želite da od tolike šargarepe postanete Carrot Top (http://www.ebaumsworld.com/video/watch/81179456/) (realno pristojna masa i definicija, ali po koju cenu) možda (možda!) ne bi bilo loše malo obratiti pažnju. Da ilustrujem celu priču, recimo da pojedete dnevno po 100g šargarepe (16,706 IU), zelene salate (7405 IU), spanaća (9377 IU) i paprike (3131 IU) pa na to dodate neki multivitamin npr. socijala tipa oligovit (5731 IU), to vam u totalu izađe na 42,350 IU (da potsetim max dnevna preporuka (UL) za 19+ godina je 10,000 IU, potencijalna minimalna toksična 21,600 IU, a ja sam npr. bio sposoban da nakucam i do 100,000 IU dnevno dok se nisam informisao). Da li je ovo mnogo ili ne, ne znam, sami procenite. Možda je cela stvar malo predramatizovana, a možda ne, ja npr. nema šanse da unos držim ispod 10,000 IU dnevno, ali sada gledam da budem u toj nekoj sivoj zoni do 20,000 IU. Ostavljam na kraju spisak sa svim mogućim povrćem i količinom vitamina A na 100g poređano od maksimalne koncentracije pa na dole.
vrsta povrća količina kalorija (kcal) protein (g) UH (g) masti (g) vlakna (g) RDA (5000 IU) UL (10,000 IU) vitamin A (IU)
Šargarepa, sveža 100g 41 0.93 9.58 0.24 2.8 334.12% 167.06% 16706
Kelj, svež 100g 50 3.3 10.01 0.7 2 307.52% 153.76% 15376
Spanać, svež 100g 23 2.86 3.63 0.39 2.2 187.54% 93.77% 9377
Zelena salata, sveža 100g 15 1.36 2.79 0.15 1.3 148.10% 74.05% 7405
Raštika (raštan), sveža 100g 30 2.45 5.69 0.42 3.6 133.36% 66.68% 6668
Blitva, sveža 100g 19 1.8 3.74 0.2 1.6 122.32% 61.16% 6116
Paprika, slatka, crvena, sveža 100g 31 0.99 6.03 0.3 2.1 62.62% 31.31% 3131
Praziluk, svež 100g 61 1.5 14.15 0.3 1.8 33.34% 16.67% 1667
Kupus, crveni, svež 100g 31 1.43 7.37 0.16 2.1 22.32% 11.16% 1116
Paradajz, svež 100g 18 0.88 3.92 0.2 1.2 16.66% 8.33% 833
Špargla. sveža 100g 20 2.2 3.88 0.12 2.1 15.12% 7.56% 756
Prokelj, svež 100g 43 3.38 8.95 0.3 3.8 15.08% 7.54% 754
Brokoli, svež 100g 34 2.82 6.64 0.37 2.6 12.46% 6.23% 623
Paprika, slatka, zelena, sveža 100g 20 0.86 4.64 0.17 1.7 7.40% 3.70% 370
Kupus, svež 100g 25 1.28 5.8 0.1 2.5 1.96% 0.98% 98
Krastavac. svež 100g 12 0.59 2.16 0.16 0.7 1.44% 0.72% 72
Keleraba, sveža 100g 27 1.7 6.2 0.1 3.6 0.72% 0.36% 36
Cvekla, sveža 100g 43 1.61 9.56 0.17 2.8 0.66% 0.33% 33
Plavi patlidžan, svež 100g 24 1.01 5.7 0.19 3.4 0.54% 0.27% 27
Artičoka, jerusalimska, sveža 100g 73 2 17.44 0.01 1.6 0.40% 0.20% 20
Karfiol, svež 100g 25 1.98 5.3 0.1 2.5 0.26% 0.13% 13
Artičoka, sveža 100g 47 3.27 10.51 0.15 5.4 0.26% 0.13% 13
Luk, beli, svež 100g 149 6.36 33.06 0.5 2.1 0.18% 0.09% 9
Rotkvica, sveža 100g 16 0.68 3.4 0.1 1.6 0.14% 0.07% 7
Luk, crni i crveni, svež 100g 40 1.1 9.34 0.1 1.7 0.04% 0.02% 2
Paškanat, svež 100g 75 1.2 17.99 0.3 4.9 0.00% 0.00% 0
Celer, koren, svež 100g 42 1.5 9.2 0.3 1.8 0.00% 0.00% 0
Đumbir, koren, svež 100g 80 1.82 17.77 0.75 2 0.00% 0.00% 0
izvor: http://www.nal.usda.gov/
Par objašnjenja, kolona RDA pokazuje procentualno koliko je količina u 100g veća ili manja od srednje preporučene dnevne vrednosti za vitamin A (5,000 IU), dok kolona UL pokazuje isto to samo u odnosu na maksimalnu preporučenu dnevnu vrednost (10,000 IU). Primer, brokoli na 100g ima 623 IU što je 12.46% RDA, odnosno 6.23% UL. Šargarepa kao kralj vitamina A ima na 100g čak skoro 3.5 puta RDA (334.12%) i 1.7 puta UL (167.06%).
Inače vitamin A je jedini od svih vitamina i minerala koji je potencijalno problematičan, ostalo nema šanse da se nakuca u nekim štetnim količinama normalnom zdravom ili pojačanom ishranom, pa tim lakše za praćenje (a možda ni ovo nije baš toliko strašno, vi sami procenite za sebe).
-
Par komentara u vezi vitamina A kod koga lako može da dođe do prevelikog unosa koji nije baš preporučljiv (tzv. hipervitaminoza A (http://en.wikipedia.org/wiki/Hypervitaminosis_A)). Koga mrzi da čita ovo sa vikipedije, ukratko pri prevelikom unosu vitamina A može doći do npr.:
- malformacija (defekata tela i psihe dobijenim rođenjem, dakle jedan od roditelja je malo više zloupotrebljavao vitamin A)
- problema sa jetrom
- osteoporoza (poremećaj gubitka koštane mase)
- promene boje kože
- gubitka kose
- prevelike suvoće kože
I još par stvari koje nisam mogao da prevedem na srpski (piše sve na vikipediji). Znaci trovanja vitaminom A su mučnina, povraćanje, bolovi u glavi, vrtoglavica, zamagljen vid i gubitak mišićne koordinacije.
Preporučene gornje dnevne doze (dakle ne srednje - tzv. RDA, već maksimalne, tzv. Daily Tolerable Upper Levels (UL)) su, po godinama u mikrogramima - µg i internacionalnim jedinicama - IU (za vitamin A važi 1 µg = 3.33 IU):
* 0–3 godine: 600 µg ili 2000 IU
* 4–8 godina: 900 µg ili 3000 IU
* 9–13 godina: 1700 µg ili 5665 IU
* 14–18 godina: 2800 µg ili 9335 IU
* 19+ godina: 3000 µg ili 10,000 IU
E sada, čemu akcentovanje ove priče? Vitamin A se relativno lako unese, povrće je izuzetno bogato sa njim dok ostali oblici hrane i ne toliko (nešto malo u mlečnim proizvodima i u voću, ali ništa specijalno). Takođe vitaminski kompleksi ga po pravilu imaju u nekoj meri (zavisi od vrste multivitamina, naravno). Medicinski Institut (http://en.wikipedia.org/wiki/Institute_of_Medicine) (zvaničan sajt ovde (http://www.iom.edu/)) kaže da je najniža primećena štetna količina vitamina A korišćenog u dužem vremenskom periodu iznosila 21,600 IU (6480 µg). Ukoliko se davite kao ja u povrću tipa šargarepa, spanać, zelena salata, paprika i pri tome uzimate neki multivitamin, a ne želite da od tolike šargarepe postanete Carrot Top (http://www.ebaumsworld.com/video/watch/81179456/) (realno pristojna masa i definicija, ali po koju cenu) možda (možda!) ne bi bilo loše malo obratiti pažnju. Da ilustrujem celu priču, recimo da pojedete dnevno po 100g šargarepe (16,706 IU), zelene salate (7405 IU), spanaća (9377 IU) i paprike (3131 IU) pa na to dodate neki multivitamin npr. socijala tipa oligovit (5731 IU), to vam u totalu izađe na 42,350 IU (da potsetim max dnevna preporuka (UL) za 19+ godina je 10,000 IU, potencijalna minimalna toksična 21,600 IU, a ja sam npr. bio sposoban da nakucam i do 100,000 IU dnevno dok se nisam informisao). Da li je ovo mnogo ili ne, ne znam, sami procenite. Možda je cela stvar malo predramatizovana, a možda ne, ja npr. nema šanse da unos držim ispod 10,000 IU dnevno, ali sada gledam da budem u toj nekoj sivoj zoni do 20,000 IU. Ostavljam na kraju spisak sa svim mogućim povrćem i količinom vitamina A na 100g poređano od maksimalne koncentracije pa na dole.
vrsta povrća količina kalorija (kcal) protein (g) UH (g) masti (g) vlakna (g) RDA (5000 IU) UL (10,000 IU) vitamin A (IU)
Šargarepa, sveža 100g 41 0.93 9.58 0.24 2.8 334.12% 167.06% 16706
Kelj, svež 100g 50 3.3 10.01 0.7 2 307.52% 153.76% 15376
Spanać, svež 100g 23 2.86 3.63 0.39 2.2 187.54% 93.77% 9377
Zelena salata, sveža 100g 15 1.36 2.79 0.15 1.3 148.10% 74.05% 7405
Raštika (raštan), sveža 100g 30 2.45 5.69 0.42 3.6 133.36% 66.68% 6668
Blitva, sveža 100g 19 1.8 3.74 0.2 1.6 122.32% 61.16% 6116
Paprika, slatka, crvena, sveža 100g 31 0.99 6.03 0.3 2.1 62.62% 31.31% 3131
Praziluk, svež 100g 61 1.5 14.15 0.3 1.8 33.34% 16.67% 1667
Kupus, crveni, svež 100g 31 1.43 7.37 0.16 2.1 22.32% 11.16% 1116
Paradajz, svež 100g 18 0.88 3.92 0.2 1.2 16.66% 8.33% 833
Špargla. sveža 100g 20 2.2 3.88 0.12 2.1 15.12% 7.56% 756
Prokelj, svež 100g 43 3.38 8.95 0.3 3.8 15.08% 7.54% 754
Brokoli, svež 100g 34 2.82 6.64 0.37 2.6 12.46% 6.23% 623
Paprika, slatka, zelena, sveža 100g 20 0.86 4.64 0.17 1.7 7.40% 3.70% 370
Kupus, svež 100g 25 1.28 5.8 0.1 2.5 1.96% 0.98% 98
Krastavac. svež 100g 12 0.59 2.16 0.16 0.7 1.44% 0.72% 72
Keleraba, sveža 100g 27 1.7 6.2 0.1 3.6 0.72% 0.36% 36
Cvekla, sveža 100g 43 1.61 9.56 0.17 2.8 0.66% 0.33% 33
Plavi patlidžan, svež 100g 24 1.01 5.7 0.19 3.4 0.54% 0.27% 27
Artičoka, jerusalimska, sveža 100g 73 2 17.44 0.01 1.6 0.40% 0.20% 20
Karfiol, svež 100g 25 1.98 5.3 0.1 2.5 0.26% 0.13% 13
Artičoka, sveža 100g 47 3.27 10.51 0.15 5.4 0.26% 0.13% 13
Luk, beli, svež 100g 149 6.36 33.06 0.5 2.1 0.18% 0.09% 9
Rotkvica, sveža 100g 16 0.68 3.4 0.1 1.6 0.14% 0.07% 7
Luk, crni i crveni, svež 100g 40 1.1 9.34 0.1 1.7 0.04% 0.02% 2
Paškanat, svež 100g 75 1.2 17.99 0.3 4.9 0.00% 0.00% 0
Celer, koren, svež 100g 42 1.5 9.2 0.3 1.8 0.00% 0.00% 0
Đumbir, koren, svež 100g 80 1.82 17.77 0.75 2 0.00% 0.00% 0
izvor: http://www.nal.usda.gov/
Par objašnjenja, kolona RDA pokazuje procentualno koliko je količina u 100g veća ili manja od srednje preporučene dnevne vrednosti za vitamin A (5,000 IU), dok kolona UL pokazuje isto to samo u odnosu na maksimalnu preporučenu dnevnu vrednost (10,000 IU). Primer, brokoli na 100g ima 623 IU što je 12.46% RDA, odnosno 6.23% UL. Šargarepa kao kralj vitamina A ima na 100g čak skoro 3.5 puta RDA (334.12%) i 1.7 puta UL (167.06%).
Inače vitamin A je jedini od svih vitamina i minerala koji je potencijalno problematičan, ostalo nema šanse da se nakuca u nekim štetnim količinama normalnom zdravom ili pojačanom ishranom, pa tim lakše za praćenje (a možda ni ovo nije baš toliko strašno, vi sami procenite za sebe).
shto bi on bio problematichniji od drugih liposolubilnih vit ??? btw ... RDA = :rolleyes01: :rolleyes01: :rolleyes01:
-
znaci da smanjim jer cu ostati bez kose.... :pullhair: :pullhair: :pullhair: :pullhair: :nonono: :nonono: :nonono: :nonono:
-
RDA = gomila gluposti...
-
Očigledno se nismo razumeli oko ovoga "potencijalno problematičan". Ne mislim da se vitamin A tu drastično razlikuje od drugih (mada realno ne znam ništa o tome u smislu detalja), već je potencijalno problematičan jer se lako i neprimetno navuče iz povrća, dok za ostale vitamine i minerale ćete jako teško na sličan način prebaciti njihov gornji (maksimalni) preporučeni dnevni limit (tzv. UL), a da ne pričam o situacijama tipa 5-10 puta UL (što se lako desi za vitamin A). E sada da li je to baš toliko štetno ili ne, nemam predstavu, ali generalno volim da imam švedski sto opcija ispred sebe kako bih mogao da procenim kako, šta i na koji način. Opet se vraćam na povrće tipa šargarepa koja je uglavnom (naj)jeftinija (50-60din/kg), a bogatija je vlaknima od gotovo svog ostalog mainstream povrća tipa paprika, kupus, karfiol, luk, paradajz, krastavac itd. (namerno sam ostavio kolonu sa vlaknima u tabeli u prethodnom postu), međutim postoje i neke potencijalne mane jer je prebogata vitaminom A. Za nekog ko unese par desetina grama dnevno to nije frka, ali npr. ja u potrazi za vlaknima sam znao da pocepam i do 1kg šargarepe dnevno (to je 28g vlakana samo iz nje iz 5-6 obroka, a dnevno unesem još toliko iz drugih izvora) i sve to za neku smešnu kintu (0.5€/kg) + volim tu vrstu povrća. To je 170,000 IU vitamina A, a na to kada se dodaju mutlivitamini, zelena salata, spanać, paprika (sve bogato sa A) realno je (možda!) malo mnogo. Ako je neko u sličnoj situaciji možda (možda!) nije loše da se obrati pažnja pogotovo ako imate klince koje pokušavate da hranite ispravno. Da ne započinjem priču o narodnim verovanjima da su šargarepa i spanać posebno zdravi jer nam je to pričala baba, a ljudi su generalno vaspitani i učeni da se autoriteti ne preispituju (http://watch2video.net/youtube-george-carlin-teach-your-children-to-question-video-TGeOLHOjuCz.html), pogotovo ne ti sa brkovima. Mislim what the fuck do ja znam, ali kapiram da generalno nije loše biti informisan pa sam proceniti.
Nije sporno da je priča oko RDA ako ništa drugo do diskutabilna i da ništa to nije zapisano na kamenim pločama (mislim hey! ja sam prvi za lomljenje istih (http://www.ebaumsworld.com/video/watch/667853/)), ali UL u ovom slučaju je dva puta RDA, a kada se malo odradi matematika realnost može da bude i 10 x UL pa možda nije loše uzeti to u obzir jer ako ti profesori u belim mantilima greše kapiram da ne greše toliko.
-
Očigledno se nismo razumeli oko ovoga "potencijalno problematičan". Ne mislim da se vitamin A tu drastično razlikuje od drugih (mada realno ne znam ništa o tome u smislu detalja), već je potencijalno problematičan jer se lako i neprimetno navuče iz povrća, dok za ostale vitamine i minerale ćete jako teško na sličan način prebaciti njihov gornji (maksimalni) preporučeni dnevni limit (tzv. UL), a da ne pričam o situacijama tipa 5-10 puta UL (što se lako desi za vitamin A). E sada da li je to baš toliko štetno ili ne, nemam predstavu, ali generalno volim da imam švedski sto opcija ispred sebe kako bih mogao da procenim kako, šta i na koji način. Opet se vraćam na povrće tipa šargarepa koja je uglavnom (naj)jeftinija (50-60din/kg), a bogatija je vlaknima od gotovo svog ostalog mainstream povrća tipa paprika, kupus, karfiol, luk, paradajz, krastavac itd. (namerno sam ostavio kolonu sa vlaknima u tabeli u prethodnom postu), međutim postoje i neke potencijalne mane jer je prebogata vitaminom A. Za nekog ko unese par desetina grama dnevno to nije frka, ali npr. ja u potrazi za vlaknima sam znao da pocepam i do 1kg šargarepe dnevno (to je 28g vlakana samo iz nje iz 5-6 obroka, a dnevno unesem još toliko iz drugih izvora) i sve to za neku smešnu kintu (0.5€/kg) + volim tu vrstu povrća. To je 170,000 IU vitamina A, a na to kada se dodaju mutlivitamini, zelena salata, spanać, paprika (sve bogato sa A) realno je (možda!) malo mnogo. Ako je neko u sličnoj situaciji možda (možda!) nije loše da se obrati pažnja pogotovo ako imate klince koje pokušavate da hranite ispravno. Da ne započinjem priču o narodnim verovanjima da su šargarepa i spanać posebno zdravi jer nam je to pričala baba, a ljudi su generalno vaspitani i učeni da se autoriteti ne preispituju (http://watch2video.net/youtube-george-carlin-teach-your-children-to-question-video-TGeOLHOjuCz.html), pogotovo ne ti sa brkovima. Mislim what the fuck do ja znam, ali kapiram da generalno nije loše biti informisan pa sam proceniti.
Nije sporno da je priča oko RDA ako ništa drugo do diskutabilna i da ništa to nije zapisano na kamenim pločama (mislim hey! ja sam prvi za lomljenje istih (http://www.ebaumsworld.com/video/watch/667853/)), ali UL u ovom slučaju je dva puta RDA, a kada se malo odradi matematika realnost može da bude i 10 x UL pa možda nije loše uzeti to u obzir jer ako ti profesori u belim mantilima greše kapiram da ne greše toliko.
jednostavno neshto se ne poklapa .. da je to tako kao shto RDA kaze video bi jako puno ljudi sa tim simptomima zar ne ?? a kad si poslednji put video narandzastog coveka :D ..
btw josh je ,,problematichniji '' vit D .. poshto za 10 min na suncu premashish RDA za jedno par 1000% ... a opet imash vishe ljudi u deficitu (oko 90% populacije ) nego shto su overdoseovani ...
isto tako ja prvi ne volim babske priche ali ako je neshto preguralo 10 generacija kontam ima neshto tu .. naravno ne slepo verovati nikad i u nishta , ali s druge strane fitohemikalije su nedovoljno istrazene i pitanje je da li cemo ikad izvaliti tachne mehanizme shta kada koliko reaguje .... meni simpatichni primeri su sledeci :
1) ljudi izvale antioksidanse i skontaju da su to korisne stvari ... izoluju ih .. krenu da ih masovno proizvode i skontaju da kada se tako daju ljudima da pospesuju zapravo oksidativni stres .. poput slobodnih radikala .. zato se praktichno odustalo od veshtachkih antioksidanasa i okrenulo prirodnim ..
2) eo recimo isti taj vitamin A ... skontaju da hrana bogata vit A smanjuje rizik od par rakova ... kazu ok kul sad cemo ga mi suplementirati i onda skontaju da su zapravo povecali rizik od raka kod iste te populacije ...
3)ili mozda antiinflamatorni lekovi u odredjenoj meri sprechavaju sintezu proteina tj onemogucuju jedan od osnovnih koraka da se dogodi ... dok hrana bogata supstancama sa slichnim osobinama TO NE RADI ! .. ovo poslednje nisam chitao direktno istrazivanje ali poliquin prichao pa sada ebem li ga.. mogao bih naci sutra prekosutra pa da proverim :yes: da ne ispada da lupetam .. a za ova prva dva proverena informacija ..
pa sad budi pametan :wow: definitivno je jako komplikovano .. i mislim da ova grana nauke josh nije dovoljno zrela da bi se oslonili na nju .. shto ne znachi da ne treba pomno pratiti ..
-
mozda neko zna kupio sam galenikin vit c(askarbonska kiselina),e sad nadjoh na netu da je to neko g*** od vit c,da je pravi vit c koa neki natrijum bla bla nisam nista zapamtio,sta sad koji je pravi ?
p.s sad kazete vi ne postoji pravi ili lazni vit c xD pa koja je onda razlika u kom...?
-
Vitamin c je askorbinska kiselina, ne znam kakav natrijum!?
A taj u tablama po 500 kupujem i ja, pijem ga uz pwm i nista mu ne fali.
Jedino ga zvacem da mi se ne lijepi za zeludac tvrda tableta
-
e ljudi koje vitamine da kupim da imaju B1,B2,B3,B5,B6,B11,B12 jel ima neki proizvod kod nas na trzistu sa svim tim vitaminima?
-
Imas od ultimate nutrition Vitamine B complex...
-
ili jos bolje Dymatize super multi
-
Imas od ultimate nutrition Vitamine B complex...
ili jos bolje Dymatize super multi
cene?kolicina?
-
B complex od ultimate-a 150 tableta je 10,5 eura u cg, a vjerujem da nije nista skuplji i u srbiji...
Dymatize super multi je komplex vitamina i minerala, a ovaj proizvod od ultimate-a je komplex B vitamina...
-
ja hocu samo b kompleks to se pije jedna tableta dnevno?
-
Da li je neko cuo za natrijum-askorbat?
-
ja hocu samo b kompleks to se pije jedna tableta dnevno?
Imaš B kompleks od Ultimate, Universal, Natrol...
-
B complex od ultimate-a 150 tableta je 10,5 eura u cg, a vjerujem da nije nista skuplji i u srbiji...
Dymatize super multi je komplex vitamina i minerala, a ovaj proizvod od ultimate-a je komplex B vitamina...
Jeste ali je jak sa b kompleksom, po meni bolja solucija
-
koji je trenutno najbolji proizvod na trzistu ( cena ,kvalitet , kolicina , doze) ?
da li je i pored toga sto jedem dovoljno voca, povrca... potrebno da dodam i neki preparat i koje mogu biti koristiod toga?
-
koji je trenutno najbolji proizvod na trzistu ( cena ,kvalitet , kolicina , doze) ?
da li je i pored toga sto jedem dovoljno voca, povrca... potrebno da dodam i neki preparat i koje mogu biti koristiod toga?
Tesko da mozes uneti dovoljnu kolicinu vitamina i minerala preko voca i povrca.
Po meni je najbolji ISS Super Vitamin Pak, Ultimate Super Complete Formula, Dymatize Super Multi, gledajuci odnos cena/kvalitet, naravno svaki u svojoj klasi
-
Tesko da mozes uneti dovoljnu kolicinu vitamina i minerala preko voca i povrca.
Po meni je najbolji ISS Super Vitamin Pak, Ultimate Super Complete Formula, Dymatize Super Multi, gledajuci odnos cena/kvalitet, naravno svaki u svojoj klasi
ok ... o njima sam i jarazmisljao , na sta mislis kada kazes svaki u svojoj klasi?
naisao sam na to da ljudima koji koriste te preparate pomazu kod iscrpljenosti tokom dana, da ocekujem tako nesto ili ne ( naravno ne nesto preterano ali da bar osetim razliku)
-
ok ... o njima sam i jarazmisljao , na sta mislis kada kazes svaki u svojoj klasi?
Kada kazem klasi mislim na cenu i na sastav.
naisao sam na to da ljudima koji koriste te preparate pomazu kod iscrpljenosti tokom dana, da ocekujem tako nesto ili ne ( naravno ne nesto preterano ali da bar osetim razliku)
Pa evo moj komsija na poslu radi teski fizicki posao vec dosta godina, ide i u teretanu vec jako dugo (preko 15 godina mislim) i kada je poceo da pije Animal Pak kaze da se oseca mnogo bolje i da ima vise energije u toku dana.
-
ok ... super , ali ne bih uzeo animal pak, mnogo kesa...
koji od ovih ima najjaci sastav , ako si slucajno uporedjivao?
-
uzeo sam super complet formulu - ultimat, medjutim savetovano mi je da ne pijem 9 komada dnevno vec da je sasvim dovoljno 4... a sto se tice overdoza vitaminom A u preparatima je pro vitamin vitamina A i organizam sam stvara koliko mu je potrebno tako da ne moze doci do overdoza
-
mislim da u 9 imas ukupno 20 000 ui vitamina a tako da ne moze biti ni u ludiliu predoziranja.
-
http://sportix.ba/index.php?str=shop&kat=sportska-ishrana&pod=vitamini-i-minerali&pro=one-a-day#pocetak
Ovi nisu tako losi vitamini... :yes: :rolleyes01: jes da je biotech... :dunno:
Sta vi mislite... :blush:
-
Cijena/kvalitet sasvim solidan kompleks...
-
mislim da u 9 imas ukupno 20 000 ui vitamina a tako da ne moze biti ni u ludiliu predoziranja.
ok . a ovo sto se tice 4 tablete dnevno?
-
Zanima me da li je bolje da uzimam multivitamin i antioksidant odmah posle treninga sa pwm-om ili kad dodjem kuci pa uz obrok?
-
Zanima me da li je bolje da uzimam multivitamin i antioksidant odmah posle treninga sa pwm-om ili kad dodjem kuci pa uz obrok?
nikako antioksidanti posle treninga ...
-
nikako antioksidanti posle treninga ...
Ozbiljno?! Ja sam bas bio u tripu da se uzimaju posle treninga
-
Ozbiljno?! Ja sam bas bio u tripu da se uzimaju posle treninga
pa to su svi mislili , pa su izvalili kasnije da deluju PROoksidantski .. znachi prave josh vecu stetu ... inache sintetski antioksidansi se znaju skroz drugachije ponashati kada su sami i nalaze se van odredjene namirnice .. gomila supstanci za koju su mislili e kao extra sad cemo napraviti taj antioksidans i sprechicemo oksidativnu stetu su zapravi izazivali rakove n shit , pa su povlacheni sa trzishta .. prof organske mi je pre par godina prichala bash o tome , a ona je radila brdo nauchnih radova na tu temu ... komplikovano je .. i to samo vestacki ... oni iz prirodnih izvora na primer ne ispoljavaju takvo ponashanje ... wierd shit ..
Goldfarb AH, Bloomer RJ, McKenzie MJ. Combined antioxidant treatment effects on blood oxidative stress after eccentric exercise. Med Sci Sports Exerc. 2005 Feb;37(2):234-9
-
Childs A, Jacobs C, Kaminski T, Halliwell B, Leeuwenburgh C. Supplementation with vitamin C and N-acetyl-cysteine increases oxidative stress in humans after an acute muscle injury induced by eccentric exercise. Free Radic Biol Med. 2001 Sep 15;31(6):745-53
eo i ovo
-
E hvala ti puno
-
Kazes da ne treba uzimati ni npr. Alpha lipoic acid?
-
Kazes da ne treba uzimati ni npr. Alpha lipoic acid?
pa ne znam .. kazem komplikovano je .. nisam video bash puno istrazivanja na temu antioksidansi odma posle treninga .. ali ovo sto ima uglavnom ukazuje na to da ce napraviti josh veci haos ...
fora sa antioksidansima je shto su to kao shto vidish ogroman broj hemijski dosta razlichitih supstanci koje reaguju u zavisnosti od radikala kojem treba donirati elektron , i nikako ne mozesh znati shta ce se tachno desiti dok neko ne napravi dobru studiju sa bash tim antioks ili bar slichnim njemu... a i onda pricha nije gotova .. fora je shto josh deluju sinergijski i bla bla ..
O2 Superoxide Enzymes
H2O2 Hydrogen peroxide Unsaturated fatty acids
HO- Hydroxyl All biomolecules
R- R-yl Oxygen
RO- R-oxyl Unsaturated fatty acids
ROO- R-dioxyl (R-peroxyl) Unsaturated fatty acids
ROOH Hydroperoxide Unsaturated fatty acids
1O2 Singlet molecular oxygen H2O
NO- Nitroxyl Several
to bi bila neka opsta podela antioks gde su ovo sa leva na desno radikali , imena radikala i klasa supstanci koji imaju ulogu kao antioksidansi i doniraju im elektrone ..
i sam vidish koliko ima mogucih reakcija i da je jako tesko napamet prichati a posebno ako prichamo o 2 antioksidansa koji ne ulaze u redox reakciju sa istim radikalom :/ ako nadjem neko istrazivanje o ALA javicu ...
-
Pitanje za Lazica: Hoce li biti uskoro ovog preparata da narucim nekoliko?
http://www.exyu-fitness.com/shop/one-a-day-100-tableta.html (http://www.exyu-fitness.com/shop/one-a-day-100-tableta.html)
-
ne, mislim da uvoznik ne moze da ga registruje jer su doze malo vece od propisanih a tableta ne moze da se deli da se napise kao pola tablete dnevno
-
Lazicu sta je sa Opti menom od 180 tabl? Hoce li ga biti ponovo po ceni od 3000 din?
-
ne verujem, ima samo od 90 preskupo je
-
Lazicu hoces li ubacivati Twinlab Dual Tabs, veoma kompletni i lepo dozirani vitaminsko mineralni dodatak, pa da narucimo par kom?
-
rado, ali ih nemaju