STEROIDNI BES (Roid Rage)

 

Roid Rage je stvaran i svako ko je imao iskustvo sa steroidima i kaže vam drugačije, ili laže ili je neinformisan. Ali hajde da ne prenagljujemo; roid rage postoji, ali nije obavezan niti uobičajen kod većine korisnika steroida, i termin se često pogrešno upotrebljava. Većina korisnika steroida ga nikad neće iskusiti; iako široko prihvaćeno mišljenje govori upravo suprotno. Imajte na umu, i ovo je veoma važno, roid rage i povećana agresivnost su dve različite stvari; sve ćemo to razjasniti u tekstu.

Šta je “Roid Rage”?

Roid rage je termin koji se povezuje sa upotrebom anaboličkih steroida, a koji ukazuje na nasilničko ponašanje povezano sa korišćenjem ovih supstanci. Uopšteno govoreći, on predstavlja nasumičan izliv besa daleko iznad uobičajenog/prihvatljivog u određenoj situaciji. Situacije koje iritiraju nekog ko ne koristi anaboličke steroide, će ga u većoj meri iritirati kada ih koristi, što rezultira izlivima besa, neprijateljskom i nasilničkom ponašanju. Nakon izliva nasilničkog ponašanja, u većini slučajeva, osoba će iskusiti “pad”.

Svi se slažu; kada ste pored nekog ko ima roid rage, neće vam biti zabavno. Niko ne voli seratore, a to je uglavnom najbolja etiketa za ove osobe. Ipak, nemojte brzo donositi zaključke i svakog ko koristi steroide svrstavati u ovaj koš; istina bi vas mogla iznenaditi, jer su oni zaista retki. U stvari, sa sigurnošću možemo da kažem da većina korisnika steroida nikada nije i neće iskusiti ništa slično steroidnom besu.

Žurnal medicine Nove Engleske

Decenijama postoje argumenti koji okružuju roid rage i neko vreme mnogi su se slagali oko pretpostavke da što su doze veće, to je steroidni bes teži za kontrolisanje. Međutim, studija New England Journal of Medicine (NEJM), jednog od najprestižnijih medicinskih žurnala, pokazuje jednu jednostavnu stvar; eksperti su grešili. U ovoj studiji, rezultati su potkrepili činjenicu da mentalna agresija usled korišćenja anaboličkih steroida ne postoji ili je toliko slaba da se ne može izmeriti. Očigledno se nameće sledeće pitanje, ako je stari argument, koji kaže da veće doze povećavaju rizik od nastanka roid rage-a, kako je NEJM doneo ovakav zaključak? Kada govorimo o anaboličkim steroidima i zamenskoj hormonskoj terapiji (HRT), retko kad se prelazi maksimalna doza od 200mg testosterona; upravo kada dosegnemo gornje granice ove doze, ulazimo u svet poboljšanih performansi ili ono što nazivamo suprafiziološkim dozama. U svojoj studiji, NEJM nije davao subjektima ono što bi se smatralo HRT dozama, upravo suprotno. Ova studija je izvedena na zdravim odraslim muškarcima; onima koji nisu imali mentalne probleme niti bili predisponirani za nasilničko ponašanje; to su bili obični, zdravi i prilagođeni muškarci, poput vas. Ovi subjekti su unosili 600mg testosterona nedeljno, u periodu od 10 nedelja.

Da bi se procenilo mentalno stanje svakog subjekta ponaosob, sprovedena je serija testova, kde su pitanja postavljana kako subjektima, tako i osobama koje žive sa njima, kao što su bračni drug ili roditelji. Važno je istaći da su subjekti bili podeljeni u 4 grupe, muškarce kojima je davan testosteron uz vežbu, one kojima je davan testosteron bez vežbe, one kojima je davan placebo bez vežbe i one kojima je davan placebo uz vežbu. Sve u svemu, bilo je 40 subjekata starosnih dobi od 19 do 40 godina. Na početku testa, svi subjekti su se obavezali da će se uzdržati od bilo kakve vežbe za vreme trajanja testa. NEJM-ov zaključak je bio sledeći:

“ Nisu uočene nikakve razlike između grupa koje su vežbale i koje nisu vežbale, kao ni između placebo i testosteron grupe, u 5 podkategorija testova za procenu besa koje je sproveo Multidimensional Anger Inventory. Takođe, subjekti, niti njihovi partneri ili roditelji, nisu prijavili nikakve promene u raspoloženju ili ponašanju.”

Na prvi pogled ovo može dovesti do samo jednog zaključka; steroidni bes, ili sama ideja, je daleko prenaduvana; lagali su vas, bar u izvesnoj meri.

Da li steroidni bes uopšte postoji?

Iz NEJM-ove studije, očigledan odgovor bi bio ne, roid rage ne postoji. Međutim, ponekad stvarne životne situacije daju drugačije rezultate od studija koje se rade u kontrolisanim uslovima. Da li roid rage postoji u meri koja se četo spominje, nikako, ne čak ni blizu, ali svaki korisnik steroida će vam reći da je pojačana agresiva veoma stvarna. Moramo uzeti u obzir i placebo efekat steroida koji mogu iskusiti pojedine osobe, ali korisnici anabolika koji su iskusni veterani obično znaju da prepoznaju efekte.

Ako se sećate na početku teksta sam spomenuo, roid rage i pojačana agresija nisu isto. Kada je neko agresivniji, odgovornost za ponašanje je na njemu. Ako se sećate analogije “seronje”, pojačajte tom seronji agresiju sa malo juice-a i samo ste dolili ulje na vatru. Dakle, roid rage zaista postoji, ali samo kao pojačan bes kod osoba koje su već sklone nasilju.

Zdrave odrasle osobe i Roid Rage

Kao i kod mnogih drugih stvari koje su u vezi sa anabolicima, ključna je odgovorna upotreba, a ne zloupotreba. Nijedna studija, niti medicinski žurnal ne pružaju dokaze da će mentalno zdrave osobe iskusiti roid rage sa upotrebom anaboličkih steroida. Možete istraživati koliko hoćete, ali nećete naći nijednu pouzdanu studiju koja pokazuje da je ovakvo ponašanje moguće kod mentalno stabilnih osoba koje koriste anaboličke steroide. Pazite se raznih mišljenja, pa makar i lekarskih, koji kažu da se steroidni bes javlja kod svih korisnika steroida iz čista mira; ako ne mogu da podupru svoje tvrdnje naučnim dokazima, koja je korist od toga? Ako ipak kojim slučajem naletite na neko istraživanje koje dokazuje postojanje roid rage-a, ne zaboravite da za svaku studiju postoje dve koje dokazuju suprotno, kao i brojne NEJM-ove studije.

Roid Rage i mediji

O roid rage-u najčešće slušamo na vestima. Gotovo svaki put kad se pojavi neko ko koristi anaboličke steroide, roid rage je deo naslova. Svaki put kad se sazna da neki sportista i poznata ličnost koristi steroide, tema je i steroidni bes. Pogledajte samo jezivi slučaj WWE superstara Chris Benoit-a; Benoit je ubio svoju porodicu, a potom oduzeo i svoj život, i naravno krivac je bio “roid rage”. Da li je Benoit uopšte bio mentalno stabilna osoba? Čisto sumnjam, ali postoje i drugi aspekti koji su zanemareni i koji prelaze granicu ogovornosti. Benoit, kod kojeg su u sistemu pronađeni steroidi u vreme smrti, je bio pozitivan i na druge droge takođe, ali su mediji ipak za glavnog krivca uzeli steroide i roid rade; da li je ovo pravedeno i balansirano novinarstvo? Kod Benoit-a su u sistemu pronađeni i Xanax i Hydrocodone, ali se to gotovo ne spominje. Čak su i lekari koji su sproveli obdukciju utvrdili da količina steroida nije bila veća od one koja bi se mogla smatrati terapeutskom; ali bez obzira na to, kada se spomene Benoit, prva asocijacija je roid rage; u kom univerzumu ovo ima smisla?

Suština o Roid Rage-u:

Ne mogu da sporim, povećan nivo testosterona pojačava agresiju; ovo je sama priroda testosterona; ovo je i razlog zašto su muškarci agresivniji od žena. Takođe, nesporno je da neke vrste anabolika pojačavaju agresiju više nego druge, ali opet, bez obzira na to, pojačana agresija nije mentalni poremećaj. Pojačana agresija je upravo to, pojačana agresija, a ne nekontrolisani bes; šta radite u tom stanju je u potpunosti na vama. Kada mentalno nestabilnim osobama date supstance koje pojačavaju agresiju, napravićete problem, ali kod zdravih osoba, koje nisu neprijateljski ili nasilnički nastrojene, pojačana agresija znači samo jednu stvar: žešći trening i poboljšane performanse, i to je suština.

Preuzeto sa: www.steroid.com
Prevela i prilagodila: I.K. za EXYU FITNESS

Category: Doping

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Who is on a skateboard?

CuteCaptcha