Sta je genetski doping?Scenario genetskog dopinga izgleda ovako: da bi povecao svoje fizicke sposobnosti, sportista uz pomoc savremene medicinske tehnike unosi u organizam nasledne informacije.
Do sada nije poznat nijedan slucaj ovakvog genetskog dopinga, ali je opasnost sve veca, smatra profesor dr Andreas Nais, upravnik Odeljenja za sportsku medicinu Klinike u Tibingenu.
"To je, po mom misljenju, realan scenario. Kada cemo morati da racunamo s genetskim dopingom? Mozda ga neki vec sad koriste? To su pitanja o kojima se, zapravo, moze samo nagadjati. Utoliko vise moramo biti 'naoruzani' dokazima, kako bismo postigli odgovarajuci ucinak zastrasivanja", upozorio je on.
Mis snagator
Genetski doping vec i te kako funkcionise kod miseva. U nacelu je rec o unosenju, zapravo "krijumcarenju" stranog naslednog materijala - strucnjaci ga nazivaju i DNK - u organizam, koji zatim dovodi do povecanja telesnog ucinka, odnosno fizicke spremnosti. Do rasta misica, na primer.
Tako se, dakle, menja "genetski plan" sportiste. Kako ova vrsta dopinga, bar sluzbeno, jos nigde nije istrazena ili primenjena, tako su samo povrsno poznate i opasnosti koje u sebi krije.
Moglo bi doci do nekontrolisanog nastanka belancevina, slicnih celijama raka, do leukemije i slicnih problema. Na primer, do nekontrolisanog nastanka eritropoetina, sto bi dovelo do nastanka novih crvenih krvnih celija a time i izrazito pojacanog rizika zacepljenja krvnih sudova, srcanog infarkta ili mozdanog udara.
Poznato je da pri dopingu eritropoetinima, bar u pocetnoj fazi njegove primene, dolazilo do takvih slucajeva. Traganje za tim belancevinama je, medjutim, od male koristi, jer je rec o prirodnim supstancama koje se ni po cemu ne razlikuju od belancevina nastalih treningom.
Moj, tvoj, nas DNK
Zato je sportski lekar i molekularni biolog Periklo Simon poceo da traga za nekim drugim karakteristikama po kojima se DNK iz sopstvenog tela razlikuje od vestacki ubrizganog.
Na taj nacin bi mogao da bude otkriven niz mogucih postupaka genetskog dopinga.
Ako zamislimo naslednu informaciju kao recenicu, tada medju pojedinim recima postoje razmaci, takoreci prazan prostor koji se moze iskoristiti za otkrivanje strane DNK.
"Razlog je sto strani, spolja umetnuti DNK u telo, nema taj razmak. Tu okolnost koristimo da bismo dokazali prisustvo stranog DNK, koje u odnosu prema ostatku moze biti u vrlo
malim kolicinama. Pritom ipak moramo znati za cim tragamo, jer inace nemamo nikakvih izgleda. Ali, ako znamo koju supstancu tacno trazimo - a pri genetskom dopingu znamo koji kandidati dolaze u obzir - mozemo tako da pokusamao da ih dokazemo", objasnio je Simon.
Sportisti, na kogan se sumnja da koristi ovakvu vrstu dopinga, bila bi izvadjena krv i u njoj, u slicnom postupku kao i kod takozvanog genetskog otiska prsta, bile bi trazene nasledne informacije, dakle DNK.
Plazma je puna takvih informacija, a razlog je sto krvotok, izmedju ostalog, sluzi i kao sredstvo za odvoz "smeca" iz organizma koji transportuje odumrle celije.
"Znamo da se u telu veliki broj celija neprestano obnavlja. Odumrle celije krv odstranjuje iz organizma. A kako je nas rafinirani postupak u stanju da dokazze pojedine molekule, dovoljno je vec i deset mililitara krvi da bismo bili uspesni u svom istrazivanju", kaze Simon.
DNK u sluzbi potrosaca
Postupak bi mogao da odigra znacajnu ulogu ne samo u suzbijanju dopinga, nego i u nadzoru zivotnih namirnica - bio bi, od koristi i u zastiti potrosaca.
O tome, po Simonovim recima, sportski lekari ne znaju mnogo ali su sve zainteresovaniji da saznaju sto vise. "Zaista se nadamo da bismo mogli da prisustvo DNK jednog zivog bica otkrijemo u organizmu drugog, cak i kada bi se radilo o vrlo malim kolicinama, kao na primer, tragovi transgenetskog materijala u telu krave", tvrdi Simon.
Postavlja se pitanje da li je moguce da se iz ove metode dovoljno brzo razvije dokazni postupak za primenu u svakodnevnoj praksi.
Za pocetak bi se pacijenti podvrgnuti genetskoj terapiji mogli zamoliti da daju krv za takvu analizu. Ali kasnije vec bi to moglo biti teze jer je nemoguce sportiste podvrgnuti dopingu u naucne svrhe.
Uprkos svemu, dokazni postupak mora biti siguran. Zbog toga profesor Nais ne moze da kaze od kada ce sportisti morati da racunaju s odgovarajucim doping kontrolama.
Dokazni postupak za ovu vrstu dopinga jos nije otkriven ali moguce je dokazati prisustvo stranog genetskog materijala i vec bi i to trebalo da izazove nesigurnost kod svakog potencijalnog (ne)sportskog prevaranta.
Topic: Genetski doping! (Read 10313 times)