Topic: Vitamini

[Yasmina]

Tikice bravo...

imam pitanje.....
Izlucivanje
Vitamin C se izlucuje iz organizma mokracom (65 %). Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokrace (zakiseljavanje) i tako je povecana mogucnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamencica u bubrezima.
kako se ovo manifestuje??? Tj. kako znamo da je doslo do pada ph vrednosti???
Ovo pitam jer ja pojacano idem u wc....
Ne znam dal je zbog dosta vode i zelenog caja ili ne daj boze pada ph vrednosti???

[lokk1]

Tikice bravo...

imam pitanje.....
Izlucivanje
Vitamin C se izlucuje iz organizma mokracom (65 %). Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokrace (zakiseljavanje) i tako je povecana mogucnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamencica u bubrezima.
kako se ovo manifestuje??? Tj. kako znamo da je doslo do pada ph vrednosti???
Ovo pitam jer ja pojacano idem u wc....
Ne znam dal je zbog dosta vode i zelenog caja ili ne daj boze pada ph vrednosti???

pa logichno je da shto je veci unos da cesh ceshce ici u wc ..  a svejedno verovatno se radi o nekim VEEECIM dozama ..

a do pada pH dovodi ...paaa ..recimo sve osim voca i povrca :D (naravno pricha je mnogo komlpikovanija .. nadjite na netu .. )...  i to nije zanemarivo .. treba gledati izbalansirati ishranu i u tom smislu ...

[kudu]

Par komentara u vezi vitamina A kod koga lako može da dođe do prevelikog unosa koji nije baš preporučljiv (tzv. hipervitaminoza A). Koga mrzi da čita ovo sa vikipedije, ukratko pri prevelikom unosu vitamina A može doći do npr.:

- malformacija (defekata tela i psihe dobijenim rođenjem, dakle jedan od roditelja je malo više zloupotrebljavao vitamin A)
- problema sa jetrom
- osteoporoza (poremećaj gubitka koštane mase)
- promene boje kože
- gubitka kose
- prevelike suvoće kože

I još par stvari koje nisam mogao da prevedem na srpski (piše sve na vikipediji). Znaci trovanja vitaminom A su mučnina, povraćanje, bolovi u glavi, vrtoglavica, zamagljen vid i gubitak mišićne koordinacije.

Preporučene gornje dnevne doze (dakle ne srednje - tzv. RDA, već maksimalne, tzv. Daily Tolerable Upper Levels (UL)) su, po godinama u mikrogramima - µg i internacionalnim jedinicama - IU (za vitamin A važi 1 µg = 3.33 IU):
    * 0–3 godine: 600 µg ili 2000 IU
    * 4–8 godina: 900 µg ili 3000 IU
    * 9–13 godina: 1700 µg ili 5665 IU
    * 14–18 godina: 2800 µg ili 9335 IU
    * 19+ godina: 3000 µg ili 10,000 IU

E sada, čemu akcentovanje ove priče? Vitamin A se relativno lako unese, povrće je izuzetno bogato sa njim dok ostali oblici hrane i ne toliko (nešto malo u mlečnim proizvodima i u voću, ali ništa specijalno). Takođe vitaminski kompleksi ga po pravilu imaju u nekoj meri (zavisi od vrste multivitamina, naravno). Medicinski Institut (zvaničan sajt ovde) kaže da je najniža primećena štetna količina vitamina A korišćenog u dužem vremenskom periodu iznosila 21,600 IU (6480 µg). Ukoliko se davite kao ja u povrću tipa šargarepa, spanać, zelena salata, paprika i pri tome uzimate neki multivitamin, a ne želite da od tolike šargarepe postanete Carrot Top (realno pristojna masa i definicija, ali po koju cenu) možda (možda!) ne bi bilo loše malo obratiti pažnju. Da ilustrujem celu priču, recimo da pojedete dnevno po 100g šargarepe (16,706 IU), zelene salate (7405 IU), spanaća (9377 IU) i paprike (3131 IU) pa na to dodate neki multivitamin npr. socijala tipa oligovit (5731 IU), to vam u totalu izađe na 42,350 IU (da potsetim max dnevna preporuka (UL) za 19+ godina je 10,000 IU, potencijalna minimalna toksična 21,600 IU, a ja sam npr. bio sposoban da nakucam i do 100,000 IU dnevno dok se nisam informisao). Da li je ovo mnogo ili ne, ne znam, sami procenite. Možda je cela stvar malo predramatizovana, a možda ne, ja npr. nema šanse da unos držim ispod 10,000 IU dnevno, ali sada gledam da budem u toj nekoj sivoj zoni do 20,000 IU. Ostavljam na kraju spisak sa svim mogućim povrćem i količinom vitamina A na 100g poređano od maksimalne koncentracije pa na dole.

Code: [Select]

vrsta povrća količina kalorija (kcal) protein (g) UH (g) masti (g) vlakna (g) RDA (5000 IU) UL (10,000 IU) vitamin A (IU)

Šargarepa, sveža 100g 41 0.93 9.58 0.24 2.8 334.12% 167.06% 16706
Kelj, svež 100g 50 3.3 10.01 0.7 2 307.52% 153.76% 15376
Spanać, svež 100g 23 2.86 3.63 0.39 2.2 187.54% 93.77% 9377
Zelena salata, sveža 100g 15 1.36 2.79 0.15 1.3 148.10% 74.05% 7405
Raštika (raštan), sveža 100g 30 2.45 5.69 0.42 3.6 133.36% 66.68% 6668
Blitva, sveža 100g 19 1.8 3.74 0.2 1.6 122.32% 61.16% 6116
Paprika, slatka, crvena, sveža 100g 31 0.99 6.03 0.3 2.1 62.62% 31.31% 3131
Praziluk, svež 100g 61 1.5 14.15 0.3 1.8 33.34% 16.67% 1667
Kupus, crveni, svež 100g 31 1.43 7.37 0.16 2.1 22.32% 11.16% 1116
Paradajz, svež 100g 18 0.88 3.92 0.2 1.2 16.66% 8.33% 833
Špargla. sveža 100g 20 2.2 3.88 0.12 2.1 15.12% 7.56% 756
Prokelj, svež 100g 43 3.38 8.95 0.3 3.8 15.08% 7.54% 754
Brokoli, svež 100g 34 2.82 6.64 0.37 2.6 12.46% 6.23% 623
Paprika, slatka, zelena, sveža 100g 20 0.86 4.64 0.17 1.7 7.40% 3.70% 370
Kupus, svež 100g 25 1.28 5.8 0.1 2.5 1.96% 0.98% 98
Krastavac. svež 100g 12 0.59 2.16 0.16 0.7 1.44% 0.72% 72
Keleraba, sveža 100g 27 1.7 6.2 0.1 3.6 0.72% 0.36% 36
Cvekla, sveža 100g 43 1.61 9.56 0.17 2.8 0.66% 0.33% 33
Plavi patlidžan, svež 100g 24 1.01 5.7 0.19 3.4 0.54% 0.27% 27
Artičoka, jerusalimska, sveža 100g 73 2 17.44 0.01 1.6 0.40% 0.20% 20
Karfiol, svež 100g 25 1.98 5.3 0.1 2.5 0.26% 0.13% 13
Artičoka, sveža 100g 47 3.27 10.51 0.15 5.4 0.26% 0.13% 13
Luk, beli, svež 100g 149 6.36 33.06 0.5 2.1 0.18% 0.09% 9
Rotkvica, sveža 100g 16 0.68 3.4 0.1 1.6 0.14% 0.07% 7
Luk, crni i crveni, svež 100g 40 1.1 9.34 0.1 1.7 0.04% 0.02% 2
Paškanat, svež 100g 75 1.2 17.99 0.3 4.9 0.00% 0.00% 0
Celer, koren, svež 100g 42 1.5 9.2 0.3 1.8 0.00% 0.00% 0
Đumbir, koren, svež 100g 80 1.82 17.77 0.75 2 0.00% 0.00% 0


izvor: http://www.nal.usda.gov/

Par objašnjenja, kolona RDA pokazuje procentualno koliko je količina u 100g veća ili manja od srednje preporučene dnevne vrednosti za vitamin A (5,000 IU), dok kolona UL pokazuje isto to samo u odnosu na maksimalnu preporučenu dnevnu vrednost (10,000 IU). Primer, brokoli na 100g ima 623 IU što je 12.46% RDA, odnosno 6.23% UL. Šargarepa kao kralj vitamina A ima na 100g čak skoro 3.5 puta RDA (334.12%) i 1.7 puta UL (167.06%).

Inače vitamin A je jedini od svih vitamina i minerala koji je potencijalno problematičan, ostalo nema šanse da se nakuca u nekim štetnim količinama normalnom zdravom ili pojačanom ishranom, pa tim lakše za praćenje (a možda ni ovo nije baš toliko strašno, vi sami procenite za sebe).

[lokk1]

Par komentara u vezi vitamina A kod koga lako može da dođe do prevelikog unosa koji nije baš preporučljiv (tzv. hipervitaminoza A). Koga mrzi da čita ovo sa vikipedije, ukratko pri prevelikom unosu vitamina A može doći do npr.:

- malformacija (defekata tela i psihe dobijenim rođenjem, dakle jedan od roditelja je malo više zloupotrebljavao vitamin A)
- problema sa jetrom
- osteoporoza (poremećaj gubitka koštane mase)
- promene boje kože
- gubitka kose
- prevelike suvoće kože

I još par stvari koje nisam mogao da prevedem na srpski (piše sve na vikipediji). Znaci trovanja vitaminom A su mučnina, povraćanje, bolovi u glavi, vrtoglavica, zamagljen vid i gubitak mišićne koordinacije.

Preporučene gornje dnevne doze (dakle ne srednje - tzv. RDA, već maksimalne, tzv. Daily Tolerable Upper Levels (UL)) su, po godinama u mikrogramima - µg i internacionalnim jedinicama - IU (za vitamin A važi 1 µg = 3.33 IU):
    * 0–3 godine: 600 µg ili 2000 IU
    * 4–8 godina: 900 µg ili 3000 IU
    * 9–13 godina: 1700 µg ili 5665 IU
    * 14–18 godina: 2800 µg ili 9335 IU
    * 19+ godina: 3000 µg ili 10,000 IU

E sada, čemu akcentovanje ove priče? Vitamin A se relativno lako unese, povrće je izuzetno bogato sa njim dok ostali oblici hrane i ne toliko (nešto malo u mlečnim proizvodima i u voću, ali ništa specijalno). Takođe vitaminski kompleksi ga po pravilu imaju u nekoj meri (zavisi od vrste multivitamina, naravno). Medicinski Institut (zvaničan sajt ovde) kaže da je najniža primećena štetna količina vitamina A korišćenog u dužem vremenskom periodu iznosila 21,600 IU (6480 µg). Ukoliko se davite kao ja u povrću tipa šargarepa, spanać, zelena salata, paprika i pri tome uzimate neki multivitamin, a ne želite da od tolike šargarepe postanete Carrot Top (realno pristojna masa i definicija, ali po koju cenu) možda (možda!) ne bi bilo loše malo obratiti pažnju. Da ilustrujem celu priču, recimo da pojedete dnevno po 100g šargarepe (16,706 IU), zelene salate (7405 IU), spanaća (9377 IU) i paprike (3131 IU) pa na to dodate neki multivitamin npr. socijala tipa oligovit (5731 IU), to vam u totalu izađe na 42,350 IU (da potsetim max dnevna preporuka (UL) za 19+ godina je 10,000 IU, potencijalna minimalna toksična 21,600 IU, a ja sam npr. bio sposoban da nakucam i do 100,000 IU dnevno dok se nisam informisao). Da li je ovo mnogo ili ne, ne znam, sami procenite. Možda je cela stvar malo predramatizovana, a možda ne, ja npr. nema šanse da unos držim ispod 10,000 IU dnevno, ali sada gledam da budem u toj nekoj sivoj zoni do 20,000 IU. Ostavljam na kraju spisak sa svim mogućim povrćem i količinom vitamina A na 100g poređano od maksimalne koncentracije pa na dole.

Code: [Select]

vrsta povrća količina kalorija (kcal) protein (g) UH (g) masti (g) vlakna (g) RDA (5000 IU) UL (10,000 IU) vitamin A (IU)

Šargarepa, sveža 100g 41 0.93 9.58 0.24 2.8 334.12% 167.06% 16706
Kelj, svež 100g 50 3.3 10.01 0.7 2 307.52% 153.76% 15376
Spanać, svež 100g 23 2.86 3.63 0.39 2.2 187.54% 93.77% 9377
Zelena salata, sveža 100g 15 1.36 2.79 0.15 1.3 148.10% 74.05% 7405
Raštika (raštan), sveža 100g 30 2.45 5.69 0.42 3.6 133.36% 66.68% 6668
Blitva, sveža 100g 19 1.8 3.74 0.2 1.6 122.32% 61.16% 6116
Paprika, slatka, crvena, sveža 100g 31 0.99 6.03 0.3 2.1 62.62% 31.31% 3131
Praziluk, svež 100g 61 1.5 14.15 0.3 1.8 33.34% 16.67% 1667
Kupus, crveni, svež 100g 31 1.43 7.37 0.16 2.1 22.32% 11.16% 1116
Paradajz, svež 100g 18 0.88 3.92 0.2 1.2 16.66% 8.33% 833
Špargla. sveža 100g 20 2.2 3.88 0.12 2.1 15.12% 7.56% 756
Prokelj, svež 100g 43 3.38 8.95 0.3 3.8 15.08% 7.54% 754
Brokoli, svež 100g 34 2.82 6.64 0.37 2.6 12.46% 6.23% 623
Paprika, slatka, zelena, sveža 100g 20 0.86 4.64 0.17 1.7 7.40% 3.70% 370
Kupus, svež 100g 25 1.28 5.8 0.1 2.5 1.96% 0.98% 98
Krastavac. svež 100g 12 0.59 2.16 0.16 0.7 1.44% 0.72% 72
Keleraba, sveža 100g 27 1.7 6.2 0.1 3.6 0.72% 0.36% 36
Cvekla, sveža 100g 43 1.61 9.56 0.17 2.8 0.66% 0.33% 33
Plavi patlidžan, svež 100g 24 1.01 5.7 0.19 3.4 0.54% 0.27% 27
Artičoka, jerusalimska, sveža 100g 73 2 17.44 0.01 1.6 0.40% 0.20% 20
Karfiol, svež 100g 25 1.98 5.3 0.1 2.5 0.26% 0.13% 13
Artičoka, sveža 100g 47 3.27 10.51 0.15 5.4 0.26% 0.13% 13
Luk, beli, svež 100g 149 6.36 33.06 0.5 2.1 0.18% 0.09% 9
Rotkvica, sveža 100g 16 0.68 3.4 0.1 1.6 0.14% 0.07% 7
Luk, crni i crveni, svež 100g 40 1.1 9.34 0.1 1.7 0.04% 0.02% 2
Paškanat, svež 100g 75 1.2 17.99 0.3 4.9 0.00% 0.00% 0
Celer, koren, svež 100g 42 1.5 9.2 0.3 1.8 0.00% 0.00% 0
Đumbir, koren, svež 100g 80 1.82 17.77 0.75 2 0.00% 0.00% 0


izvor: http://www.nal.usda.gov/

Par objašnjenja, kolona RDA pokazuje procentualno koliko je količina u 100g veća ili manja od srednje preporučene dnevne vrednosti za vitamin A (5,000 IU), dok kolona UL pokazuje isto to samo u odnosu na maksimalnu preporučenu dnevnu vrednost (10,000 IU). Primer, brokoli na 100g ima 623 IU što je 12.46% RDA, odnosno 6.23% UL. Šargarepa kao kralj vitamina A ima na 100g čak skoro 3.5 puta RDA (334.12%) i 1.7 puta UL (167.06%).

Inače vitamin A je jedini od svih vitamina i minerala koji je potencijalno problematičan, ostalo nema šanse da se nakuca u nekim štetnim količinama normalnom zdravom ili pojačanom ishranom, pa tim lakše za praćenje (a možda ni ovo nije baš toliko strašno, vi sami procenite za sebe).

shto bi on bio problematichniji od drugih liposolubilnih vit ??? btw ... RDA = 

[clown]

znaci da smanjim jer cu ostati bez kose.... 

[tenssa]

RDA = gomila gluposti...

[kudu]

Očigledno se nismo razumeli oko ovoga "potencijalno problematičan". Ne mislim da se vitamin A tu drastično razlikuje od drugih (mada realno ne znam ništa o tome u smislu detalja), već je potencijalno problematičan jer se lako i neprimetno navuče iz povrća, dok za ostale vitamine i minerale ćete jako teško na sličan način prebaciti njihov gornji (maksimalni) preporučeni dnevni limit (tzv. UL), a da ne pričam o situacijama tipa 5-10 puta UL (što se lako desi za vitamin A). E sada da li je to baš toliko štetno ili ne, nemam predstavu, ali generalno volim da imam švedski sto opcija ispred sebe kako bih mogao da procenim kako, šta i na koji način. Opet se vraćam na povrće tipa šargarepa koja je uglavnom (naj)jeftinija (50-60din/kg), a bogatija je vlaknima od gotovo svog ostalog mainstream povrća tipa paprika, kupus, karfiol, luk, paradajz, krastavac itd. (namerno sam ostavio kolonu sa vlaknima u tabeli u prethodnom postu), međutim postoje i neke potencijalne mane jer je prebogata vitaminom A. Za nekog ko unese par desetina grama dnevno to nije frka, ali npr. ja u potrazi za vlaknima sam znao da pocepam i do 1kg šargarepe dnevno (to je 28g vlakana samo iz nje iz 5-6 obroka, a dnevno unesem još toliko iz drugih izvora) i sve to za neku smešnu kintu (0.5€/kg) + volim tu vrstu povrća. To je 170,000 IU vitamina A, a na to kada se dodaju mutlivitamini, zelena salata, spanać, paprika (sve bogato sa A) realno je (možda!) malo mnogo. Ako je neko u sličnoj situaciji možda (možda!) nije loše da se obrati pažnja pogotovo ako imate klince koje pokušavate da hranite ispravno. Da ne započinjem priču o narodnim verovanjima da su šargarepa i spanać posebno zdravi jer nam je to pričala baba, a ljudi su generalno vaspitani i učeni da se autoriteti ne preispituju, pogotovo ne ti sa brkovima. Mislim what the fuck do ja znam, ali kapiram da generalno nije loše biti informisan pa sam proceniti.
Nije sporno da je priča oko RDA ako ništa drugo do diskutabilna i da ništa to nije zapisano na kamenim pločama (mislim hey! ja sam prvi za lomljenje istih), ali UL u ovom slučaju je dva puta RDA, a kada se malo odradi matematika realnost može da bude i 10 x UL pa možda nije loše uzeti to u obzir jer ako ti profesori u belim mantilima greše kapiram da ne greše toliko.

[lokk1]

Očigledno se nismo razumeli oko ovoga "potencijalno problematičan". Ne mislim da se vitamin A tu drastično razlikuje od drugih (mada realno ne znam ništa o tome u smislu detalja), već je potencijalno problematičan jer se lako i neprimetno navuče iz povrća, dok za ostale vitamine i minerale ćete jako teško na sličan način prebaciti njihov gornji (maksimalni) preporučeni dnevni limit (tzv. UL), a da ne pričam o situacijama tipa 5-10 puta UL (što se lako desi za vitamin A). E sada da li je to baš toliko štetno ili ne, nemam predstavu, ali generalno volim da imam švedski sto opcija ispred sebe kako bih mogao da procenim kako, šta i na koji način. Opet se vraćam na povrće tipa šargarepa koja je uglavnom (naj)jeftinija (50-60din/kg), a bogatija je vlaknima od gotovo svog ostalog mainstream povrća tipa paprika, kupus, karfiol, luk, paradajz, krastavac itd. (namerno sam ostavio kolonu sa vlaknima u tabeli u prethodnom postu), međutim postoje i neke potencijalne mane jer je prebogata vitaminom A. Za nekog ko unese par desetina grama dnevno to nije frka, ali npr. ja u potrazi za vlaknima sam znao da pocepam i do 1kg šargarepe dnevno (to je 28g vlakana samo iz nje iz 5-6 obroka, a dnevno unesem još toliko iz drugih izvora) i sve to za neku smešnu kintu (0.5€/kg) + volim tu vrstu povrća. To je 170,000 IU vitamina A, a na to kada se dodaju mutlivitamini, zelena salata, spanać, paprika (sve bogato sa A) realno je (možda!) malo mnogo. Ako je neko u sličnoj situaciji možda (možda!) nije loše da se obrati pažnja pogotovo ako imate klince koje pokušavate da hranite ispravno. Da ne započinjem priču o narodnim verovanjima da su šargarepa i spanać posebno zdravi jer nam je to pričala baba, a ljudi su generalno vaspitani i učeni da se autoriteti ne preispituju, pogotovo ne ti sa brkovima. Mislim what the fuck do ja znam, ali kapiram da generalno nije loše biti informisan pa sam proceniti.
Nije sporno da je priča oko RDA ako ništa drugo do diskutabilna i da ništa to nije zapisano na kamenim pločama (mislim hey! ja sam prvi za lomljenje istih), ali UL u ovom slučaju je dva puta RDA, a kada se malo odradi matematika realnost može da bude i 10 x UL pa možda nije loše uzeti to u obzir jer ako ti profesori u belim mantilima greše kapiram da ne greše toliko.

jednostavno neshto se ne poklapa .. da je to tako kao shto RDA kaze video bi jako puno ljudi sa tim simptomima zar ne ?? a kad si poslednji put video narandzastog coveka :D ..

btw josh je ,,problematichniji '' vit D .. poshto za 10 min na suncu premashish RDA za jedno par 1000%  ... a opet imash vishe ljudi u deficitu (oko 90% populacije ) nego shto su overdoseovani ...

isto tako ja prvi ne volim babske priche ali ako je neshto preguralo 10 generacija kontam ima neshto tu .. naravno ne slepo verovati nikad i u nishta , ali s druge strane fitohemikalije su nedovoljno istrazene i pitanje je da li cemo ikad izvaliti tachne mehanizme shta kada koliko reaguje .... meni simpatichni primeri su sledeci :

1) ljudi izvale antioksidanse i skontaju da su to korisne stvari ... izoluju ih .. krenu da ih masovno proizvode i skontaju da kada se tako daju ljudima da pospesuju zapravo oksidativni stres .. poput slobodnih radikala .. zato se praktichno odustalo od veshtachkih antioksidanasa i okrenulo prirodnim ..

2) eo recimo isti taj vitamin A ... skontaju da hrana bogata vit A smanjuje rizik od par rakova ... kazu ok kul sad cemo ga mi suplementirati i onda skontaju da su zapravo povecali rizik od raka kod iste te populacije ...

3)ili mozda antiinflamatorni lekovi u odredjenoj meri sprechavaju sintezu proteina tj onemogucuju jedan od osnovnih koraka da se dogodi ... dok hrana bogata supstancama sa slichnim osobinama TO NE RADI ! .. ovo poslednje nisam chitao direktno istrazivanje ali poliquin prichao pa sada ebem li ga.. mogao bih naci sutra prekosutra pa da proverim    da ne ispada da lupetam .. a za ova prva dva proverena informacija ..

pa sad budi pametan    definitivno je jako komplikovano .. i mislim da ova grana nauke josh nije dovoljno zrela da bi se oslonili na nju .. shto ne znachi da ne treba pomno pratiti ..

[BBIML1994]

mozda neko zna kupio sam galenikin vit c(askarbonska kiselina),e sad nadjoh na netu da je to neko g*** od vit c,da je pravi vit c koa neki natrijum bla bla nisam nista zapamtio,sta sad koji je pravi ?
p.s sad kazete vi ne postoji pravi ili lazni vit c xD pa koja je onda razlika u kom...?

[nikolaf7]

Vitamin c je askorbinska kiselina, ne znam kakav natrijum!?
A taj u tablama po 500 kupujem i ja, pijem ga uz pwm i nista mu ne fali.
Jedino ga zvacem da mi se ne lijepi za zeludac tvrda tableta