RAZLIKA IZMEĐU ORGANSKOG I PRIRODNOG

Uz dužno poštovanje, pravljenje zdravijih izbora kad je u pitanju ishrana je postalo mnogo jednostavnije nego nekada.

Od sadržaja kalorija koje su označene na menijima, do novog “Moj tanjir” (My Plate) koji je kreirao USDA, i naravno neverovatne količine informacija dostupnih putem interneta, potraga i pronalaženje tačnih i naučno zasnovanih informacija nikada nije bilo lakše.

Nažalost, ipak postoji zaista neverovatna količina pogrešnih, varljivih i netačnih informacija kroz koje moramo da prođemo dok konačno ne pronađemo istinite.

Jedna od oblasti koja je u skorije vreme izazvala veliku zbrku je etiketiranje namirnica i razumevanje šta određene etikete zaista znače.

Sasvim razumljivo, etikete kao što su Organsko i Prirodno su dobile dosta pažnje. Međutim, ono što frustrira nije to što takve etikete postoje (u stvari, mislim da mogu da budu veoma korisne), već činjenica da postoji toliko različitih mišljenje po pitanju opravdanosti ovih proizvoda i značenja ovih etiketa.

Neki smatraju da je organska ishrana jedini izbor ukoliko ne želite da umrete mladi laganom, bolnom smrću, kao rezultat unosa raznih toksina i pesticida. Drugi opet ne žele da pojedu ništa drugo do namirnica koje su označene kao “skroz prirodne”, jer žele da unose hranu samo u njenom najčistijem obliku.

Ali šta ove etikete zaista znače?

Da li USDA sertifikovani organski žig automatski čini neku namirnicu “zdravom”?

Da li je “100% prirodna” hrana nesumnjivo bolja od svog, u svemu ostalom identičnog, parnjaka koji nije skroz prirodan?

I možda najbitnije, da li su namirnice sa ovim etiketama zaista “zdravije” opcije?

Da bismo tačno odgovorili na ova pitanja, prvo moramo da razumemo šta ove etikete zaista znače. Zatim ćemo napraviti kratak pregled postojećih podataka, nakon čega ćete moći da odlučite koje etikete su vam važne i neophodne (ako uopšte jesu).

Ali pre nego što počnemo, mislim da je važno odgovoriti na krucijalno pitanje:

Šta čini namirnice “zdravim”?

Da li mora da sadrži malo kalorija? Veliku količinu nutrijenata? Malo ugljenih hidrata? Malo masti? Da nema pesticida? Da bude neprocesuirana?

Opcije su beskonačne i stvari postaju sve komplikovanije! Stoga, pre nego što odlučimo koja opcija je zdravija, prvo moramo utvrditi šta “zdravo” znači za svakog od ponaosob.

Lično ne smatram ni jednu namirnicu nužno dobrom ili lošom, zdravom ili nezdravom. Previše (ili premalo) bilo čega, bez obzira na prirodu, nije korisno za zdravlje ili uspeh dugoročno posmatrano.

Uz to, dokle god imamo navike u ishrani koje obezbeđuju odgovarajući kalorijski, makro/mikro nutrijentski unos i zadovoljavaju individualne potrebe, umeren unos tradicionalno nezdrave hrane neće rezultirati u nezdravim nuspojavama i čak može biti koristan na fizičkom, emocionalnom i psihološkom nivou.

Drugim rečima, umesto da sudim o tome koliko je svaka pojedinačna namirnica zdrava, više volim holistički pristup i posmatranje koliko su zdrave nečije ukupne navike u ishrani.

Uzimajući u obzir moju definiciju “zdravog”, pređimo na prvu etiketu:

Šta znači “Prirodno”?

Prema FDA “Teško je definisati namirnicu kao “prirodnu” jer je verovatno bila obrađena i nije više plod zemlje. Imajući to u vidu, FDA nije dala definiciju prirodnog ili njegovih derivata.”

Ukratko, FDA nije zvanično definisala pojam prirodnog. Interesantno je aludiranje na činjenicu da, osim ako ne gajite i/ili ne ubijate da biste jeli, bilo šta što kupite u prodavnici je u izvesnoj meri ili na neki način obrađeno i stoga ne može biti “prirodno”.

Na vama je da odlučite da li je to dobro ili loše, ali je za mene potpuno nebitno.

Iako ne postoji jasna definicija, FDA je pružila smernice koje ističu da je “Prirodno” opšti naziv koji obuhvata široku paletu namirnica koje su minimalno prerađene i bez veštačkih prezervativa; veštačkih zaslađivača, veštačkih boja, ukusa i drugih veštačkih aditiva; hormona rasta; hidrogenizovanih ulja; stabilizatora; i emulgatora.

Eto vam vaše definicije. Da bi namirnica bila označena kao prirodna mora da bude minimalno obrađena i bez pomenutih sastojaka kao što su sintetički prezervativi/konzervansi i veštački zaslađivači.

Međutim, važno je istaći sledeće: da bi namirnica nosila etiketu “prirodno” zahteva se samo da bude obrađena bez dodatnih veštačkih aditiva, ali ne i da se uzgaja bez njih. Primera radi, meso i živina mogu da budu odgajani uz antibiotike, hormon rasta i druge sintetičke sastojke, ukoliko je njihova upotreba prekinuta kada se životinja zakolje.

Nepotrebno je isticati da je ovaj nedostatak jasne definicije stvorio veliku konfuziju, kontroverze i obmane. Ne samo da su potrošači krajnje zbunjeni po pitanju toga šta bi moglo (ili ne) da bude “najzdravija” opcija, već i mnoge kompanije održavaju ovo stanje iznošenjem netačnih ili pogrešnih tvrdnji samo da bi prodale više proizvoda.

Ovo nas dovodi do pitanja: Da li su namirnice označene kao “prirodne” suštinski bolje ili zdravije od onih koje ne nose tu etiketu?

Ukratko: Ne.

Ipak, možda bi bolji odgovor bio: Zavisi.

Ponovo, uzimajući u obzir moju definiciju “zdravog”, ne smatram da su namirnice označene kao prirodne suštinski bolje ili zdravije od onih koje ne nose tu oznaku. Pre mislim da to zavisi od svakog pojedinca, njegovih navika u ishrani i konzumirane količine pojedinih namirnica (nezavisno od toga da li su označene kao prirodne ili ne) posmatrano iz dana u dan.

Uz to, mislim da je bitno da shvatite da samo zato što je namirnica označena kao “prirodna” ne znači da je nesumnjivo dobra za vas. Namirnice označene kao “Prirodno”, “Potpuno prirodno” i “100% prirodno” mogu da budu prepune kalorija, da sadrže visok nivo šećera i da budu podvrgnute ektremnim merama obrade.

Kako stvari stoje, kada je u pitanju “prirodna” hrana, investirajte u ono što vam se najviše sviđa. Držite se ishrane koja se većim delom sastoji iz voća, povrća, nemasnih proteina životinjskog porekla, celih zrna i mešavine visoko kvalitetnih masti. Da li su ove namirnice označene kao “prirodne” je (bar po mom mišljenju) totalno irelevantno.

Idemo na etiketu broj dva …

Šta znači “Organsko”?

Prema FDA “naziv organsko se ne odnosi samo na namirnice, već i na način njihove prerade.” Da bi bila označena kao “organska” namirnica “mora da bude uzgajana i obrađena na organski poljoprivredni način koji reciklira resurse i pospešuje biodiverzitet (biološku raznovrsnost).” Ovaj način ne dozvoljava upotrebu mnogih produkata kao što su sintetički pesticidi i genetski bioinženjering; i “životinje uzgajane na organskim farmama moraju imati pristup prirodi (vežem vazduhu) i ne smeju im se davati antibiotici ili hormon rasta; a organska hrana ne sme biti ozračena.”

Sve u svemu, deluje kao da su organske namirnice dobijene uz što manju ljudsku, tehnološku ili hemijsku intervenciju.

Jednostavno, zar ne?

Ne tako brzo. Stvari postaju konfuzne onog momenta kada vidimo različite tipove organskih etiketa. Da ne ulazimo previše u detalje, postoje 3 osnovna načina etiketiranja organskih proizvoda, koji su navedeni i uopšteno objašnjeni ispod:

  1. 100% Organsko: Nastalo i napravljeno od 100% organskih sastojaka
  2. Organsko: Najmanje 95% proizvoda čine organski sastojci
  3. Sadrži organske sastojke: Mora da ima najmanje 70% organskih sastojaka

Udubljivanje u svaku podgrupu organskih etiketa prelazi okrvire ovog teksta tako da ću spojiti sve tipove u jednu opštu grupu.

Izgleda da većina onih koji kupuju organsku hranu čine to upravo da bi smanjili unos pesticida i aditiva. Iz ovoga se da zaključiti (i ispravite me ako grešim), da ljudi žele da izbegnu aditive zbog njihovih potencijalno štetnih efekata na zdravlje.

Dakle o čemu se zapravo radi? Da li je organska hrana zdravija od neorganske?

Prosto rečeno, nismo sigurni.

Postojeći podaci koji se odnose na superiornost organske u odnosu na konvencionalnu hranu, su nepotpuni. Iako brojne studije na životinjama i obzervativne studije ističu da je organska hrana sigurnija opcija, drugi slično izvedeni ogledi se ne slažu.

Da bi dokazali ovo, Christine Williams je sa kolegama u žurnalu Proceedings of the Nutrition Society, pregledala postojeće podatke o organskoj vs. konvencionalnoj hrani, i zaključila “Kvalitet i kvantitet nauke u ovoj oblasti je do danas ostao neadekvatan. Zaključci koji se odnose na potencijalne benefite ili štetnost povećanog konzumiranja organske hrane po konzumente se ne mogu izvući.”

Uprkos ovome, izgleda da Williams i kolege zaključuju da su bilo kakve razlike između organske i konvencionalno proizvedene hrane minimalne i nedosledne. Ovaj stav su zauzeli ističući “Postoji vema mali broj studija u kojima su konvencionalno uzgajane namirnice poređene, u kontrolisanim uslovima, sa organski proizvedenim, u pogledu nutritivnog sastava ili biološkog efekta na životinje ili ljudske subjekte. Deluje kao da postoji samo nekolicina razlika, a i tamo gde se pojavljuju, ove razlike su veoma male.”

Na kraju, slažući se sa Williams-ovom, u svom pregledu aktuelne literature na temu poređenja organske i konvencionalne hrane, Magkos i kolege zaključuju “izbalnsirana ishrana, bogata voćem i povrćem, i sa adekvatnim unosom namirnica iz ostalih grupa, nedvosmisleno može da održi i poboljša zdravstveno stanje, bez obzira na organsko ili konvencionalno poreklo te hrane.”

Ukratko, nismo potpuno sigurni da li je jedno zdravije od drugog. Ipak, iz ovoga do sad se može zaključiti da u stvari nije toliko bitna razlika. Dokle god jedete ono što se tipično smatra “zdravom” ishranom, nije bitno da li jedete organsko ili konvencionalno proizvedenu hranu.

A šta je sa ukupnim zdravljem? Da li je organska hrana uopšteno zdravija od neorganske?

Prema FDA “USDA ne navodi da je organska hrana bezbednija ili hranljivija od konvencionalno proizvedene hrane, i zaista većina organskih namirnica su iste kao njihovi konvencionalni parnjaci …”

U postojećoj literaturi nalazimo veoma mali broj dokaza ili isti uopšte ne postoje, a koji ukazuju na to da su organski proizvodi suštinski zdraviji od neorganskih.

Iako postoje minorna odstupanja (kao što je viši nivo vitamina C i niži nivo soli azotnih kiselina-nitrata u organskom lisnatom povrću), istraživanja još uvek nisu pokazala da li će ove razlike imati klinički značaj za ljudsko zdravlje. Lično, sumnjam u to.

Iako ne nalazimo ni osnovne dokaze da je organsko zdravije od konvencionalnog, porast organskih proizvoda i reklame su nesumnjivo doveli do stvaranja “oreola zdravlja” oko organske hrane i njene navodne superiornosti u odnosu na sve drugo.

Ukratko, ovo podrazumeva pojavu kada potrošači donose (pozitivne ili negativne) zaključke o određenom proizvodu na osnovu pojedinačnih i irelevantnih karakteristika istog ili sličnog proizvoda.

U kontekstu organskih namirnica, Schuldt i Schwarz su otkrili da “Kada je namirnica obeležena kao organska, opažaoci pogrešno zaključuju da ima malo kalorija i da može češće da se jede.”

Drugim rečima, kada hrana ima etiketu organske, ljudi često greše pretpostavljajući da je automatski “zdravija” i stoga manje kalorična od svog neorganskog parnjaka. Kao rezultat, ovo potencijalno može da izazove suprotni efekat i dovede do povećanja telesne težine i drugih zdravstvenih problema.

Što me dovodi do sledeće bitne stavke: Samo zato što je hrana označena kao organska ne znači da je suštinski zdrava, nisko kalorična, hranljiva, dobra za mršavljenje itd, itd, itd.

To jednostavno znači da je organska … tačka.

Bez obzira da li je pakovana u eko pakovanje, označen USD organskim žigom ili smišljeno nosi naziv koji ukazuje na dugoročno zdravlje, ukoliko želite neiskrivljenu istinu, potrebno je da okrenete kutiju i pročitate nutricionistički sastav.

Sažetak

Namirnice označene kao organske i/ili prirodne, nisu nužno zdravije od svojih konvencionalnih parnjaka. Dokle god imate naviku da unosite odgovarajuće količine voća, povrća, nemasnog mesa, neobrađenih celih zrna žitarica i mešavinu visoko kvalitetnih masti, postojeća istraživanja jednostavno nisu našla dokaze koji ističu prednost jednih namirnica nad drugima.

Ako imate višak novca i želite da kupujete skuplje namirnice, svakako samo napred. Ali upamtite, samo zato što je nešto označeno kao organsko ili prirodno ne znači da je zdravije ili kvalitetnije.

Ne minimalno. Ne maksimalno. Samo optimalno.

Autor: Jordan Syatt -The Difference Between Organic and Natural
Preuzeto sa: www.t-nation.com
Prevela i prilgodila: I.K. za EXYU FITNESS

Tags: , , , , , ,

Category: Ishrana, Tekstoteka, Zdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

I wonder what is in the yellow tent.

CuteCaptcha