Dakle, vi bi i umrlog oziveli, kakva ste divna druzina i zaista imate tako pametne i chovechne komentare, da se ovo retko srece. Sad je mene sramota shto se vi svi toliko trudite (razmishljanje i pisanje je trud) da me 'podignete', a ja i dalje ne mrdam ni malim prstom.
Deni, tvoj komentar je odlichan, jedino smatram da retko ko moze da smanjuje postepeno unosenje hrane, za to bash mora da je jak karakter, jake volje i zelje i da ima jasan cilj, a kod ovisnika je to tezi posao. Kao i kad neko zeli da ostavi cigarete, kazu da je najbolji rezultat da odmah sve ostavi, umesto da svaki dan smanjuje broj popusenih cigareta. Meni je teorija sasvim jasna i poznata, ono, svesna sam i shta radim i gde idem i znam da je to najmanje za moje dobro, ali ... ochigledno da ne volim sebe dovoljno.
Snoopy, razocharala sam sebe mnogo puta, ali to je valjda proporcionalno broju prozivljenih godina, a najvecu greshku napravila sam sa 20 godina i to mi je bila zivotna greshka, koja mi je trasirala sve kasnije godine i povukla sa sobom niz drugih okolnosti koje me i danas prate i mnogo puta su mi bile 'vezane ruke' i onda, valjda, dodje do onog stadijuma - kad ne mozesh da pobedish - pridruzi se.
Leyla - draga devojko, i ostale zaista drage i divne devojke, mi prichamo iz razlichitih perspektiva i uglova posmatranja, dok vi gledate unapred, sa pochetka, ja sam blize kraju i shtono kazu prochitala sam vec knjigu skoro do kraja. Vi imate i temperament i entuzijazam i snove ... ja nemam. Ovo verovatno deluje prilichno fatalistichki, ali je chinjenica koja ne moze da se ulepsha u kakav god shareni papir da je umotamo. Ja razumem sve shto vi pishete, jer sam i sama bila u tim godinama i znam koliko sam imala entuzijazma, planova, ciljeva, volje, optimizma, koliko puta sam 'zagrizla' i gurala ka cilju sa vishe ili manje uspeha (kupovina pantalona br. 36, recimo
) e ali sada vishe i nemam neku motivaciju - pa ti je ovo odgovor na tvoje pitanje.
Topic: Sedim, pijem (kafu), pushim ... (Read 44279 times)