Topic: SAVETI

[medena]

Kada je noćno znojenje opasno

Ukoliko vam se ponekad desi da se usred noći probudite, a da su vam čaršav i pokrivači doslovce natopljeni znojem, nemate razloga za brigu. U većini slučajeva radi se o sasvim beozopasnom poremećaju. Ipak, ako se ovo dešava često, obavezno potražite savet lekara

Po pravilu, noćno znojenje je vrlo retko nešto što bi trebalo da vas preterano zabrinjava, ali može biti indikacija da patite od nekog drugog poremećaja. Na primer, kod žena ono dosta često može da znači dolazak menopauze, dok za muškarce može da najavi hormonalne promene i muški klimakterijum, odnosno andropauzu.

Noćno znojenje, poznato i pod medicinskim imenom hiperhidroza, događa se u bilo koje doba tokom spavanja. Osoba se budi iz dubokog sna, osećajući da joj je ili vrlo hladno ili vrlo vruće, lepljiva i mokra od znoja preko svake mere. Ovo stanje može da bitno poremeti navike spavanja i da dovede do nesanice ili stresa. Međutim, ako vam se nešto slično dogodilo nekoliko puta, nemojte brzati sa zaključcima i autodijagnozom, nego konsultujte lekara.

Osim najbanalnijih razloga, poput temperature ili neprilagođene sobne temperature u spavaćoj sobi, postoji nekoliko mogućih objašnjenja za noćno znojenje, kao što ima i više potencijalnih uzroka. Do dijagnoze se može doći jedino temeljnim i stručnim pregledom i testiranjem, ali evo nekoliko najčešćih uzroka noćnog znojenja.

Menopauza - osim valunga koji se događaju u budnom stanju, velikom broju žena koje prolaze kroz menopauzu događaju se i noćna znojenja. Žene u predmenopauzi takođe relativno često imaju ovaj problem.

Idiopatska hiperhidroza - relativno retko i često krivo dijagnostifikovano stanje kod kojeg se osoba noću znoji bez ikakvog povezanog medicinskog razloga ili poremećaja.

Infekcije i upale - osobe koje pate od upale ili infekcije bilo koje vrste takođe su sklone noćnom znojenju. Često može biti reč i o tuberkulozi, ali znojenje mogu izazvati i bakterijske infekcije i neke vrste virusa.

Mokri zbog lekova
Lekovi - kombinacije određenih vrsta lekova i drugih zdravstvenih poremećaja mogu da dovedu do noćnog znojenja. Antidepresivi su jedan od najčešćih uzročnika, ali može biti reč i o lekovima za regulaciju rada srca, pa i Viagri
Hipoglikemija - osobe koje pate od niskog nivoa glukoze u krvi moraju da primaju injekcije insulina ili lekove, koji takođe mogu da izazovu znojenje.

[medena]

Zaštita pre solarijuma  

Dolaskom proleća i toplijih dana, mnoge žene počinju da se više brinu za svoj ten. Iako se često čuju upozorenja o štetnosti solarijuma i potencijalnim opasnostima za zdravlje kože zbog izlaganja UV zracima, sunčanje u kontrolisanim uslovima u solarijumu može da bude preporučljiva priprema za letnji odmor, ali samo ukoliko se pridržavate pravila koja će opasnost svesti na minimum.

Kod sunčanja u solarijmu važno je slediti savete proizvođača solarijuma i lampi, dakle pridržavati se preporuka osobe koja rukuje solarijumom. Broj i trajanje tretmana potrebnih za postizanje željene boje zavise od prirodnih pigmenata, odnosno od prirodnih svojstava kože. Ako ste inače blede puti, pa bez obzira na trajanje godišnjeg odmora ne postižete posebno tamnu nijansu kože, ni od solarijuma ne očekujte čudo. Za ovakvu put potrebno je više tretmana, dok onima koji relativno brzo potamne treba tri do pet tretmana u solarijumu.

Između dva tretmana potrebno je da napravite pauzu od 48 sati, jer se tako postiže prirodnija i jača preplanulost. Nije preporučljivo sunčati se u solarijumu više od pedeset puta godišnje. Nakon sunčanja u solarijumu ne izlažite se tog dana prirodnom suncu.

Pre sunčanja očistite kožu od kozmetičkih preparata, šminke i parfema. Jedini preparati koji smeju da se nanose na kožu su specijalni losioni i kreme namenjeni isključivo sunčanju u solarijumu. Kako se koža pod lampama isušuje, a i znojenje je intenzivno, nadoknadite gubitak tečnosti osvežavajućim pićem, a kožu nahranite hidratantnim preparatom.

Dezodoransi, parfemi, šminka i kreme koje na koži ostanu kada se sunčate u solariju mogu za posledicu da imaju mrlje, odnosno neujednačenu preplanulost, a nisu isključene ni iritacije kože. U solarijumu obavezno stavite specijalne naočare kako biste izbegli oštećenja osetljive kože oko očiju, kapaka, kapilara ili samog oka. Za vreme uzimanja nekih lekova (npr. antibiotika, antidijebetika i sredstava za smirenje) ne preporučuje se korišćenje solarijuma. Takođe, odlazak u studio za sunčanje nije preporučljiv ni ženama za vreme menstrualnog ciklusa.

Kako se postiže boja
Za postizanje bronzane boje preporučuju se tri tretmana, svaki u razmaku od 48 sati, i jedan za održavanje boje. Ako koristite solarijum za lice i dekolte, minimalna udaljenost lica od lampe mora biti 20-30 centimetara, a preporučljivo je i dvostruko kraće sunčanje tih delova nego ostalih delova tela. Minimalna udaljenost tela od lampe mora biti 40-50 centimetara, jer je telo osetljivije i manje pigmentisano zbog nošenja odeće.

[medena]

Vježbajte mozak    

Visoki IQ  (kvocijent inteligencije) može spriječiti psihičke bolesti kod starijih osoba, tvrde znanstvenici Sveučilišta Cambridge.

U izvješću objavljenom u magazinu «Psychological Medicine», tvrde kako veća inteligencija može spriječiti nastanak nekih psihičkih poremećaja poput šizofrenije ili depresije. Zbog toga biste trebali svakodnevno provoditi neke vježbe za razvijanje inteligencije i memorije kako biste očuvali snagu mozga.

Baš kao i kod sporta, potrebno je mnogo truda i vježbe da bismo ojačali mozak i izgradili ili poboljšali psihičku snagu. 
   1. Dobar način za poboljšanje memorije je igranje društvenih igrica.  Zbog toga igrajte šah, kartajte i sl.  Te igre će vas prisiliti da mislite unaprijed.

   2. Upoznate li neku izrazito dosadnu osobu, nakon razgovora pokušajte pronaći nešto zanimljivo u njoj.  Prisjetite se bar 5 zanimljivih stvari koje je izrekla.

   3. Pamtite imena. Prilikom upoznavanja poslušajte ime i povežite ga s tom osobom kako ga ne biste brzo zaboravili. Poslužite se asocijacijama.

   4. Sjedite u naslonjač i pustite misli neka vam slobodno lutaju. Ničim ih ne ograničavajte. Zatim sjedite za stol i zapišite sve o čemu ste maštali i to istim redoslijedom.

   5. Osoba prosječne memorije može se sjetiti što je ručala i večerala unatrag sedam dana.  Prisjetite se.

   6. Napišite neki datum na papir. Npr. 15.06.2002.god. Pokušajte se sjetiti što ste radili na taj dan. Prvo se prisjetite godine, mjeseca, pa gdje ste mogli biti na taj dan, zatim što ste radili. Ne zabrinjavajte se ukoliko ne uspijete, to je vježba, a ne ispit.

   7. Za poboljšanje koncentracije izvodite ovu vježbu. Dok šećete  kroz grad usredotočite se na neku točku (objekt) u daljini. Neka vam ostane u fokusu se dok ne stignete do njega. Ne dopustite da vam izlozi ili prolaznici odvlače pozornost.

   8. Meditirajte. Meditacijom ćete naučiti umiriti mozak, smanjiti stres i ublažiti reakcije.

   9. Na papir zapišite vrijednosti koje cijenite u životu, npr. dobrota, iskrenost (neka budu  one koje su zaista vama najvažnije) i prilikom donošenja odluka ravnajte se prema njima. Tako ćete biti sigurni da ste ispravno odlučili i smanjiti stres.

  10. Vježbajte. Fizička aktivnost ojačava i mozak. U zdravom tijelu zdrav duh. To ste još davno naučili.

  11. Jedite namirnice bogate željezom. Željezo je vrlo važan element, a rijetko ga unosimo dovoljno. Jedna šalica prirodnog čaja od koprive dnevno donijet će vam veliku korist.

  12. Izbjegavajte alkohol. Alkohol dehidrira tijelo, što slabi mogućnost koncentracije.

  13. Marihuana dokazano uništava mozak.

  14. Stalno iskušavajte nove aktivnosti. Neovisno o godinama naučite novi sport, novi jezik, koristiti se novim tehničkim pomagalom…

[medena]

Njegujte stopala jer su oslonac cijelog tijela

Alkohol, cigarete i masnoće stvari su za koje znamo da su štetne za zdravlje,
no, čini se da i visoke potpetice spadaju u tu kategoriju jer se sve češće spominju u kontekstu velike štetnosti.

Ako su pete stalno u podignutom položaju tada skraćuju lisne mišiće na nozi,
cjelokupno opterećenje se prebacuje na prste, što opterećuje zglobove, a dodatno još uzrokuje nateknuća, žuljeve i slično.

Stoga je nužno s vremena na vrijeme, bez obzira ako ste i ovisni o visokim potpeticama,
prebaciti se na ravne cipele.

Stabilnost stopala osiguravaju tri točke: jedna na peti, druga ispod palca i treća ispod malog prsta.
Ako stojimo bosi na ravnoj podlozi, veći dio tjelesne težine se prenosi na petu, a manji na prednji dio stopala.
Pri povišenju od oko 2 cm opterećenje se izjednačava.
Zatim što se potpetica povećava povećava se i opterećenje na prednji dio stopala.

[float=left][/float]

Ako obujete visoke potpetice, nosite ih nakratko. Dugotrajno nošenje takvih cipela, osim što deformira stopalo, teško opterećuju i kralješnicu.

[float=left][/float]

Osim visokih potpetica opterećenje na stopala stavljaju i cipele u špic, stoga izbjegavajte njihovo nošenje kada god je to moguće.

[float=left][/float]

Stopala su oslonac našeg cijelog tijela, sto ih je nužno njegovati i paziti na njihovo zdravlje.

[Igy81]

a gde je tu kurje oko 

[medena]

nama je tesko,nego tebi,nosis ravne cipele..

[medena]

Prepoznajte infarkt 

Koronarno oboljenje srca je glavni uzrok smrtnosti kako muškaraca, tako i žena. Prouzrokuje ga suženje koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju i često dovodi do infarkta.

Polovina ljudi umre u roku od jednog sata od trenutka kad osete prve simptome i pre nego što stignu u bolnicu. Srećom, svako od nas može da preduzme korake za zaštitu svog srca i svog života, kao i života drugih. Najvažnije je da odmah potražimo stručnu lekarsku pomoć. Brza reakcija na prve znake srčanog napada ima ključni značaj za spas života i ograničenje štete koju infarkt može da izazove.

Znaci upozorenja
Infarkt je zastrašujući događaj i niko o tome ne voli da misli. Međutim, ako naučimo da prepoznamo znake infarkta i zapamtimo šta u tom slučaju treba da uradimo, možemo sebi i drugima da spasemo život.

Koji su simptomi infarkta?
Mnogi ljudi veruju da je infarkt iznenadan i intenzivan, kao što se često prikazuje na filmu kad se osoba odjednom uhvati za srce i pada na pod. Istina je ipak nešto drugačija. Infarkt najčešće počinje polako kao blag bol ili jednostavno nelagodan osećaj. Ako imate slične simptome, niste sasvim sigurni šta sa vama nije u redu. Može se čak desiti da simptomi sami od sebe prođu. Čak i osobe koje su već jednom doživele infarkt ne moraju da prepoznaju simptome pošto kod narednog napada oni mogu totalno da se razlikuju.
Žene obično misle da im ne preti opasnost od infarkta, ali greše.

Zato i one moraju da nauče da prepoznaju rane znake upozorenja na opasnost:
Osećaj nelagodnosti u grudima - Većina infarkta je praćena osećajem nelagodnosti u sredini grudnog koša. Ta nelagodnost traje nekoliko minuta, slabi i nestaje, ali se vraća. Čovek oseća neprijatan pritisak, stezanje u grudima ili bol.
Nelagodnost u drugim oblastima gornjeg dela tela - To može biti bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili želucu.
Ne možete da dođete do daha - Nelagodnost u grudima je često praćena nemogućnošću da dođete do daha. Međutim, to se često događa i pre nego što osetite nelagodnost u grudima.
Ostali simptomi - Iznenada vas oblije hladan znoj, osetite mučninu ili vrtoglavicu.
Nije naodmet da naučite sve ove simptome, ali takođe morate imati na umu da ako niste sigurni da se radi o infarktu, ipak morate da se obratite lekaru i proverite.

Ko spada u rizičnu grupu?
Infarkt pogađa i muškarce i žene. Međutim, neke osobe imaju više izgleda da dobiju infarkt zbog svojih „faktora rizika“. Pod faktorima rizika se podrazumevaju ponašanje ili stanja koja povećavaju izglede da jedna osoba oboli od neke bolesti. Neki od faktora rizika vezanih za infarkt su van naše kontrole, ali na većinu možete da utičete i smanjite opasnost od prvog ili ponovljenog infarkta.

Faktori koje ne možete da kontrolišete:
Postojanje ranijih koronarnih problema, uključujući infarkt, angioplastiju, bajpas ili anginu pektoris.
Godine su bitan faktor pošto je ustanovljeno da se kod muškaraca rizik povećava posle 45, a kod žena posle 55. godine.
Srčana oboljenja u porodici povećavaju verovatnoću da i vi obolite. Recimo ako je bratu ili ocu pre 55. godine postavljena dijagnoza srčanih oboljenja, odnosno sestri ili majci pre 65, vaše šanse da imate probleme sa srcem znatno rastu.

Faktori koje možete da kontrolišete:
-Pušenje
-Visok krvni pritisak
-Visok nivo holesterola u krvi
-Prekomerna težina i gojaznost
-Fizička neaktivnost
-Dijabetes

Faktori rizika ne povećavaju verovatnoću od infarkta na jednostavan način; savaki od tih faktora dodatno povećava uticaj ostalih faktora. Stoga je veoma bitno da sprečite ili kontrolišete one faktore rizika na koje možete da utičete, pogotovo ako ste već jednom doživeli infarkt.


 

[medena]

Efikasni načini vežbanja 

Eksperti poručuju da kad je reč o vežbanju nema magije - dobijete onoliko koliko uložite. To ne znači da morate da vežbate nekoliko sati dnevno, već samo znači da morate vežbati pametno. Nisu sve vežbe jednako efikasne. Treba izabrati one koje baš vama odgovaraju, koje se odnose na odgovarajuću grupu mišića i koje vam pomažu u sagorevanju kalorija. Takođe, nivoe vežbi i načine vežbanja treba menjati, u skladu sa sopstvenom formom. Stručnjaci za fitnes toplo preporučuju sledeće načine vežbanja:

Hodanje

Svaki program vežbanja treba da sadrži kardiovaskularne vežbe, koje pozitivno utiču na rad srca i potpomažu gubljenje kalorija. Hodanje je nešto što možete raditi bilo gde i bilo kad, bez ikakve opreme, sem dobrog para patika. Uprkos ustaljenom mišljenju, hodanje nije samo za početnike u fitnesu; i ljudi koji su u veoma dobroj formi mogu imati zdravstvene koristi od hodanja.

Jedna žustra šetnja može vam sagoreti 500 kalorija po satu. Stručnjaci savetuju: nemojte odmah početi da hodate sat vremena dnevno odjednom. Bolje je da pešačite pet do deset minuta s vremena na vreme, sve dok ne postignete 30 minuta po jednoj šetnji. Još jedan savet: korisnije je da produžite šetnju nego da povećate brzinu hodanja.

Čučnjevi

Jačanje mišića je esencijalno, kažu stručnjaci. Što više snage imate, imate i veći kapacitet da sagorite kalorije. Čučnjevi su odlična vežba koja angažuje nekoliko grupa mišića. Bitno je biti u formi. Poznato je da je veoma važno na koji način izvodite vežbu. Ako imate lošu tehniku, vežba je daleko manje delotvorna nego kada vežbu izvodite na pravilan način. Kada je reč o čučnjevima, vodite računa o tome da vam stopala stoje u širini ramena i da su vam leđa prava. Savijte kolena i spustite zadnjicu. Koleno treba da ostane iznad članaka što je moguće duže. Zamislite kako sedite u stolici, samo što stolica nije tu. Za početak, i prava stolica može vam biti od pomoći. Izvedite vežbu na njoj, da biste zapamtili položaj i pokrete tela. Kad ste to zapamtili, samo odgurnite stolicu zadnjicom, pa nastavite da vežbate.

Sklekovi

Ako se rade pravilno, sklekovi mogu pozitivno uticati na grudi, tricepse, čak i na srednje stomačne mišiće.

Bilo da ste početnik, ili se već dugo i uspešno bavite fitnesom - sklekovi vam mogu biti korisni. Evo kako uraditi savršeni sklek: okrenuti ste licem prema podu. Dlanove postavite na malo većoj širini od širine ramena. Postavite svoje nožne prste (ili kolena) na pod i pokušajte da napravite savršenu dijagonalu svojim telom, od ramena do stopala. Zatim podižite i spuštajte svoje telo, sve vreme pravog torza.

 

[saxoman]

Lekovitost ljutog

Bez obzira dolazi li ljutina od paprike ili bibera, ona potiče od alkaloid kapsicina ( http://en.wikipedia.org/wiki/Capsaicin). Među jake  svakako spada paprika "jalapeno" (mada iz iskustva znam i da leksovačka može dobro da vas namuči) a najljuća je  crvena "habanera".
Ljute namirnice aktiviraju senzore za toplinu, pa nije nikakvo čudo da osoba koja je progutala ljutu papriku kaže da joj je jako vruće.
Najveća greška je pokušati otkloniti ljutinu vodom ili sokovima. Pomaže jedino mleko ili hleb spiraju i upijaju masni kapsicin. Voda ga samo može još više raspaliti.
Danas postoje lekoviti bomboni s dodatkom ljute paprike, koji su se pokazali korisnim kod bolova usled upale u usnoj šupljini.
Delujući na senzore sluznice, ljutina ublažava bol. Što je veća koncentracija kapsicina koja se može podnijeti, bol je manji. Izazivajući “paleću” bol, kapsicin uklanja stvarnu bol.
Utvrđeno je eksperimentalno da kapsicin pomera prag boli; ono što je pre tretiranja bilo bolno mesto, nakon ispiranja sa rastvorom kapsicina postaje manje bolno ili neosetljivo. Danas postoje losioni i kreme za spoljašnju upotrebu na bazi kapsicina sa 0,025% odnosno 0,075% ove tvari.
Mišljenje da su ljuta paprika i ljuta jela “zdrava” zato što uništavaju sve mikroorganizme oko sebe, nije utemeljeno. Naprotiv, utvrđena je kontaminacija paprike (i one ljute) koja je karakteristična i za druge namirnice. To jasno znači da ljuto nije istovremeno i antibakterijsko.

[medena]

Upalu bešike olakšajte prirodno

Žene i muškarci podjednako pate od infekcija bešike. Oko 85% infekcija urinarnog trakta izaziva Echerichia coli, bakterija koja se normalno nalazi u crevnom traktu.

Infekcija bešike se odlikuje urgentnim nagonom da se isprazni bešika, uriniranje je često i bolno; čak i kad je bešika prazna javlja se nagon za uriniranjem. Urin često ima jak neprijatan miris i zamućen je. Ako se ne tretira cistitis, to dovodi do infekcije bubrega, što je ozbiljniji zdrastveni problem.

Brusnica “čisti” bakterije
Brusnica je jedan od najboljih biljnih lekova za urinarne infekcije. Kvalitetan sok od brusnice sprečava razvoj bakterija i njihovo prianjanje na zidove bešike. Piti 1dl soka od brusnice (prirodnog i nezaslađenog) dnevno. Ako vam sok nije dostupan, mogu da se uzimaju i kapsule brusnice koje se uzimaju sa većom kolićinom vode.

Breza ublažava bolove
List breze je prirodan diuretik i smanjuje bolove vezane za urinarne infekcije.

Maslačak smanjuje peckanje
Čaj od maslačka je diuretik, stimuliše rad bubrega i olakšava tegobe (pečenje).

Borovnica efikasna kao brusnica
Borovnica je jak antioksidant i efikasna je skoro kao i brusnica kod cistitisa.

Slez jača bešiku
Koren belog sleza sprečava razvoj bakterija, čisti i jača bešiku.

Uva kao antiseptik
Uva ursi u manjim dozama i u kombinaciju sa drugim biljkama je diuretik i antiseptik koji je koristan protiv e. coli.

Ječam jača bubrege
Čaj od ječma je veoma koristan jer jača funkciju bubrega (staviti 0,5 šolja ječma na 1,5 l vode , kad provri na tihoj vatri ostaviti još 15 minuta).

Piti puno tečnosti
Kod ovakvih infekcija, dobro je piti velike količine tečnosti 2-3l dnevno.

Peršun i celer prirodni čistači
U ishranu uključiti celer, peršun i lubenicu koji su prirodni diuretici i čistači bešike.

Kupke od kamilice protiv bolova
Dva puta dnevno po 20 minuta sedite u kupkama koje smanjuju bolove, kupke napravite od kamilice.


Izbegavati:

Južno voće, jer menja pH urina
Izbegavati citrusno voce koje čini da urin bude alkalan što postiče rast bakterija.

Alkohol i kafu, jer gode bakterijama
Izbegavati alkohol, kafu, šećer, čokoladu, rafinisanu hranu koja podstiče razvoj bakterija.

Gvožđe, jer od njega bakterije rastu
U toku infekcije ne treba uzimati gvožđe, bakterijama treba gvožđe za rast, telo skladišti gvožđe u jetri, slezini, i koštanoj srži da bi sprečilo razvoj bakterija.

Mlečne proizvode, jer hrane ešerihiju
Izbegavati mlečne proizvode u toku infekcije jer su oni savršena hrana za ešerihiju (šećer i mlečni proizvodi su podloga koja je hrani)


Homeopatski lekovi:

CANTHARIS
Koristi se od blagog do teškog cistitisa sa krvarenjem. Jako pečenje tokom mokrenja, svaka kap se čini poput kiseline. Jaki bolovi koji privremeno popuštaju posle mokrenja. Kad je bol glavni simptom. Lakše je od hladnih obloga.

BERBERIS VULGARIS
Sevajući bolovi iz bubrega u pravcu bešike, osećaj kao da u predelu bubrega postoji ključanje, bolovi menjaju mesto, prilikom mokrenja bolovi se spuštaju u prepone i butine, bolovi nastaju pre i posle uriniranja dok je tokom mokrenja bolje. Bolje je od svežeg vazduha Gore je od i najmanjeg pokreta, stajanja i ustajanja.

SARSAPARILLA
Obilno mokrenje, jako pečenje pred kraj mokrenja, bol dolazi sa poslednjim kapima. Gore je od hladnog i vlažnog vremena.